Sajmon Tisdal

Hladnoratovska bitka i dalje se krčka u Tbilisiju

Tenzije između Rusije i Gruzije već mesecima rastu i neće prestati čak i ako bude razrešen najnoviji sukob u vezi sa navodnim ruskim špijuniranjem. Teritorijalni, etnički i religiozni sporovi, lokalna politika, ideologija i istorija – sve ove okolnosti tome doprinose. Ali širi kontekst ovog problema čini kontinuirana hladnoratovska borba između Moskve i Vašingtona za uticaj u strateškom trans-kavkaskom regionu.

Od svog stupanja na dužnost nakon „pink revolucije“ 2003. izvedene uz podršku Zapada, predsednik Mihail Šakašvili vodi Gruziju ka integrisanju u NATO i EU. Posebnu podršku u tome ima u SAD, čiji je predsednik Buš prošle godine posetio Tbilisi. Šakašvili danas optužuje Rusiju da želi promenu režima i da podstrekuje separatističke pokrete u Abhaziji i Južnoj Osetiji. U svom govoru u UN prošlog meseca, Šakašvili je optužio Moskvu da sprovodi „gangstersku okupaciju“ ovih delova njegove zemlje.

Podstaknut delimičnim preokretom ukrajinske „narandžaste revolucije“ do kojeg je došlo na izborima početkom ove godine, predsednik Rusije Vladimir Putin bacio je sada oko i na Gruziju. Odložio je povlačenje 4000 ruskih „mirovnjaka“ iz dve baze u Gruziji, uveo je ekonomske sankcije i navodno se sastao sa liderima Abhazije i Južne Osetije. Jednom rečju, Rusija na Gruziju gleda kao na deo svog „pačvorka“ – postsovjetski prostor na kojem želi da ostvari dominaciju.

Šakašvili, delom opravdano, kaže da se posrednički napori EU, OEBS i takozvane „Grupe prijatelja“ UN (čiji su članovi i SAD i Velika Britanija) nisu pokazali kao odgovarajući. „Ako ne uspemo da se ujedinimo u podršci novim mehanizmima za unapređenje mira, daćemo zeleno svetlo onima koji imaju suprotne namere, i tako rizikovati da region gurnemo u mrak i konflikte“, upozorio je u svom govoru u UN.

Međutim, Rusija se protivi njegovom pozivu za „novu mapu puta“ koja podrazumeva međunarodne mirovne snage. Putin stavlja separatistička pitanja Gruzije u, inače, potpuno nevezan kontekst tekućih razgovora o budućem statusu Kosova. Naime, Moskva tvrdi da ako Zapad bude dozvolio da Kosovo postane nezavisno od Srbije (čemu se Rusija protivi), onda na sličan način treba tretirati pitanja Abhazije i Južne Osetije. Uprkos protestima Gruzije, Rusija podržava referendum o nezavisnosti koji u Osetiji treba da se održi sledećeg meseca, kao što je i u septembru podržala slično glasanje u Pridnjestrovlju u vezi sa otcepljenjem od Moldavije.

Šalikašvilijevi protivnici kažu da ni njemu nije strano korišćenje nacionalističkih osećanja za sopstvene političke ciljeve. Oni tvrde da nedavna hapšenja, nakon navodnog pokušaja državnog udara uz podršku Rusije, nisu bila ništa drugo do „politički progon“, s namerom da se Šalikašvilijevom Narodnom pokretu pomogne da sačuva vlast na predstojećim lokalnim izborima. Radnička partija pritom optužuje njegovu vladu za rastući autoritarizam i pokušaje uništavanja „multipartijskog sistema u Gruziji“.

U pravom kavkaskom stilu, ni pobude Bušove administracije, koja Gruziji šalje pomoć i vojne savetnike, nisu sasvim altruistične. „U Vašingtonu raste geostrateški značaj Gruzije“, kaže se u analizi objavljenoj u „Power & Interest News Report“-u.

„Gruzija i Azerbejdžan čine kapiju prema Kaspijskom moru i od vitalnog su značaja za kontrolu fosilnih izvora u centralnoj Aziji, što potvrđuje i naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan“, navodi se u pomenutoj analizi. Gruzija takođe pogoduje poznatoj vašingtonskoj agendi demokrati(zaci)je.

Ali Gruzija bi trebalo da se čuva od preteranog samopouzdanja u prkošenju ruskom medvedu, smatra profesor Stiven Blenk iz Ratnog koledža vojske SAD, u članku za EurasiaNet.org ( U pitanju je članak: “ Bracing for Conflict: Russia and Georgia in South Ossetia ” od 26.9.2006 - prim.prev.) . „U slučaju rata, Rusija bi verovatno ignorisala američke molbe za ograničeno delovanje, s namerom da odnese odlučnu pobedu kako bi slomila Šalikašvilijevu administraciju i usput ponizila Vašington“, kaže Blenk, i dodaje: „Zaista, sama ideja da bi Vašington rizikovao konflikt sa Moskvom u vezi sa Južnom Osetijom - potpuno je iluzorna.“

“ Cold war battle still simmers in Tbilisi ” by Simon Tisdall, The Guardian Oct 3, 2006.

Prevod: NSPM