Iza ogledala

Slobodan Antonić

NOVA PRERASPODELA MOĆI

Nedavno se na televiziji davala prirodnjačka emisija o mutaciji. Između ostalog je prikazana i zmija sa dve glave. Iz istog tela izlazile su dve podjednako velike glave. Zmija je vijugala po travi i čas je išla tamo gde hoće desna glava, čas tamo gde želi leva. Njen vlasnik, koji je prikazuje za novac, kaže, međutim, da bi na slobodi zmija brzo skončala. „Ako bi naišla na neki oštar kamen”, objasnio je, „desna glava bi želela da ga zaobiđe desnim putem, a leva levim. Tako bi zmija naletela na kamen i rascepila se”.

Ova zmija mi pada na pamet kada razmišljam o našoj novoj vladi. Glave su, naravno, Tadić i Koštunica. Onaj oštar kamen koji može rascepiti vladu je Kosovo. Poređenje zaista stoji. Da je izvršna vlast u Srbiji čak i po ustavu dvoglava („bikefalna”) primećivali su mnogi analitičari. Predsednik može da kontroliše deo egzekutive (deo vojske i deo spoljnih poslova), pa i sudstva. Uz to, mnogi su se žalili da je Tadićeva „Narodna kancelarija”, nakon 2004, zaista narasla u izvršno-upravnu strukturu, paralelnu sa nekim vladinim ustanovama. Ali, sve to je bilo ništa prema onome što smo dobili 15. maja. Nova vlada realno ima dva vrha. Jedan vrh je premijer, drugi predsednik. Ministri iz DSS odgovaraju Koštunici, ministri iz DS Tadiću .

Tadić je bio otvoren kada je objašnjavao kako se u DS dolazi do ministarskih položaja i kako ostaje na njima. „Moram pažljivo da razmislim o tome ko su moji kandidati za ministre”, rekao je Tadić dva dana pred obrazovanje vlade („Utisak nedelje”, 13 maj). „Ja ću dakle da obavestim organe stranke ko su moji kandidati za određene funkcije, pa će Predsedništvo da glasa za taj predlog, ja ću da stanem iza tih predloga, preuzeću odgovornost za njih”. I ti ministri će, takođe, njemu da odgovaraju. „Ako neće da pokrenu stvari, ja ću da ih smenim, odmah ću da iniciram njihovu smenu, vrlo jednostavno, ako nisam zadovoljan njihovim radom. Zbog čega? Pa na kraju će građani mene da pitaju zašto to nije urađeno. Ja sam odgovoran za taj proces” (isto).

Tako se 15. maja u Srbiji odigrala nova preraspodela moći. Do tada su Koštunica i Tadić takođe zajedno upravljali Srbijom. Koštunica je imao veći i jači deo vlade, Tadić je bio predsednik, a njegova stranka je još upravljala i najbogatijim delom Srbije – Beogradom i Vojvodinom. No, u tom dvojcu, Koštunica je bio prvi, Tadić drugi. Ali, 15. maja redosled se obrnuo . Iako je Koštunica zadržao premijersko mesto, Tadić je, uz sve što je dotad imao, dobio još i veći i jači deo vlade. I premda je veći deo javnosti stekao utisak da je „sve ostalo isto”, tog 15. maja zapravo je otpočela nevidljiva smena elita. Tek kada se ta smena završi, a vlada stekne rutinu, videće se kakva je tačno konstelacija moći u Srbiji .

Sama vlada će nesumnjivo ostati dvoglava. Ali, kod dvoglavih bića, poučava nas prirodopis, obično je jedna glava jača. Retka su bića, poput zmije pomenute na početku članka, sa podjednako razvijenim glavama. I Tadić bi verovatno lako ostvario prednost u vladi da nije jedne važne političke činjenice – skorih predsedničkih izbora.

Tadiću, verovatno na jesen, neće biti lako. On je pobedio Tomislava Nikolića, u proleće 2004, pričom o brzom ulasku u Evropu i o boljem životu. Ali, u to vreme Kosovo nije ni postojalo kao tačka dnevnog reda srpske politike. U međuvremenu je i Cobel objasnio da je realni rok za naš ulazak u EU – i to pod uslovom da Srbija bude maksimalno „kooperativna” – 2032. godina. Konačno, Nikolić je odgovornošću koju je pokazao prilikom sopstvene smene u skupštini i prilikom izbora vlade uknjižio i dodatne političke bodove.

Tadiću će, stoga, biti potrebna sva koncentracija i pomoć kako bi obezbedio još jedan mandat. Sve dok ne pobedi on svakako neće imati ni volje, niti snage da se sa Koštunicom gura za baš svaki milimetar političkog polja. Verovatno će mu, u tom vremenu, dopuštati da povremeno i njegova bude presudna u važnijim odlukama vlade. Pogotovo po pitanju Kosova. I tek ako osvoji drugi mandat moći će više pažnje da odvoji na borbu za moć unutar vlade.

Dvoglave zmije nisu jedini mutanti. U knjizi „Medicinski kurioziteti” opisan je i dvoglavi čovek. Reč je, zapravo, o sijamskim blizancima, koji su – što je potpuna retkost – imali celo telo zajedničko. Koliko se sećam, slučaj je zabeležen i podrobno opisan u Italiji, početkom 19. veka. Jedan brat je kontrolisao levu polovinu tela, drugi desnu. Braća su bila nezgodne naravi. Često su se svađala, pa i tukla (jedan s jednom rukom, drugi s drugom). Zmija koja ide čas levo, a čas desno, savršenstvo je sklada prema takvom mutantu.

Vlada DS i DSS za mnoge je neobična, pa i neprirodna pojava . Ali, njen vek uopšte ne mora da bude kratak. Samo ukoliko obe glave budu pametne.

Politički analitičar

[objavljeno: 24.05.2007.]