Majk Alen, Džejms Karni

Republikansko tajno oružje(1)

Mislite li da će republikanci sigurno izgubiti “na veliko” u novembru? Neće. Evo zašto stvari ne izgledaju tako loše za njih.

Istraživanja pokazuju da su republikanci na putu da dobiju “istorijske batine." Njihova uobičajena prednost – kompetentnost u pitanjima nacionalne bezbednosti – stalno biva osporavana novim saznanjima o greškama u Iraku. Ali glavni republikanski zvaničnici zadržavaju jezivu, gotovo “zen-smirenost.” Insistiraju da izgledi njihovih kongresnih kandidata na novembarskim izborima nikad nisu bili onako loši kako se prikazuje, kao i da postaju bolji iz dana u dan. Radi se o partijskim operativcima i političkim naučnicima čiji je posao da osete nevolju. Ali većinu vremena oni deluju tako spokojno, da se zapitate da li znaju nešto što mi ne znamo.

Znaju. Ono što znaju je da je samo šest dana pošto je Dž.V. Buš ponovo dobio izbore 2004, njegova politička mašinerija počela sofisticiranu, skupu i uveliko neprimećenu kampanju usmerenu na očuvanje većine GOP u Kongresu i Senatu. Ako ta kampanja uspe, GOP će prkositi istorijskoj i političkoj gravitaciji koje nalažu da su sledeći izbori loša vest za partiju predsednika koji se ne može re-izabrati - tzv. “lame-duck” (“ćopavi patak” - naziv za predsednika ili drugog zvaničnika koji se ne može ponovo birati, prim.prev.), naročito kada “ćopavi patak” ima nizak stepen podrške u javnom mnjenju. Kao i uvek, ključni deo kampanje uključuje novac – nacionalna republikanska partija ubacuje bar tri puta više novca u ključne države nego demokratski suparnici - ali, pare su samo početak. "Paničite kada ste iznenađeni," objašnjava predsedavajući Republikanskog Nacionalnog Komiteta (RNC) Ken Mehlman, "Pripremali smo se za izbore koji će biti najteži, bar u ovoj deceniji."

Zahvaljujući agresivnom menjanju distrikata 90-ih i ranih 2000-ih, manje od tri tuceta mesta u Kongresu biće predmet ozbiljne borbe u ovom izbornom ciklusu, u poređenju sa više od 100 mesta u 1994. godini kada su republikanci došli na vlast sa većinom od 54 mesta u Kongresu. Zatim je tu i ono što politički profesionalci zovu “igra na terenu” (“ground game”). U većem delu 20. veka, izvođenje birača na dan glasanja bila je snaga Demokrata. Za to su imali radničke sindikate koji su obezbeđivali radnike za kampanju, starali se da njihovi glasači imaju slobodno vreme na poslu radi izlaska na biračka mesta, kao i da imaju prevoz koji će ih do tamo prebaciti.

Danas, međutim, Demokrate su te koje moraju da nadoknađuju minus kada dođe do “mehanike izbornog dana”. Svakog ponedeljka, “nadstrateg” (überstrategist) Karl Rove i funkcioneri republikanaca na Kapitol Hilu dobijaju tabele koje pokazuju brojeve registrovanih glasača, regrutovanih volontera, vrata na koje je pokucano i telefona koji su okrenuti za 40 kongresnih kampanja i tuce senatskih “trka”. Tokom sledećih nekoliko nedelja partija će, radi završnog udara, početi da u savezne države prebacuje iskusne plaćene i volonterske radnike. Komitet republikanske kampanje za Senat, svoje agente naziva specijalnim timovima, koje predvode “šerifi”, sve u službi široke partijske delatnosti znane kao “72-časovna radna grupa”, pošto je njena radna filozofija inicijalno fokusirana na završna tri dana pre izbora.

Tako se republikanci nadaju da “zatvore posao” u tesnim i neizvesnim trkama sa “izvedi da glasaju” strategijom koja je razvijena na poukama predsedničke kampanje 2000-e. Bušov tim je tada, kao i sada, vodio Rove, Bušov politički arhitekta, sada zamenik šefa kabineta Bele Kuće, kao i Mehlman, tadašnji direktor političkih poslova Bele Kuće. Njihova teorija je bila da je Buš izgubio 3% ili 4% očekivanih glasova u 2000., samo zbog onih ljudi koju su ostali kod kuće.

Ono što su Rove i Mehlman želeli da shvate je “kod” za uvećavanje broja republikanskih glasača koji bi mogli biti pouzdano izvedeni na biračka mesta - “kod” koji bi, jednom probijen, mogao da bude upotrebljen za dobijanje izbora za izborima. "Hteli smo da pretvorimo 75%-na republikanska područja u 78% ili 79% -na republikanska područja, dok bi u isto vreme pretvarali 15%-na područja u 18% ili 19%-na područja," kaže Mike DuHaime, politički direktor RNC.

200 1. godine, kreatori “72-časovnog programa” testirali su isti u različitim takmičenjima “nižeg profila”, uključujući sudske izbore u Pensilvaniji. Bušov tim izabrao je “grozdove” oblasti gde su tiho isprobavali svoje nove metode, zatim ih upoređivali sa sličnim oblastima gde su kampanje vođene na tradicionalniji način. Ovi eksperimenti su pomogli republikancima da razviju pregršt pouka koje čine partijsku knjigu pravila igre za ovu jesen:

1. Pouke prošlosti – petnaest informatičkih eksperata GOP proveli su mesece posle kampanje '04 poredeći podatke o izlaznosti “promenljivih država” (“swing states”) sa bazama podataka Buš-Čejni kampanje, da bi došli do optimalne količine mejlova, telefonskih poziva i “kucanja na vrata” koji bi ubedili moguće GOP glasače da izađu na izbore.

2. Privlačenje novih glasača - Buš-Čejni kampanja je koristila državne podatke ne bi li locirala potencijalne republikance sa registarskim tablicama “Univerzitet države Floride”, da bi ih zatim njihove kolege “Seminole” (pripadnici raznih udruženja i sportskih klubova ovog univerziteta, prim.prev.) zvali ne bi li ovi iskazali svoja gledišta. Pošto su partije uobičavale da idu na određene oblasti ili ZIP kodove, republikanci sada znaju čak i na koje će pojedinačno domaćinstvo da se usmere kroz takozvani “mikrotargeting”, tj. upotrebu kompjuterizovanih potrošačkih podataka, od novinskih pretplata do dobrotvornih priloga, a sve radi boljeg lociranja glasača koji bi verovatno glasali za republikance, ako bi izašli na biralište. Ostali znaci koji otkrivaju potencijalnog “latentog republikanca” su, na primer, posedovanje snoumobila (skutera za sneg) ili upisivanje dece u privatne škole.

3. “Niska tehnologija” (Low tech) može biti bolja – Caller ID, TiVo, kablovski kanali i satelitski radio – zbog svega ovoga je znatno teže dopreti do glasača negoli pre samo nekoliko godina, znog čega raste značaj obraćanja “lice u lice” kao zaštitnog znaka starinske, bazične kampanje koja je nekada označavala amaterizam ili nizak budžet. "Jasno je da morate imati TV reklame," kaže direktor političkih poslova Bele Kuće, Sara Taylor, "ali sa malo manje TV-a, možete kupiti gomilu pica, telefonskih linija i plata za mladiće i devojke koji stižu pravo sa koledža” koji će zvati, kucati na vrata glasača, regrutovati i organizovati volontere za kampanju.

4. Detalji, detalji – “šoping lista” uključuje sve, od stolica do mobilnih telefona za stotine radnika Komiteta za pobedu republikanske partije, čije je osoblje zaduženo za stvaranje “mašina za izlaznost” po državama. GOP navodi da su se njihove “dobrovoljačke snage” 2004. godine pokazale efikasnijim od plaćenih radnika koje su angažovale demokrate, sindikati i demokratski orijentisane grupe za pribavljanje fondova. Čak i dan izbora dolazi ranije za republikance, koji ulažu veliki rad na smanjivanju broja odsutnih lica i listića za glasanje poštom, u državama koje ih koriste.

5. Trošiti više – republikanski zvaničnici procenjuju da su krajem avgusta njihovi komiteti i kampanje imali na raspolaganju 235 miliona $, rastegnuto na dva meseca, što je prednost od 58 miliona dolara nad demokratama. Planovi RNC-a su da se odvoji preko 60 miliona dolara za rad na povećanju izlaznosti i za oglašavanje, u odnosu na nešto iznad 14 miliona dolara koje je izdvojio Howard Dean, predsedavajući DNC-a (Demokratski Nacionalni Komitet). Senator Hillary Clinton iz Njujorka, kritikujući Dean-ov pristup, požalila se prošle nedelje u Vašingtonu, na donatorskom ručku DNC-a, da GOP "sipa desetine miliona dolara u izbore, a mi to ne pratimo." Republikanski zvaničnici u Kongresu tvrde da su mnogi od njihovih demokratskih izazivača tako malo poznati da bi mogli biti “sahranjeni u momentu” - "Udarite li ih, srušiće se kao kuća od karata".

Republikanci su počeli da se osećaju bolje u pogledu predstojećih izbora nakon što je Buš dobio prednost u ispitivanjima javnog mnjenja, što se dovodi u vezu sa kontinuiranim padom cene benzina i uspelim naporima Bele Kuće da pitanja vezana za nacionalnu bezbednost progura u vrh vesti. Ali tokom proteklih nedelja operativci GOP postali su nešto manje oduševljeni. U vestima su osvanule priče o sukobima u Bušovom ratnom kabinetu, ispričane u Bob Woodward – ovoj knjizi “Stanje poricanja” (“State of Denial”), punoj priča o Administraciji koja vodi rat bez ideje kako da se s njim izbori. Takođe, kongresmen Mark Foley, republikanac sa Floride, podneo je ostavku nakon što je obelodanjeno njegovo „X-rated- četovanje” sa tinejdžerima preko Kongresne veb stranice. Tako je “sigurno” mesto za republikance odjednom došlo u opasnost.

Republikanci pokazuju jednu zlokobnu ranjivost: više od decenije, partija je imala koristi od tzv. “dubine jaza” prema Demokratama. Naime, bilo zato što su motivisani mržnjom prema Bilu Klintonu ili ljubavlju prema Džordžu V. Bušu, bilo je sigurnije da će glasači GOP u većem broju glasati pre nego glasači demokrata – što znači da partija ima tendenciju da se na izborima pokaže bolje nego što bi pokazala završna istraživanja javnog mnjenja. Kongresmen Rahm Emanuel iz Ilinoisa, šef Kongresnog komiteta demokrata za kampanju, nedavno je rekao TIME-u da je ovaj jaz iznosio čak od 5 do 7 poena u korist republikanaca. Ali, po njemu, ove izborne godine može biti drugačije. "Njihovi glasači su nesrećni, utučeni su zbog propalog predsednika."

Zvaničnici Bele Kuće takođe priznaju da nisu tako sigurni da će republikanci biti motivisani da ove godine izađu na izbore. Naravno, izražavanje sumnje od strane starijih republikanaca moglo bi biti deo druge igre koju GOP igra bolje od demokrata: igre iščekivanja. Republikanci su ipak u zavidnom položaju da mogu sebi da dozvole da izgube mnogo. Jer ako uspeju da održe kontrolu nad oba doma, na dan izbora izaći će kao dobitnici.

Fusnote:

1. ( “Grand Old Party” – termin koji se od kraja 19. veka koristi za označavanje Republikanaca, prim.prev.)

( “ The GOPs Secret Weapon ” by Mike Allen, James Carney, The TIME oct 1 2006.)

Prevod: NSPM