Slobodan Durmanović

Izbori u BiH (II): Federacija BiH: Bošnjački sporovi i hrvatske podele

U drugom bosanskohercegovačkom entitetu – Federaciji BiH daleko teže je u bošnjačkom nego u hrvatskom delu pretpostaviti ko će biti pobednik izbora. Naime, ukrštanjem nekoliko internih istraživanja javnog mnjenja u FBiH koja su „procurela“ u sarajevskim medijima, SDA, SDP BiH Zlatka Lagumdžije i Stranka za BiH Harisa Silajdžića vodiće „mrtvu trku“ za vodeću političku partiju iz FBiH u entitetskom parlamentu i Parlamentu BiH.

Bošnjačko – bošnjački spor(ovi)

Sve tri stranke blizu su osvajanju 20 odsto glasova birača koji budu izašli na izbore, ali nijedna ne prelazi ovaj procenat. Dalje, razlika među njima kreće se od istraživanja do istraživanja u dva – tri procenta, što nagoveštava trku sa neizvesnim rezultatom sve dok i poslednji glasovi ne budu izbrojani, bez obzira na to o kojem je od tri nivoa vlasti reč: Predstavničkom domu Parlamenta BiH, Predstavničkom domu Parlamenta FBiH i kantonalnim skupštinama (odakle se kasnije delegiraju poslanici u Dom naroda Parlamenta FBiH). Bitno je, takođe, napomenuti da se predsednik i dva potpredsednika FBiH biraju posredno, u oba doma Parlamenta FBiH.

Pored SDA, SDP BiH i SBiH, cenzus od tri odsto preći će još samo nekoliko manjih bošnjačkih partija. Dok će se u skupštinama kantona u kojima bošnjačko stanovništvo čini apsolutnu ili relativnu većinu (5 od 10 kantona) naći, pored ove tri velike partije, još mnoštvo malih i regionalnih partija, cenzus za Parlament FBiH i Parlament BiH sigurno će preći još samo poneka bošnjačka partija. Kao četvrta politička snaga među Bošnjacima pozicionirala se koalicija Bosanske stranke (BOSS) i Socijaldemokratske unije BiH, koju vode nekadašnji SDP-ovci, Nijaz Duraković i Sejfudin Tokić. Na petu poziciju izbila je mala Bosanska patriotska stranka (BPS) koju vodi Sefer Halilović, ratni komandanat promuslimanske Armije BiH, poznatiji i kao nekadašnji haški optuženik, koji je nakon suđenja oslobođen odgovornosti za stradanje Hrvata u srednjoj Bosni. Ovo je, dakle, jezgro partija oko kojih se okupljaju Bošnjaci.

U jezgru su, međutim, izbile veoma oštre podele na tzv. „patriote“ i “realiste“. Stranka za BiH i koalicija BOSS – SDU BiH, koja se i zvanično nazvala „Patriotski blok“, sebe promovišu kao „jedine bosanske patriote“, ne prezajući ni od toga da etiketiraju SDA i SDP BiH kao „izdajnike Bosne i Bošnjaka“. Kao najočigledniji „dokaz“ za svoje tvrdnje „patriote“ upućuju na činjenicu da su SDA i SDP BiH podržale neuspele ustavne promene u Parlamentu BiH. Istovremeno, kao najveći greh Sulejmanu Tihiću i Zlatku Lagumdžiji nameće se što nisu snažno insistirali na tome da se iz predloženih ustavnih amandmana eliminiše entitetsko glasanje u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH (vidi tekst „Zašto su propale ustavne promene u BiH“ S. Durmanovića na www.nspm.org.yu).

„Patriote“, okupljene oko Harisa Silajdžića i Nijaza Durakovića, deklarišu se kao zastupnici „građanski uređene BiH“, u kojoj bi, dakako, bili eliminisani entiteti, a zemlja regionalizovana. Time bi se dao presudni doprinos izgradnji „jedinstvenog bosanskog identiteta kao nadgradnji nacionalnim identitetima naroda koji žive u BiH“. Na ovom radikalnom projektu ujedinjeni su i oni koji sebe smatraju bosanskim i(li) bošnjačkim nacionalistima i oni koji se smatraju bosanskim socijaldemokratima, ali i verske vođe bosanskih muslimana, uključujući samog vođu Islamske zajednice u BiH reisa Mustafu ef. Cerića. Upravo je reis Cerić doslovce pozvao Silajdžića da nastavi s radom na projektu „građanske Bosne“ koji je zamislio Alija Izetbegović, promovišući Silajdžića u novog političkog vođu bosanskih muslimana, a smatrajući da sadašnje rukovodstvo SDA, na čelu sa Tihićem, neće moći ni brzo, ni predano kao Silajdžić na svojim plećima izneti Izetbegovićev projekat. Usledila je oštra reakcija iz SDA prema reisu Ceriću, s porukom da se „ne meša u politiku“, iako je do pre samo nekoliko meseci za SDA bilo i te kako poželjno da se reis „meša u politiku“, tj. da podrži SDA, što je uostalom do skoro (in)direktno i činio.

Ovaj svojevrsni medijski rat na relaciji SDA – reis Cerić vodi se gotovo svakodnevno, nekada tiše, nekada burnije, a podstiču ga, kad god im se ukaže prilika, “patriote“, tobože braneći Islamsku zajednicu u BiH od „izdajnika“. SDA i SDP BiH se svim silama upinju da neutrališu etikete „izdajnika“ upućene na njihov račun, trudeći se iz petnih žila da objasne biračima da su i oni, takođe, za „izgradnju građanske i multietničke BiH“, samo što ističu da se to ne može postići tako brzo, kao što obećavaju „patriote“. Zvanično, i SDA i SDP BiH se od početka zalažu za prekomponovanje BiH iz dvoentitetske države u regionalizovanu ili kantonizovanu državu, ali smatraju da tom procesu treba realistično pristupiti zbog jedinstvenog otpora u RS ovom projektu. Prosto rečeno, u SDA i SDP BiH uviđaju da ni međunarodne okolnosti trenutno ne idu naruku zahtevima za novo teritorijalno – političko ustrojstvo BiH baš sada, pa se zalažu za oprez i vođenje politike „korak po korak“. Međutim, do kraja ove kampanje SDA će sve žešće verbalno napadati svaku autonomašku izjavu iz RS, češće i od „patriota“, samo s ciljem da se neutrališe uticaj „patriota“. A SDP-u BiH ostaje samo da se kako – tako snađe u ovom bošnjačkom političkom metežu.

Lagumdžijini socijaldemokrati se ponajviše trude da kampanju među Bošnjacima preusmere ka ekonomsko – socijalnim temama. Međutim, insistiranjem na tim temama neće moći osetnije da poprave svoju poziciju na radikalizovanoj bošnjačkoj političkoj sceni. Ne pomaže tu mnogo ni petogodišnje opoziciono insistiranje Lagumdžijinih socijaldemokrata na kriminalnim aferama iz proteklih pet godina zajedničke vlasti SDA i Stranke za BiH u Parlamentu FBiH i Savetu ministara BiH. Kampanju diktiraju „patriote“, uz obilatu pomoć većeg dela najsnažnijih sarajevskih medija, tako da će u SDP-u BiH moći da budu prezadovoljni ukoliko makar i za jedan procenat na izborima nadmaše SDA i SBiH.

No, SDP BiH će presudno uticati u trci za dva člana Predsedništva BiH. Odlučivši se da ne istakne svog kandidata za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, a kandidujući za hrvatskog člana Predsedništva svog visokog funkcionera Hrvata Željka Komšića, Lagumdžija je, kako najčešće tumače sarajevski analitičari, poslao političku poruku delu svojih simpatizera među Bošnjacima (a Bošnjaci su najvećim delom glasači SDP-a) da glasaju za Tihića. Tako bi se, prema ovim viđenjima, neutralisao uspon vođe Stranke za BiH Harisa Silajdžića, koji je u dosadašnjim istraživanjima slovio – i još uvek slovi – za verovatnijeg pobednika na izborima za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Ukoliko se SDP-ovi Bošnjaci zaista odluče da podrže Tihića a ne Komšića, onda će Tihić biti u prednosti nad Silajdžićem, ali ukoliko se to ne dogodi, Silajdžić na putu u Predsedništvo BiH više neće imati ozbiljnijih prepreka. Tim pre što je izgleda i mala, ali uticajna „mladomuslimanska struja“ u SDA odlučila da glasove dâ svojoj stranci, ali ne i vođi stranke Tihiću, već Silajdžiću! S druge strane, jedan od najglasnijih „patriota“ Mirnes Ajanović, vođa BOSS-a, isprečio se pred Silajdžića svojom kandidaturom za člana Predsedništva, što upečatljivo govori o tome da ni među „patriotima“ ne štima baš sve onako „patriotski“ kako se predstavljaju. Hoće li Ajanovićevih nekoliko procenata osvojenih na izborima za Predsedništvo imati uticaj na ishod trke između Silajdžića i Tihića, znaće se tek kada vidimo da li će SDP-ovi Bošnjaci doneti odlučujući prevagu Tihiću nad Silajdžićem. Možda će se taj uticaj videti i pre: ukoliko se Ajanović pod raznim uticajima, uključujući i uticaj Islamske zajednice u BiH, pred sâm dan izbora odluči da pozove svoje simpatizere da ne glasaju za njega već svoje glasove daju Silajdžiću?!

Hrvatske podele

Ukoliko se, s druge strane, SDP-ovi Bošnjaci masovno odluče da podrže svog kandidata Željka Komšića, onda će bosanski Hrvati možda doći u situaciju da njihov predstavnik u Predsedništvu BiH bude izabran pretežno glasovima Bošnjaka. Izborni zakon, naime, propisuje da će Hrvate u Predsedništvu BiH predstavljati najbolje rangirani kandidat hrvatske nacionalnosti iza bošnjačkih kandidata za člana Predsedništva BiH. A kako se odnos bošnjačkog i hrvatskog stanovništva u FBiH kreće između 8:1i 9:1, u situaciji kada se za glasove malobrojnih bosanskohercegovačkih Hrvata bore dva jaka i nekoliko nejakih kandidata na koje će se rasuti hrvatski glasovi – onda čak i autsajder u hrvatskom biračkom telu, kao što je Komšić, ima šansu da se domogne članstva u Predsedništvu BiH. On je još bliži uspehu ukoliko se Bošnjaci u masovnijem broju odluče na izlazak na izbore nego Hrvati.

Ako se, pak, Hrvati masovno odluče na izlazak na birališta, a ne bude se vodila „mrtva trka“ između vodećih kandidata – Ive Mire Jovića iz Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) i Bože Ljubića iz HDZ-ove otcepljene frakcije koja nosi naziv HDZ 1990. – onda će lokalni Hrvati i zaista odlučiti ko će ih predstavljati u Predsedništvu. Prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja među hrvatskim stanovništvom, HDZ i Jović, koji je aktuelni član Predsedništva BiH, imaju podršku od oko 40 odsto Hrvata koji bi izašli na izbore, dok su Ljubić i njegova koalicija skoro duplo slabiji, uprkos tome što ih podržava više malih hrvatskih partija nego Jovića. Ljubić, takođe, ima i direktnu podršku premijera Ive Sanadera i indirektnu „potporu“ hrvatskog predsednika Stjepana Mesića.

„Mesić – Sanaderova koalicija“, kako pristalice HDZ-a nazivaju „Hrvatsko zajedništvo“, koaliciju okupljenu oko Ljubića (HDZ 1990, Hrvatska seljačka stranka, Hrvatska kršćansko – demokratska unija i još neke), ima poglede na političko – teritorijalno uređenje BiH neobično slične pogledima Silajdžića i njegovih „patriota“. „Hrvatsko zajedništvo“ opravdano ukazuje na nacionalnu neravnopravnost Hrvata unutar FBiH, smatrajući, međutim, da se glavna krivica za njihov položaj u FBiH nalazi u Dejtonskom sporazumu, odnosno u Ustavu BiH. Stoga se i zalažu, slično kao i Silajdžić, za radikalnu prekompoziciju BiH na regione ili kantone, odnosno za ukidanje postojećih entiteta, jer je „jedna zemlja sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda duboko nepravedna prema Hrvatima“. Sličnost sa Silajdžićem vidi se i u kritici prvaka „Zajedništva“ upućenoj na račun HDZ-a zbog prihvatanja „legalizacije entitetskog glasanja“ prilikom pregovora o ustavnim promenama, uz isticanje da su četiri poslanička prebega iz HDZ-a u novoosnovanu Ljubićevu frakciju najzaslužniji za neusvajanje ustavnih amandmana u Parlamentu BiH. Stavovi „Hrvatskog zajedništva“ u velikoj meri podudaraju se s pogledima njihovih konkurenata okupljenih oko Hrvatske stranke prava (HSP) Zvonka Jurišića, koju direktno podržava vođa pravaša u Hrvatskoj Ante Đapić, dok je druga frakcija – HSP zapravo minorna partija koja nema podršku Đapića, a ni podršku osetnijeg broja hrvatskih birača.

Ni rejting Jurišić – Đapićevog HSP-a u koaliciji sa Novom hrvatskom inicijativom (NHI) Krešimira Zubaka (poznatiji kao visoki ratni i poratni HDZ-ov funkcioner i prvi veliki „odmetnik“ od HDZ-a pre nekolilko godina) nije mnogo veći. Ova koalicija može računati tek na nekoliko procenata podrške birača uglavnom na području zapadne Hercegovine, što im donosi poslanička mesta u nekoliko kantonalnih skupština i poneko mesto u Parlamentu FBiH, dok bi njihov ulazak u Parlament BiH bio ravan čudu.

Vredi dodati da se među Hrvatima pojavila i prva partija koja se predstavlja kao multietnička. Reč je o Narodnoj stranci „Radom za boljitak“ (NSRB), koju vode hercegovački biznismeni braća Lijanovići, poznatiji kao vlasnici istoimene mesne industrije. Oni nastupaju na izborima s obe strane međuentitetske administrativne linije, okupljaju uglavnom poljoprivrednike tako što od njih otkupljuju stoku po dosta privlačnim cenama. Istovremeno, braća Lijanović nalaze se na suđenju po optužnici za carinske prevare prilikom uvoza smrznutog mesa, na kojoj su istovremeno i vođa HDZ-a BiH Dragan Čavić i jedan od sudija u Ustavnom sudu BiH. Sve to, međutim, nikako ne ometa blagi uspon NSRB-a, koja računa na nekoliko poslanika u Parlamentu FBiH i veći broj poslanika u kantonalnim skupštinama.

Ni HDZ BiH ne smeta to što se protiv njihovog vođe Čavića vodi sudski proces po optužnici da je, kao nekadašnji ministar finansija FBiH, odgovoran za lažiranje carinskih deklaracija u korist Lijanovića, a na štetu države. Kao i ostale nacionalno orijentisane hrvatske partije, HDZ uporno insistira na „nacionalnoj ugroženosti Hrvata“, ali nudi bitno drugačiji predlog prekompozicije BiH. U tom predlogu javno se pominju tri federalne jedinice, plus Sarajevo uređeno kao distrikt.

Sve u svemu, ako je verovati dosadašnjim sondažama javnog mnjenja među bosanskohercegovačkim Hrvatima, HDZ BiH i dalje ostaje njihova najsnažnija partija, ali prvi put HDZ će izgubiti apsolutnu podršku Hrvata nakon otcepljenja Ljubićeve frakcije. Osim HDZ-a, u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH trebalo bi da uđe i Ljubićevo „Hrvatsko zajedništvo“. S obzirom na mali broj hrvatskih birača u odnosu na bošnjačke birače, Ljubićeva koalicija teško da može računati na više od dva mandata, a i HDZ-u ne preostaje više od pet mandata. Sličan odnos ostaće i na izborima za Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, dok će se u kantonalnim skupštinama u FBiH naći veći broj malih hrvatskih partija sa po jednim ili više poslanika.

Ovoga puta u kantonalnim skupštinama, možda čak i u Parlamentu FBiH, biće izgleda i nešto više Srba nego do sada. Bar toliko da se kasnije može popuniti Klub srpskih delegata u Domu naroda Parlamenta FBiH, koji već godinama radi u okrnjenom sastavu: umesto 18 bilo ih je i ostalo svega 11. Zakonski propisi predviđaju da se delegati biraju u kantonalnim skupštinama, ali, prosto, u deset kantonalnih skupština u FBiH do sada se nije moglo izabrati više Srba od 11!? Nada za njih sada je nešto veća: partije koje sada kandiduju najviše Srba povratnika za poslanike u kantonalnim skupštinama i Parlamentu FBiH nisu više „multietničke“ partije iz Sarajeva, već partije s centralama u Banjaluci, i to uglavnom Dodikov SNSD, uz podršku PDP-a, delom SDS-a i nekoliko manjih lokalnih srpskih povratničkih partija.