Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - Prenosimo NIN

   

 

Srpski analitičari o izborima i postizbornim prognozama

Zoran Stojiljković, profesor FPN

Demokrate i radikali u foto-finišu

Veliki su izgledi da narodnjački blok postigne isti rezultat kao i na prethodnim izborima što je uspeh za koaliciju koja je bila na vlasti u tranzicionim okolnostima

Dugotrajna kampanja koja je počela još sa ustavnom kampanjom dovela je do situacije u kojoj birači nisu intenzivni. Preuranjeno je preciznije prognozirati, jer sam finiš kampanje može da donese mnoge promene, kako elementi i efekti negativne kampanje, tako i poslednje konvencije stranaka. Sada je, međutim, sasvim izvesno da se nastavlja trend ukrupnjavanja političke scene u Srbiji bez obzira na to što je na prošlim izborima bilo 19, a sada imamo 20 lista, jer je među tih dvadeset dosta lista nacionalnih manjina zbog uslova koji su se promenili za njihov ulazak u parlament. Iako političari uživaju veoma nizak kredibilitet u biračkom telu, očekujem da će izlaznost biti veća od referendumske. Mislim na 3,6-3,7 miliona birača ili oko 65 odsto biračkog tela, među kojima je, oslanjajući se na istraživanje CeSida, oko 40 odsto „partijskih vernika” i 15 odsto onih koji se još odlučuju da li će uopšte glasati i za koga. Među tim biračima će sam završetak kampanje biti presudan.

Realno je očekivati da će se praviti dosta koalicija. Iako je problem cenzusa rešen, očekujem da će ostati veliki broj rasutih glasova koji će pripasti manjinskim partijama, oko 10 odsto, odnosno 50-60 do 70 hiljada glasova. Verujem da će između radikala i demokrata odlučivati foto-finiš sa nešto većim pretpostavkama na strani demokrata. Veliki su izgledi da narodnjački blok postigne isti rezultat kao i na prethodnim izborima što je uspeh za koaliciju koja je bila na vlasti u tranzicionim okolnostima. Neizvesno je da li će i stranke grupisane oko LDP-a preći cenzus, kao i dve stranke koje su u ovom sazivu bile nosioci ključnih uloga – SPO i SPS. Ukoliko se desi da ove dve partije ostanu bez mesta u parlamentu, to bi mogla biti neobična karakteristika ovih izbora. Manjinama će sigurno pripasti 10-12 mandata, ako ne direktno preko manjinskih partija koje na izbore izlaze samostalno, ono indirektno preko koalicija kao što je Qajićeva sa DS-om.

Slobodan Antonić, sociolog

Moguća su iznenađenja

Verujem da će bar desetak mesta u parlamentu dobiti partije manjina, pre svega Mađara i Bošnjaka

- Na predstojećim parlamentarnim izborima očekujem veći odaziv birača nego na referendumu za Ustav, a ne bih se začudio ni da bude veća nego na parlamentarnim izborima 2003. godine. Pre svega zbog dugotrajne kampanje i prisustva nevladinih organizacija koje pozivaju na glasanje, što pre tri godine nije bio slučaj.

S obzirom na to da ima dosta nepoznanica i kada su u pitanju tri najveće partije i tek u vezi sa onim strankama koje tek treba da uđu u parlament, moguće je da se dese iznenađenja na ovim izborima.

Za razliku od izbora 2003. godine kada su se velike, uglednije istraživačke agencije utrkivale sa rezultatima predizbornih istraživanja javnog mnjenja, u ovoj predizbornoj kampanji one ne objavljuju i čak demantuju medije koji objave njihova istraživanja, pa je teško davati i preciznije prognoze izbornih rezultata.

Verujem da će bar desetak mesta u parlamentu dobiti partije manjina, pre svega Mađara i Bošnjaka, a verovatno i Roma, što može biti veoma uticajan broj s obzirom na to kako su formirane sve naše vlade od 2001. godine.

Milan Nikolić, sociolog i politički analitičar

Zavisi od Ahtisarija

Ukoliko predlog rešenja problema Kosova bude objavljen odmah posle izbora, s obzirom na verovatni sadržaj tog predloga, to će, takođe verovatno, onemogućiti ili odužiti formiranje vlade

- Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je obavio CPA ali i neke druge agencije za ispitivanje javnog mnjenja, najverovatniji ishod (ako se ne desi ništa dramatično u poslednjih nekoliko dana pre izbora) ovih izbora biće: SRS će biti i dalje pojedinačno najjača stranka, DS će po snazi biti nešto ispod radikala, koalicija DSS i NS će biti slabija od DS ili negde na polovini SRS, G17+ će, najverovatnije, nešto malo preći parlamentarni cenzus a za SPS i LDP koaliciju se to još ne može znati. Nema gotovo nikakve nade da će cenzus preći SPO, PSS, koalicija PUPS-SDP ili neke još manje stranke.

S obzirom na sada date elemente za analizu verovatno će sledeća vladajuća koalicija biti sastavljena od DS (kao stuba nove koalicije), DSS-a i NS i, najverovatnije, G17+.

No, sve ovo je moguće i verovatno samo u slučaju da Marti Ahtisari (ili neko drugi) bude dovoljno strpljiv i sačeka nekoliko nedelja do formiranja nove vlade Srbije.

Ukoliko, pak, predlog rešenja problema Kosova koji guraju neke moćne zemlje Zapada (a tome se ne odupru Rusija i Kina), bude objavljen odmah posle izbora a pre formiranja sledeće vlade Srbije, s obzirom na verovatni sadržaj tog predloga, doći će do različitih reakcija mogućih članova buduće vladajuće koalicije što će, takođe verovatno, onemogućiti ili odužiti formiranje vlade a ne može se potpuno odbaciti ni mogućnost da vladajuću koaliciju, tj. novu vladu formiraju SRS, DSS i, možda ako pređe cenzus, i SPS.

Nije, takođe, nemoguće da se zbog problema sa formiranjem vlade (različite reakcije na predloženo rešenje Kosova) tri meseca posle ovih izbora raspišu novi izbori. Ako se to desi, treba očekivati dodatni rast SRS-a i, možda, SPS-a što, verovatno, ne bi omogućilo formiranje vlade od strane ove dve partije ali bi znatno oslabilo demokratski blok partija.

Đorđe Vukadinović

Kraj zatišja

Prvo pitanje povodom postizbornih kalkulacija posle 21. januara nije ko će praviti vladu, već da li će vlade uopšte biti

Kako god se ovi izbori završili, Srbiju po svemu sudeći očekuje period političke nestabilnosti, a možda i ozbiljnijih sukoba. Zapravo, bojim se da će se pokazati da ako prethodne tri godine Koštuničine vlade u političkom smislu i nisu bile baš “Periklovo zlatno doba” srpske demokratije, one su ipak predstavljale neku vrstu poželjnog socijalnog i političkog zatišja, period relativnog socijalnog mira i manjih političkih tenzija nego u vremenu pre i posle mandata ove vlade.

Mislim da prvo pitanje povodom postizbornih kalkulacija posle 21. januara nije ko će praviti vladu, već da li će vlade uopšte biti. Čak i ukoliko bi se dogodilo da DS i DSS, uz pomoć nacionalnih manjina, mogu sami da formiraju vladu, to uopšte neće biti jednostavan posao – pogotovo ukoliko između njih bude značajne razlike u broju osvojenih glasova i mandata. Očekivano uključivanje u čitavu priču i Mlađana Dinkića, taj dogovor će učiniti još komplikovanijim – dok bi sa Čedomirom Jovanovićem i njegovim reformskim talibanima kao neophodnim činiocem formiranje vlade postalo doslovno nemoguća misija.

Drugim rečima, vlada bi se mogla relativno jednostavno napraviti samo u slučaju (a) ako bi neko osvojio apsolutnu većinu – što je praktično isključeno – ili ukoliko bi (b) vladu mogao formirati sam “demokratski blok u užem sastavu”, tj. bez DSS-a, ili ako bi (v) vladu mogli, smeli i hteli da prave DSS i SRS. U svim drugim varijantama ići će teško – ili nikako.

Teško je zamisliti DSS u vladi, a da Koštunica ne bude njen premijer. Isto tako, teško je zamisliti vladu koja bi uspela zadovoljiti apetite Mlađana Dinkića, Velje Ilića, DSS-a i demokrata. To, uostalom, nije uspelo ni pre tri godine, kada je DS bio na svom minimumu, a kamoli sada. Zato nipošto ne treba isključiti mogućnost ponavljanja izbora, ili, pak, zbog odijuma koji bi mogućnost ponavljanja izbora izazvala, formiranje navrat-nanos jedne nestabilne koalicije.

A koncentracionu vladu kao jedino prirodno rešenje u trenutku u kojem se zemlja suočava sa tolikim socijalno-ekonomskim i političkim izazovima i neposrednom opasnošću po svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, naravno, više niko i ne pominje, niti o njoj razmišlja.

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM