BOŠKO JOVANOVIĆ

JOŠ JEDNOM O KAMPANjAMA

Nakon proglašenja Ustava Republike Srbije i donošenja ustavnog zakona, oko koga su se nepotrebno vodile žučne rasprave, usledilo je zakazivanje parlamentarnih izbora i početak izborne kampanje, koja je, za naše uslove, rano počela i veoma dugo traje.

Pre razmatranja pojedinačnih kampanja, upitajmo se da li naše stranke imaju neki zajednički imenitelj? Nekome se ovo pitanje može učiniti besmislenim ako se uzme u obzir velika ideološka i politička netrpeljivost koja vlada među strankama. Šta bi, pored želje da osvoje vlast, moglo biti zajedničko strankama u ovom trenutku, bez obzira na to kom delu političkog spektra pripadaju? Čini se da sve žele da što manje ljudi izađe na izbore, dakako, osim njihovih sigurnih glasača. Pošto će uglavnom na izbore izaći tvrdo jezgro glasača, to znači da stranke mogu već sada da računaju na određen broj sigurnih glasova.

Radikali kao da računaju na nešto ispod milion glasova, a što je manja izlaznost, to je njihov „procenat“ veći. Slično razmišljaju o radikalskim biračima i predstavnici onog što se još zove „demokratski blok“. Svi kao da računaju na to da su radikalski birači disciplinovani. No, to će izbori pokazati ili opovrgnuti.

Koalicija okupljena oko Čede Jovanovića veruje da ima tvrdo biračko telo među mladima, obrazovanim i anacionalnim biračima. Pre svega među onima koji su nezadovoljni što šestog oktobra nije došlo do fizičkog obračuna sa ideološkim i političkim neistomišljenicima. Njih je doduše malo, (1) ali su dobro organizovani i medijski prodorni.

Demokrate imaju jaku izbornu bazu u urbanom i boljestojećem stanovništvu i veruju da ga mogu mobilisati na veći procenat izlaznosti, jer su to često oni koji nisu loše prošli u tranziciji, ili se pak nadaju „boljem životu“. Pored toga, tu su i manjine koje su se pokazale kao disciplinovani birači.

Narodnjačka koalicija okuplja pored DSS-a, koji je stožer (2) koalicije, i tri regionalne stranke (NS, SDPO, JS) (3). Ova koalicija je nastala posle procene rukovodstva DSS-a da ova partija, kao nosilac vlade koja je sprovela bolne reforme, ima mali rejting kod građana. (4) Zbog samospoznaje da sami ne mogu osvojiti dovoljno glasova, odlučili su da se udruže sa regionalnim strankama. (5) Ova koalicija ima problema sa identitetom, pa stoga i sa disciplinom svog segmenta biračkog tela. Uvereni su u to da kombinacija Koštunice i Ilića može doneti popularnost u „širim narodnim masama“, a naročito u centralnoj Srbiji.

Tako ispada da gotovo sve stranke računaju na svoje verne pristalice kao solidnu izbornu podršku. Zato se čini da se kampanje tako profilišu da se pre svega motiviše sopstveno biračko telo, a demotiviše ono koje pokrivaju politički protivnici. Cilj je da „njihovih“ izađe maksimalno, a da ukupno na izbore izađe minimum građana. Tako se i ove jalove kampanje za veću izlaznost prave tako da podstiču samo one koji glasaju za jednu političku opciju. Dakle, oni računaju da ne mogu dobiti nove birače, već žele da što manje ukupno ljudi izađe na birališta 21. januara. Velike stranke smatraju da će sa stabilnim brojem svojih birača dobiti veći udeo u ukupnom broju glasalih, dok male stranke na taj način sebi povećavaju šansu da pređu cenzus.

„ANTI“ – RADIKALI

Analize stranaka počećemo sa najjačom i najpopularnijom strankom u Srbiji. Analizirajući kampanju SRS-a, Branko Radun i Saša Gajić navode: „Slobodno se može reći da je Šešeljev štrajk glađu sasvim poremetio radikalsku kampanju, a kada je ona konačno stidljivo krenula, počela je da se odvija sasvim u šešeljevskom stilu, dakle, grubo, ekstremno i krajnje netaktički. Šta je tu posredi i zašto radikali sami sebi zatvaraju put do vlasti takvim ‘povratkom u retoriku devedesetih' nije baš najjasnije. Da li je reč o posrtanju pod teretom kulta ličnosti ili je u pitanju svesna, racionalna odluka da se ostane sa svojim ‘čvrstim jezgrom' u opoziciji i potom politički kapitalizuje na nepopularnosti koalicije ‘punog demokratskog kapaciteta', naročito u svetlu ishoda kosovskih pregovora ? Ako je u pitanju ova druga računica, jasno je da je ona kratkovida i da bi se još jedan, ovog puta svesni izborni poraz, odrazio na trajno slabljenje i osipanje podrške radikalima.” (6)

Ma koliko ova analiza bila tačna, ona previđa neke stvari. SRS nikada nije okupljala glasače oko svog programa, već je okupljala protivnike vladajuće politike. Dakle, njihov program je „anti“. Ovo se može najbolje razumeti na primeru Kruševca. Naime, Kruševac je jedan od retkih gradova gde se SRS i DS slažu oko većine glavnih pitanja. (7) Lokalni odbor SRS-a vodi gospodin Momčilo Duvnjak, koji se na prošlim izborima za predsednika opštine nije kandidovao, već su imali drugog kandidata. Sada, međutim, Duvnjak najavljuje da će se kandidovati na sledećim opštinskim izborima i da će ubedljivo pobediti Dragana Azdejkovića, predsednika opštine Kruševac, koji je na tu funkciju izabran kao kandidat DSS-a, i Miodraga Đidića, šefa kruševačkog DS-a. SRS će u opštini Kruševac pokupiti glasove na osnovu toga što u gradu ima puno nezadovoljnih i siromašnih građana, a ne zato što ima kvalitetatan program i puno obrazovanih ljudi. Kruševačka opština je jedna od retkih jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji gde se SRS i DS udruženim snagama bore protiv lokalne vlasti. Zajedno su delovali po pitanju fabrike vode u mestu Majdevu. Pošto se zna da DS i SRS neće formirati vlast ni na jednom nivou, razumno je pretpostaviti da će posle lokalnih izbora na vlasti u Kruševcu biti koalicija DS–DSS. Zbog toga će radikali u Kruševcu samo napadati i jedne i druge, te će tako osvojiti značajan broj glasova. Opština Kruševac navedena je kao primer da bi se shvatilo kako funkcioniše SRS na lokalnom nivou u unutrašnjosti, odnosno u centralnoj Srbiji. Radikali nisu imali pozitivan politički program, već su davali maglovita obećanja i efikasno napadali neefikasnost vladajućih krugova.

Čini se da će radikali uvek imati sigurne glasače jer je u Srbiji uvek bilo mnogo nesrećnih, siromašnih, nezaposlenih, izbeglih. Sve te ljude su druge stranke ignorisale, jedino su im se radikali obraćali na njima razumljivom jeziku. Dokle god imamo “demokratsku elitu” koja sa visine gleda na običnog i siromašnog čoveka, koji su od nekadašnjih komunista postali neoliberali i ovde propagiraju suroviju varijantu kapitalizma, radikali nemaju šta da brinu.

ČEDINI REVOLUCIONARI

Koalicija okupljena oko Čede i LDP-a od samog čina raspisivanja izbora krenula je u agresivnu kampanju. Ona ima zakupljene udarne termine na nekim televizijama. Takođe je ta malena koalicija zakupila dosta bilborda, mnogo više nego neke parlamentarne stranke. Umesno je postaviti nekoliko pitanja u vezi s tim. Odakle vanparlamentarnim strankama toliki novac za predizbornu kampanju? Kako su do njega došle? Da li je u pitanju zakonit novac ili ne? Pošto se sve stranke u ovoj koaliciji zalažu za evropsku svetlu budućnost, bilo bi najbolje da svim građanima Srbije, svojim potencijalnim glasačima, osvetle svoje finansijere. Pošto oni tvrde da se jedini zalažu za napredne ideje u zaostaloj i primitivnoj Srbiji (8), javnost bi volela da zna ko su ti vizionari koji su spremni da budu avangarda u Srbiji i da podrže moderne snage koje su se okupile oko LDP-a!

Ova stranka je svojevremeno imala parolu „Sve po spisku”. Međutim, ona je u predizbornu trku ušla sa parolom „Od nas zavisi”. Ove parole su odraz nekakvog reformskog mesijanizma, koji nas neodoljivo podseća na boljševički klasni mesijanizam. Boljševici su verovali da su oni ruka progresa koja treba da ukloni prepreke napretka, a to su tradicija, autoriteti, religija i država. Tako i “misionari” nove revolucije okupljeni oko Čede Jovanovića veruju da su oni, kao “čuvari svete vatre”, predodređeni da promene Srbiju i da od “njih sve zavisi”. Oni će se obračunati sa konzervativnom, religioznom i narodnjačkom Srbijom. Izuzetno su netolerantni, a govor mržnje se kod njih najčešće može čuti. Spremni su da se ne samo verbalno obračunavaju sa ljudima koji imaju drugačiji pogled na svet, tako da parola ” Sve po spisku ” govori o njihovoj kulturi i civilizovanosti, na šta vole da se pozivaju.

“DEMOKRATIK LAJF”

Demokratska stranka je krenula u kampanju pod sloganom „Ljudi, samo jedan život imamo”, koji je kasnije zamenjen sa „Zato što život ne može da čeka”. Osim što moramo primetiti da demokrate imaju superiornu kampanju na “svim nivoima”, možemo se upitati šta ovi slogani poručuju? Koliko su poruke jasne, toliko su i tužne. One poručuju građanima da, pošto imamo samo jedan život, treba da ga beskompromisno iskoristimo, a pošto život ne može da čeka, da ga maksimalno iskoristimo odmah. Ove poruke predstavljaju ispovest egoističke i hedonističke neoliberalne ideologije koja je, nažalost, zavladala DS-om. Tvrdnja da imamo samo jedan život poziva ljude da misle samo na danas, da gledaju samo sebe i svoje potrebe, da ne treba da vodimo računa o onima koji žive oko nas i koji dolaze posle nas. Slogan „Zato što život ne može da čeka” poziva građane da svoje potrebe i hirove zadovolje odmah i sada, ne čekajući ni časak i ne obazirući se na potrebe drugih. “Hoću sve i hoću odmah” moto je ovih reformista. To su iskazi tipa “ja želim da putujem bez viza”, “želim da imam bolji standard”, “hoću nov auto”, a pri tome ne zanima me kako drugi žive ili da li je cena toga zaduživanje. Posledica takvog lakomislenog hedonističkog stava je kreditno ropstvo pod sloganom “ U đeš, izađeš i gotov si”. Kada banke više ne budu davale kredite jer se preteralo sa zaduživanjem, neko bi mogao da, podstaknut sloganom ”Zato što život ne može da čeka”, krene da opljačka banku.

Interesantna je lista DS-a, kao i tim za kulturnu logistiku koji ih podržava (npr. Bane Bumbar i Mira Banjac). Tako je Ferzo Ćelović, poslanički kandidat Sandžačke demokratske partije na listi Demokratske stranke, izjavio: „Zalažemo se za veliku Srbiju. SDP vidi Srbiju kao veliku, ali kao najrazvijeniju, najdemokratskiju, vodeću na Balkanu i po tome što će znati da uvažava potrebe manjina”. (9) Kako tumačiti ovo Ferzino pozivanje na veliku Srbiju? Da li kao novi oblik ekspanzionizma ili pak izrugivanje sa istoimenim radikalskim konceptom? Mislimo da gospodin Ferzo ne bi trebalo da spominje veliku Srbiju jer bi mogao da nam navuče neke opomene iz sveta ili da možda uplaši kojeg retkog biznismena koji je spreman da investira u “Stradiju”.

Na izbornoj listi Demokratske stranke nalazi se i gospodin Tomislav Bogunović, predsednik opštine Bač. „Bogunovića je, podsetimo, Krivično veće Opštinskog suda u Bačkoj Palanci proletos osudilo na šest meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja jer je kao predsednik opštine Bač dao u ime opštinske vlade bankarsku garanciju Vojvođanskoj banci da će opština vratiti kredit umesto privatne firme ‘Braća Molnar' koja se zadužila. Interesantno je da je ta garancija bila veća od godišnjeg budžeta opštine Bač. U drugom krivičnom postupku, koji je pokrenuo javni tužilac po službenoj dužnosti, Bogunoviću je izrečena zatvorska kazna od dva meseca. Proglašen je krivim za seču šume ‘Vojvodina šuma' na površini od sedam hektara.” (10) Gospodin Bogunović je ove navode sutradan demantovao. Za dnevni list Politika rekao je da je u pitanju montiran proces i da nije osuđen na osam meseci zatvora, već da su presude kojima je osuđen na šest meseci i dva meseca uslovno spojene u jedinstvenu kaznu od sedam meseci uslovno na godinu dana. Predsednik pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu gospodin Goran Knežević je, komentarišući ovu aferu i to kako je moguće da se Bogunović nađe na izbornoj listi, rekao: „Nisam znao da je bio osuđen. Jedino mi je bilo poznato da su ga opozicioni poslanici ‘prozivali' za seču šume i bankarske garancije koje je u ime opštine dao nekom preduzeću”. (11) Na sreću po DS, oni imaju tako nesposobne oponente da mogu slobodno da ostave ovakve kandidate jer im to, izgleda, niko ozbiljno ne zamera.

„ŽIVELI NARODNjACI“

Moto narodnjačke koalicije je „Živela Srbija”. Čini se da je ovaj slogan promašaj jer na slogan „Živela Srbija” imaju pravo svi građani Srbije koji nose Srbiju u srcu, a ne samo simpatizeri „narodnjačkog bloka”. Da li to znači da svako ko ne glasa za stranke okupljene oko ove koalicije ne voli Srbiju? S druge strane, neki kažu da ovakav uopšten slogan i nije loš jer niko nema ništa protiv njega, a kada prođu izbori, niko ih ne može optužiti da nisu ispunili predizborno obećanje budući da ovo i nije obećanje već zdravica.

Ministri iz stranaka okupljenih oko DSS-a stalno govore da će ako pobede na izborima, raditi još bolje i nastaviti započeto. Pri tome nisu jasno rekli šta su to uradili da se život ljudi poboljša i da se zaposle ljudi. Drumovi i ustavi su lepi, ali od njih se ne živi. Dakle, ako nisu mogli ništa više da urade u prethodnom periodu, što ne priznaju da su u sferi ekonomije bili blokirani od G 17? Izgleda da ih je sramota da to priznaju ili pak računaju na novu koaliciju sa Dinkićem, ako ovaj preživi.

Ukoliko funkcioneri stranaka „narodnjačkog bloka” znaju odgovor na ova pitanja, treba jasno i glasno da ih kažu narodu Srbije zarad demokratske budućnosti ove zemlje. Ova koalicija će organizovati za Srpsku novu godinu koncert pod parolom „Beograd najbolje zna”. Ovo se može razumeti kao još jedan od oblika beogradizacije Srbije. No, ko najbolje zna pokazaće ne samo Beograd, već i cela Srbija 21. januara.

Dakle, „narodnjaci“ će gotovo sigurno ostvariti dobar rezultat u centralnoj Srbiji, kao, recimo, radikali u Vojvodini. Ali, njima fali konkretan program, u stilu američkog “nju dila”, kojim bi pokazali da nisu samo sposobni da donesu ustav (što je mogao i Milošević) i da naprave puteve, već i da preporode Srbiju programom pravog razvoja kroz stratešku orijentaciju srpske privrede i društva. Međutim, ovo nije predizborna tema jer se u ovim izborima svašta može čuti, a bogami i videti, samo ne pametan i realan program razvoja.

Fusnote:

1. Setimo se koliko su boljševici imali simpatizera pre Oktobarske revolucije u Rusiji.

2. Ovde nije napravljena greška. Stožer je stara srpska reč koju su Srbi prestali da koriste, a preuzeo je jedan nama susedan narod.

3. NS je jaka u Čačku i okolnim opštinama, SDPO u Kragujevcu, a JS u Jagodini.

4. To je, čini se, sudbina stranaka koje sprovode reforme.

5. Ovo je politički brak iz računa, kako sa strane DSS-a, tako i sa strane regionalnih stranaka, jer ovaj savez omogućava regionalnim strankama da uđu u parlament, pošto same nikada ne bi mogle da pređu izborni cenzus, a da, s druge strane, DSS na ovaj način bude spremnija da se nosi sa SRS-om i DS-om.

6. http :// www . nspm . org . yu / koment 2006/2006_ rg _ bespuca . htm .

7. Pitanje rekonstrukcije fabrike vode u Majdevu.

8. Boljševici su takođe tvrdili da se jedini zalažu za napredne ideje u seljačkoj i zaostaloj carskoj Rusiji. Kakve su ideje imali, najbolje možemo videti po rezultatima njihove vlasti.

9. NIN, 21. decembar 2006. godine, str. 8.

10. Politika, 20. decembar 2006 godine, str. 6.

11. Politika, 20. decembar 2006 godine, str. 6.