Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Politički život

   

 

Marinko M. Vučinić

DRUGA SRBIJA NA SAFARIJU

Svi naši dnevni i nedeljni listovi, kao i televizijske stanice, obeležili su dvodnevni boravak velike holivudske zvezde Nikol Kidman na Kosovu. Ova poseta je deo njenih aktivnosti kao ambasadora dobre volje Razvojnog fonda Unicefa i podrške uspostavljanju dijaloga žena koje pripadaju različitim etničkim zajednicama.

Poznata glumica je, prema rečima Flore Mazule, na Kosovo došla kako bi iz neposredne blizine čula glas žena sa ovog područja. Sama Nikol je cilj posete označila kao mogućnost razgovora sa ljudima. ”Ovde sam da učim kako bih mogla da pomognem vašoj zemlji u ovom presudnom vremenu za budućnost. Da razgovaram sa ljudima, čujem njihove priče, obrazujem se i da budem vaš glas ukoliko vam je potreban”. Holivudska zvezda se prošetala centrom Prištine, a u nedelju je obišla i Đakovicu. Tom prilikom susrela se sa predstavnicama Albanki, kao i sa predstavnicama malobrojnih srpskih žena na Kosovu.

Politički angažman čuvenih holivudskih glumica nije novina. On se, pre svega, ogleda u humanitarnom radu i podršci održavanju dijaloga u kriznim područjima. Posle Bosne, na red je došlo Kosovo da bude poželjna i marketinški pokrivena destinacija za obavljanje savremenih političkih safarija.

Suvišno je iskrenost i dobru volju Nikol Kidman dovoditi u pitanje. Ono što, međutim, u našim političkim prilikama posebno privlači pažnju jeste činjenica da u ovom svojevrsnom safariju učestvuju i poznate aktivistkinje za odbranu ljudskih prava i održiv dijalog - Sonja Biserko i Nataša Mićić. Na taj način, one su postale zvezde ovog putešestvija i političkog hepeninga i medijatorke “dijaloga“ između srpskih žena dovedenih iz enklava i holivudske zvezde željne razgovora i učenja. Ove aktivistkinje su inače poznate po poslovičnoj objektivnosti i političkoj korektnosti, što su i sada demonstrirale u pravom svetlu.

U ovom susretu na delu je pravi holivudski scenario koji treba da propagira političku korektnost i multietničnost i izlazak srpskih žena iz enklava kako bi se uspostavio dijalog, čime je politički safari dobio pravi i toliko željeni smisao. A kako u objektivnoj interpretaciji Nataše Mićić i Sonje Biserko izgleda život srpskih žena i mogućnost uspostavljanja politički korektnog multietničkog društva, mogli smo da se uverimo iz izjava koje su dale povodom ovog “turističkog” obilaska Kosova. ”Razgovarali smo o načinu integrisanja srpskih žena i Srba u kosovsko društvo i razbijanju enklava koje su necivilizovani pojam u 21. veku. Srpske žene su izrazile želju da ostanu ovde i ja sam ih u tome podržala. Srbi koji žive na Kosovu svesni su da su žrtve politike Beograda koji želi da pravi tenzije jer se na taj način hrane konzervativne i nacionalne snage. Nacionalizam je prisutan u Srbiji, ali je on pukao i više nema šta da ponudi. Poručila sam im da je i Srbima i Albancima potrebno pomirenje, suživot i multietničko Kosovo i da je život važniji nego granice i teritorije. To žene dobro razumeju. Sa srpskim ženama sam razgovarala o njihovom integrisanju u kosovsko društvo jer je to jedini način za opstanak na Kosovu.”

Biserko je u svom poznatom maniru objektivnog posmatrača ovog puta ipak za nekoliko kopalja nadmašila svoju saputnicu. ”Razgovarali smo o njihovom položaju. Već duže sarađuju mreže grupa Albanki sa ženama srpske nacionalnosti, ali to u medijima nije objavljivano. Srpkinje posećuju Albanke, druže se, idu u bioskop, restorane i šetaju Prištinom, koju dugo nisu videle ili su tu prvi put došle. Te žene su željne da izađu iz svojih enklava. Žene iz srpskih enklava pričale su o slobodi kretanja, brizi o tome gde će njihova deca ići u obdanište, o izmeštanju škola iz enklava, mogućnosti da deca idu u mešovito obdanište. Ispričale su kako političare iz Beograda koji tu prolaze ne zanimaju ljudi iz enklava. Nijednom ih, kažu, nije posetila Sanda Rašković-Ivić, o njima govori samo na nacionalnoj osnovi. A njih zanima svakodnevni život. Albanke sa kojima smo razgovarale spremne su da im pomognu. To je ženska solidarnost, koja je u našim uslovima vrlo važan aspekt zajedničkog života zbog toga što se muškarci, očigledno, znatno teže odlučuju na takav korak.”

Iz ovih reči može se zaključiti da je na Kosovu zaista idila i da nije nikako poželjno i politički korektno reći da u enklavama žive pretežno Srbi, da oni ne poseduju elementarna ljudska prava i da nema uslova za uspostavljanje dijaloga i slobode kretanja. To su, međutim, neporecive činjenice iz života Srba na Kosovu, koje se ne uklapaju u ideološku mantru političke korektnosti ovih aktivistkinja. Za njih je važno da istaknu da upravo ove holivudske parade jedino mogu da ukažu na težak položaj srpskih žena u enklavama. Međutim, to im samo služi kako bi i dalje mogle da govore o predominaciji srpskog nacionalizma, Beogradu kao remetilačkom faktoru, inače skladnog i holivudski sjajnog suživota na Kosovu i romantičnim šetnjama po Prištini.

Reč je o klasičnoj političkoj manipulaciji i zloupotrebi nastojanja da se uspostavi dijalog na Kosovu. On sigurno neće biti nikada uspostavljen, niti će biti moguće održati ga ako njegovi promoteri budu ove istaknute aktivistkinje. One se u svom političkom angažmanu pojavljuju kao glasnogovornice srpskih žena koje imaju žarku želju da se integrišu u skladno kosovsko društvo, ali im to ne uspeva jer ih Beograd koristi da bi od njih pravio žrtve. Jedini cilj pomenutih aktivistkinja je da na ovom političkom safariju uberu još neki politički poen i potvrde svoju ulogu u borbi protiv srpskog nacionalizma. Verujem da je za srpske žene koje žive u enklavama na Kosovu od posebne važnosti to što im je Nataša Mićić pružila podršku da ostanu u enklavama. Zato će im ona na svojim safarijima, zajedno sa Sonjom Biserko, omogućiti da se prošetaju Prištinom i tako im otvoriti put za integraciju u politički korektno i multietničko kosovsko društvo! Povremeno, biće im omogućeno da upoznaju neku od holivudskih zvezda kako bi razbile čamotinju i dosadu u svojim neintegrisanim enklavama!

Interesantno je da u svim medijskim izveštajima nije bilo moguće čuti, a ni pročitati nijedan autentični glas srpskih žena. Ali, zato smo mogli da slušamo ova nesuvisla i otužna tumačenja istaknutih aktivistkinja kao svojevrsnih izveštača sa još jednog uspešnog, politički korektnog safarija.

20. oktobar 2006. godine

Beograd

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM