Slobodan Antonić:

TORPEDOVANI DSS

Izvod iz intervjua Užičkoj nedelji

Slobodan Antonić, profesor je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, široj javnosti je poznatiji u ulozi političkog analitičara. Zajedno sa kolegom Đorđem Vukadinovićem, takođe analitičarom, pokretač je časopisa «Nova srpska politička misao», najreferentnije naučne publikacije u domaćoj politikologiji. Zbog vrlo prepoznatljivih stavova, Antonić, kao i Vukadinović uostalom, često su na meti političkih neistomišljenika.

Uprkos kritikama, poslednja dešavanja na političkoj sceni Srbije, prosto su izbacila ove analitičare u političku orbitu. Gotovo da nema vodećih medija u Srbiji koji ih ne konsultuju u proceni razvoja političke situacije, posledicama do sada povučenih političkih poteza i događajima koji Srbiji tek predstoje.

UN: Generalna medijska ocena je da su građani Srbije odahnuli, jer će Srbija dobiti prodemokratsku, proevropsku i proreformsku Vladu. Da li je u ovom trenutku dovoljno reći da DS i DSS više nisu u svađi, i da svi u Srbiji to treba da prihvate kao čin formiranja demokratske Vlade? Koliko je to uver lj ivo?

•  Kada govorimo o međusobnom odnosu Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, tu postoje različita osećanja. Na samom stranačkom vrhu postoji jedna mera razumevanja, pa ako hoćete i poverenja. Vojislav Koštunica i Boris Tadić su dosta uspešno sarađivali na pitanju Kosova ili oko donošenja novog Ustava. Takođe, Boris Tadić je obećao na predsedničkim izborima da, ukoliko bude izabaran za predsednika, neće rušiti vladu Vojislava Koštunice. Koštunica ga je podržao, a Boris Tadić je svoje obećanje ispunio.

•  - Međutim, ako na stranačkoj hijerarhiji krenete ka dole, videćete kako se to poverenje i razumevanje već u sledećem koraku se pretvara u izrazito nepoverenje. A već na sledećem koraku nepoverenje se pretvara u manje ili više otvorenu mržnju. Velike su naslage sukobljavanja između ove dve stranke i njihova saradnja uopšte neće teći glatko. Ali, ukoliko ovaj njihov koalicioni sporazum zadovolji one najosnovnije apetite obe stranačke strukture, onda postoje svi izgledi da njihova saradnja bude relativno stabilna.

UN: Šta je Vojislav Koštunicu sprečilo da napravi Vladu sa radikalima?

•  Suviše se kasno počelo stvarno raditi na toj opciji. Ta opcija je uvek bila u igri. Demokratska stranka Srbije je sve vreme pretila Demokratskoj stranci tom koalicijom. Radikali su, sa svoje strane, uporno odbacivali takvu opciju, ne želeći da posluže kao sredstvo za dizanje cene DSS-a. Ali, onda kada je savez DSS-SRS došao u polje realnosti, ispostavilo se da za to nema snage. Celokupna stranačka struktura, pa ako hoćete i duh DSS-a, prosto nisu bili dovoljno pripremljeni da se napravi dogovor sa radikalima.

•  - Nešto slično se može reći i za Srpsku radikalnu stranku. Gospodin Šešelj je iz Hag zakleo radikale da nikada ne ulaze u Vladu sa Koštunicom. Tomislav Nikolić je neprestano, čak i u intervjuu objavljenom 6. maja, naglašavao da Srpska radikalna stranka neće da uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije. Dakle, obe stranačke strukture bile su nepripremljene za tu mogućnost. I kada se otvorila šansa - a ona nije bila prevelika - nije bilo niti dovoljno želje, a ni mogućnosti, da se to uradi.

- I sada imate jednu interesantnu političku i istorijsku situaciju. Kada ta šansa nije iskorišćena tada, sledeća šansa ko zna kada će da se otvori. I drugo, akteri ove situacije već imaju jedno negativno iskustvo, koje će svakako da smeta kod budućih dogovora. Setimo se da je, najpre, još 2003. godine Tomislav Nikolić pozvao Vojislava Koštunicu da naprave koaliciju. Koštunica je to izbegao. Onda smo imali ovaj slučaj sa izborom i smenom Tomislava Nikolića, koji su radikali prikazali kao prevaru. To je sve ostavilo jako loš trag u odnosima ove dve stranke. I pitanje je da li će biti još neke ozbiljne prilike da se napravi takva koalicija.

UN: Da li nakon svega možemo da kažemo da je Koštuničin projekat opštedruštvenog konsenzusa u propao, i to tako što je DSS na sopstvenoj koži osetio svu apsurdnost ovog projekta, i šta je zapravo DSS tim političkim projektom želeo da postigne prethodnih sedam godina?

•  DSS je imao projekat trećeg puta, projekat koji je podrazumevao da se izmiri podeljena i suprotstavljena Srbija. Treći put je zapravo trebalo da objedini najbolje strane i jedne i druge opcije. Ali, protekle nedelje je taj projekat doživeo ozbiljan udarac, DSS se sukcesivno našao najpre pod paljbom Demokratske stranke, a potom Srpske radikalne stranke. I tu baražnu paljbu bi teško mogla da preživi mnogo jača stranka nego što je DSS. Oni su ušli u Vladu, dobili su značajne poluge moći. Ali su teško torpedovani upravo na onom planu koji je njima bio najznačajniji. To je plan političke načelnosti, političkog morala. I to oni neće lako moći da prebole.

- Za utehu im ostaje to što će do sledećih parlamentarnih izbora možda proći i nekoliko godina. Ko će se još 2011. sećati ovoga što se dešavalo prošle nedelje? Ali, ako radikali imaju interes za to, oni će se potrudi da se ta stvar ne zaboravi.

UN: Srbija pod nečijim stranim uticajem, bio on američki ili ruski, teze su koje se sve češće čuju u redovima onih koji se zaklinju u teritorijalni integritet i državni suverenitet zemlje? Kako to objašnjavate?

•  Reč je o tome da ni jedna mala zemlja nije suverena u onom smislu u kome je bila tokom 19. i 20. veka. Jedino što je kod nas uticaj transnacionalnih struktura na vladu i politiku izraziti. Srbija je slaba država, ne samo u međunarodnom smislu, već i u unutrašnjem smislu. U Srbiji se nisu uspostavile institucije koje mogu objektivno da sprovode Ustav i zakone. Zato i imate fenomen da su neke stranke zapravo direktno finansirane i upravljane od strane spoljnih činilaca. Uz to, reč je o strankama koje su protivustavne, koje odriču legitimitet samom Ustavu kao vrhovnom pravnom aktu. Takve stranke bi bile zabranjene u svim normalnim demokratskim zemljama. Ali, naša država je slaba, pa se takve stranke ponašaju se kao eksteritorijalne. Slična je situacija i sa nekim medijima. Ta slabost celokupne državne i institucionalne strukture omogućava stranim činiocima da mnogo značajnije utiču na politiku Srbije nego što je to u drugim zemljama.

- Reakcija pojedinih nacionalnih stranaka je potpuno prirodna, ali često ide u drugu krajnost. Bežeći od uticaja jednog stranog činioca, oni zazivaju uticaj drugog stranog činioca. Možda je to nešto što je sada neophodno. A možda i nije. Rešenje svakako nije da se teturamo između dva strana činioca, već da jačamo unutrašnje strukture, nezavisne institucije, demokratskih sistem.

Lj.K .