Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Politiku

   

 

Dragan Bujošević

Ko izgubi izbore, treba da bude premijer

Reagovanje na tekst Dragoljuba Žarkovića

Dragoljub Žarković je objašnjavao čitaocima „Politike“ (u petak 9. marta) zašto Vojislav Koštunica i dalje treba da bude premijer pa je napisao i: „Preteruju oni koji tvrde da bi Tadićev pristanak na Koštunicu kao premijera značio samoubistvo, u političkom smislu, i stranke i lidera, jer će se neki racionalan odgovor uvek pronaći“.

„Oni“ sam ja - Dragan Bujošević, novinar NIN-a, koji je upravo to, o političkom samoubistvu, rekao Televiziji B92.

Umesto da nam objasni zašto Koštunica mora da bude premijer kada je izgubio izbore, Žarković objašnjava kako bi Tadić tim  potezom „dokazao nesebičnost i uvažavanje šireg društvenog i državničkog interesa s računicom da će glasači pokazati razumevanje za toliko njegovo odricanje i brižnost“.

Žarković je postavio stvari na glavu: onaj ko izgubi izbore treba da bude premijer, onaj ko dobije izbore treba da se velikodušno odrekne vlasti.

Zašto Koštunica ne pokaže osnovnu pristojnost,  elementarno poštovanje pravila višestranačke demokratije i kaže da je normalno da ne bude premijer. Voleo bi da bude, ali ako ne može, neće dozvoliti da Srbija zbog njegove sujete ide na nove izbore.

Već smo to videli od Koštunice. Voleo je da ne ode Crna Gora, a kada je otišla sedam dana nije hteo da prizna rezultat, pa nije hteo da čestita Milu Đukanoviću. To je kao kada u zgradi prođete pored komšije i ne kažete mu „Dobar dan“.

Tražeći da Koštunica bude premijer Žarković se zalaže za ukidanje izbora, kao što to čine i G17 plus i DSS sa svojim ,,šestim elementom”. Podela odgovornosti o kojoj govore svodi se na to da nam svima u ruku utrape bon koji ćemo ubaciti u glasačku kutiju. O predsedniku i premijeru se u parlamentarnim demokratijama odlučuje na izborima. Da li je teško upamtiti ovu poslednju rečenicu. Nije. Da li je teško ponašati u skladu sa njom. Jeste, ako hoćete kao Slobodan Milošević da gazite izbornu volju građana. Zbog toga je Milošević jednom kažnjen tromesečnim demonstracijama, a drugi put 5. oktobrom.

I Žarković zna da Srbija neće propasti ako Koštunica ne bude premijer i da od njega ne zavisi sudbina Kosmeta. Zavisilo je pridruživanje Evropi i zna i Žarković kako se to završilo.

Pokušaću da ukratko objasnim ono o samoubistvu, odnosno zašto Tadić ne treba da bude nesebičan kada je Koštunica samoživ.

Tadić je već na januarskim izborima platio cenu priče, koju su širili pre svih analitičari, da će dati Koštunici mandat bez obzira na rezultat izbora. Znam onoliko članova, baš tako članova DS, koji su zbog toga glasali za LDP.

Znam i da je više od trećine sigurnih glasova DS reklo „Nikada nećemo glasati za vas, ako date mandat Koštunici“, kada su ih posle izbora zvali da im se zahvale, ništa ne pitajući o Koštunici. Znam i da u jednom istraživanju 40 odsto glasača DS kaže izričito „Ne“ Koštunici kao mandataru.

Možda je Žarković u pravu kada kaže da uvek postoji „racionalan odgovor“, ali to nije odgovor koji će sprečiti odlazak ovih glasača od DS i Borisa Tadića. Zar je moguće da savetujete Tadiću da se odrekne, minimum 40 odsto glasova!!

Minimum, zato što bi svaki normalni građanin Srbije rekao: „Vidi budale, ja mu dao vlast – on je neće“. Minimum, zato što bi onda onoliko ponavljali sve ono što su o Tadiću napisali analitičari. Kao, Tadić, neće mesto premijer jer je lenj i neodlučan, lakše mu je i manje zamorno da se manekeniše na mestu predsednika. Ili, kao Tadić će dati mandat Koštunici zato što ne sme da dozvoli da niko iz njegove stranke bude premijer, jer bi taj majčin sin odmah doakao Tadiću i smenio ga sa mesta predsednika stranke.

Konačno, ima li razloga da Tadić veruje Koštunici. Pa zna i Žarković, zna i Srbija, da nema. Da batalimo ono kako je Koštunica postao opozicija Đinđiću izmišljajući prisluškivanje i pripisujući mu ubistvo Gavrilovića. Da koristimo samo obećanje o istovremenim i parlamentarnim i predsedničkim izborima. Zašto ono nije ispunjeno, zašto je Koštunica rekao biće i predsednički i parlamentarni izbori i pogazio svoju reč. Zato što se uplašio da će izgubiti i jedne i druge, zato što hoće hleba preko pogače, vlast bez izbora.     

I zašto bi Tadić trebalo da bude brižan prema Koštunici koji jednim slovom nije ukorio svoje najbliže saradnike Dejana Mihajlova i Velimira Ilića za optužbe iznete na račun Tadića. Mihajlov je optužio Tadića za saučesništvo u ubistvu Zorana Đinđića, a Ilić za veleizdaju – za rasturanje vojske.

Zato, ne preterujem ja – preteruje Koštunica.

[objavljeno: 12.03.2007.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM