Iza ogledala

Slobodan Antonić

LICEMERI OKO NAS

Svako od nas ima svoj spisak omiljenih licemera koji ga uveseljavaju ili rastužuju

Ako odete na mrežnu stranicu američke ambasade naći ćete vest, za 29. maj, pod sledećim naslovom: „Ministarstvo poljoprivrede SAD organizuje Konferenciju o HACCP na farmama svinja“. Početak te vesti, koja se odnosi na neki seminar koji će se održati u Srbiji, glasi (prema zvaničnom prevodu): „Moderna proizvodnja svinja predstavlja balans između obezbeđivanja dobrobiti životinja, svođenja bolesti životinja na minimum i optimalnih rezultata. Obučeni menadžeri, ljudi koji se brinu o životinjama, kao i profesionalni veterinari, obavezni su da održavaju ovaj balans.“

Sadržaj same vesti, koja je cela u navedenom tonu, manje je zanimljiv od njenog jezika. Tu se, kao što se vidi iz navedenog odlomka, govori o brizi za „dobrobit “ i za „zdravlje“ životinja. „Dobrobit “ i „zdravlje“ svinja spominju se još nekoliko puta do kraja teksta. Ali, svi znamo da se te životinje ne uzgajaju zbog njihove „dobrobiti“. One se uzgajaju da bi se ubile i pojele.

Takva izrazita briga o „dobrobiti “ i „zdravlju“ nekoga koga nameravate da ubijete zvuči, nesumnjivo, licemerno. Ali, to licemerje nije odlika samo neke ambasade ili administracije. Licemerje je postalo kodeks ponašanja u savremenom svetu. To je kodeks svih moćnika, onih koji su uzdignuti nad ostalima i koji, u aroganciji i samoljublju, čak i ne primećuju koliki nesklad postoji između njihovih reči i onoga što rade.

Svako od nas ima svoj spisak omiljenih licemera koji ga uveseljavaju ili rastužuju (zavisno od raspoloženja). Kod mene na spisku se nalaze, najpre, oni koji vatreno zagovaraju „brzu i potpunu“ privatizaciju svega i svačega i obećavaju hiljadugodišnje kraljevstvo blagostanja samo ako se radnici konačno suoče sa pravilima „surove ali efikasne tržišne utakmice“. I sve bi to bilo u redu da iza imena tih proroka neoliberalizma po pravilu ne stoji: „profesor“ (ili „profesorka“) – pa onda sledi ime nekog državnog fakulteta ! Jeste li primetili da se svi ti profeti privatizacije i tržišta nalaze isključivo u državnoj službi? I to upravo na fakultetima i institutima – dakle, na mestima na kojima vam je posao praktično zagarantovan od zapošljavanja pa do penzije!

Baš ti koji po medijima vatrenim prućem šibaju radnike zato što se ovi „grčevito drže za državna jasla “ i „odbijaju da prihvate moderno, tržišno poslovanje u kome se posao gubi i dobija, gubi i dobija...”, e baš ti, nakon svoje tirade, lepo odu na sigurna i ušuškana radna mesta, odu kod majčice države, gde nikada neće sresti gazdu , gde ih niko neće premestiti ili otpustiti, i gde će u miru i spokoju dočekati penziju. Baš ti što po medijima ismevaju „staru samoupravljačku svest “ naših radnika, baš ti što će svaku sindikalnu molbu, pa makar i najponizniju, odmah prokomentarisati rečima – „nije im ovo samoupravljanje!“, e baš ti će posle toga otići na svoje državne fakultete i na svoje državne institute, sesti u neko veće ili komisiju, i s ponosom učestvovati u onome što će zvati „participacija u odlučivanju“ i „autonomija univerziteta i naučnih instituta“.

Da navedem i jedan primer iz politike. Da li ste primetili ko je danas najgrlatiji zagovornik lustracije? Ko zahteva da se odmah i bezuslovno uskrate sva politička prava onima za koje se utvrdi da su u Miloševićevom režimu kršili građanska prava? Nisu li to upravo oni koji su i sami bili pravi šampioni u kršenju ljudskih prava?! Oni koji su, pod vidom istrage za ubistvo premijera, uhapsili više od deset hiljada ljudi! Oni koji su uhapšenima ukinuli pravo da imaju advokata i da se pojave pred sudom – stvar neshvatljiva još od 13. veka i „Velike povelje o slobodama“! Oni koji su vanredno stanje uveli kao ratno, i time direktno prekršili i Ustav i zakone! E, upravo ti sa „gvozdenim metlama “ i pričom kako je „nažalost, malo zatvora po Srbiji“ i kako „Srbiji pod hitno treba jedan savremeni zatvor od dve hiljade mesta“, e, upravo ti su sada najosetljiviji na kršenja ljudskih prava, upravo ti se najstrašnije zgražaju nad svakim činovnikom za koga se ispostavilo da je radio za taj odvratni „nedemokratski i antievropski Miloševićev režim“.

Opasno je puštati licemere da nastavljaju sa svojim pričama. Ne samo da postoji opasnost da ćete se postepeno navići na hipokriziju. Postoji opasnost i da više nećete praviti razliku između licemerja i stvarnosti. A onda ćete stvarno na kraju poverovati, kao one sirote svinje, da su kasapi tu samo zbog vašeg „zdravlja “ i zbog vaše „dobrobiti“.

Politički analitičar
[objavljeno: 07.06.2007.]