Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija - Prenosimo Danas

   

Diplomatska simultanka u Savetu bezbednosti na raspravi o Kosovu

Slobodan Pavlović

Rusija (i Srbija) protiv svih

Najkraće rečeno, u Savetu bezbednosti (SB) dominirao je u sredu zaključak da je u opštem interesu što brže rešavanje statusa Kosova - i za konfrontirane pregovaračke strane, i za njihove regionalne susede i za međunarodnu zajednicu u celini. Odnosno, da bi odlaganje tog rešenja samo dalje podizalo već primetne tenzije i išlo na ruku i jednim i drugim ekstremistima na Kososvu.

Tim pitanjem detaljno se bavio i odlazeći generalni sekretar svetske organizacije, Kofi Anan, koji je još pre desetak dana poslao Savetu bezbednosti svoj redovni izveštaj o sprovođenju paketa međunarodnih standarda na Kosovu da bi posle toga mogao da se posveti mnogo prijatnijim obavezama povodom odlaska sa dužnosti na kojoj je proveo poslednju deceniju. "Odlaganje rešenja je nešto mnogo više od pukog gubljenja vremena. Odlaganje neće olakšati donošenje rešenja, već će ga samo otežati", upozorio je tim povodom i Ananov izaslanik u Prištini Joahim Riker, na šta je predstavnica srpske vlade, Sanda Rasković, kontrirala tezom po kojoj bi sve ovo što se dosad smatralo bečkim pregovorima trebalo, manje-više, baciti u vodu. I celu tu priču vratiti na početak - pa nek traje koliko traje. A, sve to, razume se, u daljoj izvedbi nekoga ko neće biti Marti Ahtisari.
Od srede uveče na ovamo, naši mediji opširno su izvestili o završnom Ananovom izveštaju i o argumentima sa kojima su Riker i Raškovićka vodili svoju kosovsku bitku (u američkim listovima, naravno, o tome nije bilo ni slovca). Zato će u ovom Danasovom pregledu akcenat biti na onim ostalim, glavnim učesnicima debate u Savetu bezbednosti. Konkretno: na članovima posredničke Kontakt grupe za Kosovo - i , istovremeno, stalnim članovima SB koji će, u nekom periodu posle 21. januara, odlučivati o konačnoj sudbini ove (na papiru) južne pokrajine Republike Srbije.

Shodno UN praksi Pekinga u poslednjih petnaestak godina, predstavnik Kine Liu Ženmin nije se ni u sredu baš nešto mnogo mešao u našu kosovsku muku. Pominjao je "trajno rešenje" kojim će se izbeći "destabilizacija regiona", ukazao je na obavezu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta "svih država" i založio se (principijelno, da mu se tu nema šta zameriti) za dijalog i obostrano prihvatljivo rešenje "uz poštovanje međunarodnog prava".

Žan-Mark Sablier (Francuska) bio je jedan od mnogih koji su na ovoj dvoipočasovnoj sednici apelovali na lidere kosovskih Srba da se aktivno uključe u proces "odlučivanja o svojoj sudbini" - uz poziv nadležnim u Beogradu da ih na to podstiču, "umesto što ih obeshrabruju". Što se tiče dinamike završnice pregovaračkog procesa, Sablier je bio na poznatoj liniji francuske diplomatije: da se proces privede kraju prema redu vožnje koji je pripremio Ahtisari, da se ne dozvoli nikakvo odlaganje u završnoj fazi odlučivanja o statusu i sprovođenu započetih reformi, kao i da se u konačnom rešenju (tu se poslužio formulacijom koju je lansirao Vašington) "poštuje želja većine i uvaže prava manjine na Kosovu".

Amerika ima u poslednje vreme sijaset mnogo ozbiljnijih i urgentnijih problema od Kosova, nedavno je ostala i bez svog stalnog predstavnika u UN Boltona, tako da je njegov zamenik Alehandro Volf bio u ovoj debati prilično koncizan u komplimentiranju Ahtisarijevom učinku i angažovanju Prištine u ispunjavanju postavljenih standarda - odnosno u kritikama Beograda zbog blokade političkog angažovanja kosovskih Srba i, uopšte, zbog svakovrsne ostale opstrukcije pregovaračkog procesa. Volf je pozvao srpsku i albansku stranu da "raširenih ruku" prihvate rešenje koje se priprema, pri čemu je izrazio očekivanje da će predlog Kontakt grupe počivati na "multietničnosti" i biti prihvatljiv za "narod Kosova".

Alehandro Volf (SAD): "Spekulacije o odlaganju statusnog procesa vode ka stanju neizvesnosti i mogu da predstavljaju izvor nestabilnosti. SAD podržavaju odluku da se izveštaj o statusu prezentira bez odlaganja, odmah posle izbora u Srbiji 21. januara. Potrebno je da obe strane budu realne oko verovatnog ishoda: neće biti povratka na situaciju pre 1999, neće biti podele niti ujedinjavanja Kosova sa nekom drugom državom, niti sa nekim njenim delom", rekao je Volf.

Značajno mesto u tom delu izlaganja američkog predstavnika dobile su i dve poruke: jedna Prištini - da se kompletiraju svi prioriteti i sveukupno angažovanje na sprovođenju postavljenih standarda (uz posebnu pažnju na poštovanje prava privatnog vlasništva), a druga Beogradu - da podrži uključivanje srpskih predstavnika u institucije lokalnih vlasti, da se vrate odnete katastarske arhive i da se, u sadejstvu sa UNMIK, obezbedi stabilnost na severu Kosova.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin (jedini diplomata tog kalibra među prisutnim delegacijama velikih sila) nije baš mnogo birao reči i kritici Rikerovog izveštaja i Ananove ocene o popravljanju položaja nealbanskog stanovništva u pokrajini. "Obećanja o garancijama za bezbednost nealbanskog življa nisu dobila konkretnu formu. Tokom procesa privatizacije mora se posvetiti veća pažnja zaštiti vlasničkih prava, uključujući i zaštitu pravoslavnih crkava. Preduslov za to je jačanje bezbednosti i borba protiv organizovanog kriminala. Bez toga je nemoguća sloboda kretanja i povratak raseljenih", upozorio je Čurkin.

Prema oceni predstavnika Moskve, odgovornost za lošu bezbednosnu situaciju na Kosovu podjednako snose međunarodna zajednica i vlast u Prištini. "Neosnovane su optužbe na račun Beograda, što se toga tiče. Međunarodna zajednica mora da obezbedi klimu koja ce omogućiti Srbima da se uključe u političke institucije", rekao je Čurkin, uz upozorenje da se ne sme dozvoliti da se "nasljem" i "sa ulice" iznudi statusno rešenje za Kosovo. "Mora se odbiti svako postavljanje vremenskih rokova. Konkretni predlozi Beograda moraju se proučiti, nema alternative pregovorima do kompromisa, ma koliko izgledalo tesko da se to postigne. Zabrinuti smo zbog pretnje mogućim masovnim neredima na Kosovu, u slučaju da rešenje ne bude doneto u nekom roku. To je neprihvatljiva ucena međunarodne zajednice. Postupci koji destabilizuju doneće potrebu da su u Savetu bezbednosti razmotri ta situacija, što preti da dovede do zaustavljanja procesa o određivanju statusa" - rekao je Čurkin.

Predstavnica Velike Britanije Karen Pirs, ocenila je "sa žaljenjem" da je Savet bezbednosti ponovo doveden u situaciju da traži od Beograda da se omogući Kosovskim Srbima da "učestvuju u pregovorima o svojoj sudbini". "Beograd time ne štiti kosovske Srbe, već štiti svoju tvrdu politiku. Razočaravajuće je da se na ruku prijateljstva, koju je NATO nedavno pružio Srbiji prijemom u Partnerstvo za mir, nije odgovorilo spremnošću Beograda da se angažuje u dobrosusedskim odnosima u regionu", rekla je Pirsova, pominjući neizručenja Karadžića i Mladića Hagu i "podstrekavanje separatista u Republici Srpskoj", kao primere tog nedobrosusedskog ponašanja Srbije. Konkretno, što se tiče Kosova, britanska predstavnica pozvala je Beograd da se obustavi satanizacija Martija Ahtisarija, što, kako je navela, takođe govori o odsustvu želje Srbije da se sa Savetom bezbednosti i izaslanikom UN stvarno angažuje oko statusa budućeg Kosova.
"Kontakt grupa preferira da se do rešenja dođe pregovorima i kompromisom, ali je pripremljena i alternativa, ako to ne bude bilo moguće", zaključila je Karen Pirs, uz poruku da je u Kontakt grupi sve izraženiji konsensus da sporazum o Kosovu bude zasnovan na nekoj vrsti nezavisnosti, sa čvrstim garancijama kojima će se zaštititi prava manjinskog stanovništva i omogučiti potpuno sprovođenje postavljenih standarda.

 

 

 
 
Copyright by NSPM