Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

 

Slobodan Antonić

Rišeljeov metod

«Dajte mi samo red iz bilo kog pisma i to će mi biti dovoljno da njegovog pisca pošaljem na vešala». Ove reči, koje se pripisuju Rišeljeu, oslikavaju jednu osobenu metodu zlovoljnog cepidlačenja. Tom metodom, inače omiljenom u totalitarnim sistemima ili kod totalitarnih umova, sve što neko napiše ili izgovori može se prokazati kao zločin, izdaja ili budalaština. I uvek će se naći dovoljno ljudi koji će u to poverovati.

Rišeljeove metode sam se setio prateći šta se sve piše protiv novog ustava. I ja tom ustavu nalazim mana. Ali, kad vidim šta mu se sve pripisuje prosto mi dođe da ga zagrlim. Da li, recimo, znate da mnogi koji napadaju ustav sada to rade zbog člana 63 koji glasi: «Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece» (st. 1). Ali, šta tu ima sporno, upitaćete. E pa, baš to što u ovom članu ne vidite ništa opasno, pravi je dokaz koliko ste zapravo naivni i koliko vas svako može prevariti. Sporno je, naime, ono «svako». Navodno, tu treba da stoji «žena» i član bi trebalo da glasi: »Žena ima pravo da slobodno odluči o rađanju deteta». Ali, lukava i pokvarena vlast je ono «žena» zamenila sa «svako», rukovođena jednom naročitom zlom namerom. Naime, kako se sasvim ozbiljno objašnjava po internetu, sutra će svaka žena početi dobijati pisma od vlade ili crkve u kojima će stajati: «Draga sestro, na osnovu člana 63 Ustava, mi smo slobodno odlučili da vi ima da rodite troje dece. Izvolite, krenite da ispunjavate svoju ustavnu obavezu».

Ovo bi, naravno, bilo smešno da nije mnogo njih koji u ovo ozbiljno veruju. To još jednom dokazuje koliko svaka politička ili ideološka histerija ume da pomuti zdrav razum. Član 63 očigledno je uobličen tako kako jeste samo zbog poželjne slike žene i muškarca koji se dogovaraju hoće li imati dece ili ne. Ideja da se pod «svako» podrazumeva neko sa strane, neka ustanova ili bilo ko drugi osim roditelja, takva ideja, naime, potpuno je besmislena. Uostalom, sa sličnom metodom zlonamernog cepidlačenja možemo da odbacimo i, recimo, član koji bi glasio »Žena ima pravo da slobodno odluči o rađanju deteta». Jer, da li to znači da žena može na dan porođaja da «slobodno odluči» da ipak ne rodi dete? Očigledno ne. Postoji neka granica za takvu «slobodnu odluku». Koja? Tako se mogu otvoriti mnoga pitanja o prihvaljivom vremenu pobačaja, pitanja koja se inače regulišu zakonom. Zapravo, ako bismo želeli da ovaj član bude precizan, on bi verovatno glasio: «Abortus je slobodan, u skladu sa zakonom». Ali, stavljanje reči «abortus» u ustav obično se izbegava, pa se o tome govori eufemistički, kao o «slobodi rađanja». I drugo, kladim se da bi zlovoljne cepidlake još više odbacile ustav ako bi na gornji način bio formulisan ovaj član. Jer, one bi u izrazu «u skladu sa zakonom» jamačno videle samo još jedan dokaz namere vlade ili crkve da ženi nekim budućim zakonom ukinu pravo na abortus. Piješ li vodu uzvodno ili nizvodno isto ti dođe. Vuk će te svejedno progutati.

Čitava ova stvar, ipak, lepo pokazuje stanje duha naše nacije. Nepoverenje, klevetanje i mržnja sasvim su nam zaokupili mozgove. Mi više nismo u stanju da razumno mislimo i da svoju glavu upotrebljavamo za nešto drugo osim za fanatično sukobljavanje. Dok se busamo u grudi kako smo otvoreni i bez predrasuda, čitav naš pogled na svet počiva na stereotipima i apriornim konstrukcijama koje od nas prave slepce. Nama sve toliko ne valja, da nam nikakav boljitak, ma koliko velik i brz bio, više nije dobar. Zamišljamo da se stvari mogu dovesti u red samo odjednom i sve zajedno, i sve što je manje od toga nama je sumnjivo i otužno. Ako novi ustav nije savršen ustav, u svemu i u potpunosti, onda je on «radikalski». Napolje sa njim! Ako Tadić nije savršen predsednik, u svemu i u potpunosti, onda je on «praznoglavi maneken». Napolje sa njim! Ako Koštunica nije savršen premijer, u svemu i u potpunosti, onda je on «klerofašista». Dole sa njim! Ako radikali imaju problem sa «evroatlantskim integracijama», onda su oni «nacisti». Dole i sa njima!

I tako, pošto sve oteramo ili uništimo, od celog društva, raznovrsnog i polifonog, preostaćemo samo mi. Tada ćemo valjda konačno dozvoliti da se i neko drugi može razlikovati od nas. Ali, više neće biti drugog. Naša ideja savršenog ustava najzad će pobediti. Ali, više neće biti društva u kome će taj ustav moći da živi.

 

 

 
 
Copyright by NSPM