Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Politički život - Prenosimo Press

   

 

Ozren Radulović

Intervju sa Đorđem Vukadinovićem

- Većina stranaka izjasnila se za održavanje parlamentarnih izbora u decembru. Mislite li da je za stranke vladajuće koalicije to najbolji termin?

Pošteno govoreći, za većinu stranaka koje čine trenutnu vladajuću koaliciju nema naročito dobrog izbornog termina. Ali, isto tako, mislim da niko posebno ni ne beži od izbora u decembru. Za mene je, međutim, vrlo neizvesno pitanje da li će svi zainteresovani subjekti – pre svega, u trouglu DS-DSS-SRS – uspeti tako brzo da se dogovore oko svih detelja koji se moraju usaglasiti da bi do tih izbora došlo. Inače, čini mi se da, iz njihovih unutarstranačkih razloga, decembarski izbori najmanje odgovaraju SPS-u.

- Kakvo je Vase misljenje o mogucnosti odrzavanja predsednickih izbora?

Teoretski gledano, predsedničkih izbora uopšte ne bi ni moralo biti do isteka Tadićevog mandata. Kao, uostalom, ni lokalnih, sve do 2008. Pogotovo što u ustavu nije izmenjen način izbora predsednika. Međutim, izgleda da je preovladalo mišljenje da, pored republičkih, treba ići i na predsedničke izbore, iako u ovom trenutku na tom glasno insistira samo DS, verovatno računajući na činjenicu da je po svim anketama Boris Tadić tu izraziti favorit. Iz tog razloga DS se zalaže i za istovremeno održavanje republičkih i predsedničkih izbora, jer će jak predsednički kandidat uvek povući i partijsku listu, makar za nekoliko procenata. U svakom slučaju, ukoliko bi prevagnuo stav da se ide na brze parlamentarne izbore, na primer, u decembru, onda gotovo da je isključena mogućnost da parlamentarni i predsednički izbori budu održani istovremeno. A što termin bude kasniji, raste verovatnoća da se to dogodi, a ovi izbori objedine.

- Predstavnici SPO kažu da intenzivno pregovaraju o koaliciji sa G 17 Plus. Kako procenjujete šanse takve koalicije na narednim izborima?

To nije ni naročito “prirodna” niti perspektivna koalicija, ali nije isključeno da bi, kao jedan oročeni brak iz jasnog političkog računa, ovo možda jednima i drugima donekle olakšalo borbu za preskakanje izbornog cenzusa i omogućilo im produžetak političkog života.

- Da li je javnost adekvatno reagovala na očiglednu obmanu koju su svojim "ostavkama" načinili predstavnici G 17 Plus? U kojoj meri se to može odraziti na uspeh te stranke na izborima?

Sigurno da je čitava parada sa “oročenim”, “odloženim” i “kovertiranim” ostavkama, prilično okrnjila ionako skroman rejting G 17. Ali gradjani Srbije su u minulom vremenu videli već toliko političke neprincipijelnosti na svim stranama da se gotovo niko više mnogo ne potresa zbog takvih stvari. Uostalom, oni koji bi u ovom trenutku još uvek glasali za G 17 to ionako ne čine zbog vere u njihovu doslednost i principijelnost, već zbog vere u Dinkićeve “sposobnosti” – ma šta to značilo.

- U javnosti se puno priča o takozvanim "narodnjačkim" strankama. Mislite li da narodnjačka koalicija može ostvariti značajniji uspeh na izborima?

Verujem da bi takva koalicija predvodjena DSS-om imala vrlo dobre šanse na izborima, ali da to ipak to ne bi bio onaj rezultat kakve “narodnjaci” u poslednje vreme postižu na lokalnim izborima širom Srbije. Drugim rečima, samo bi čudo – ili fatalne greške protivnika – moglo da im donese nešto više od solidnog trećeg mesta i zagarantovane “bronzane medalje” na budućim izborima.

- Ocenili ste da tekst novog ustava definitivno nije sjajan, ali da je ipak manje loše rešenje od toga da uopšte nemamo ustav. Da li gradjani Srbije uvek moraju da se opredeljuju za manje lose, a ne za dobro rešenje?

Nažalost, u politici, kao, uostalom, i u životu, gotovo uvek je tako. Vrlo retko smo suočeni sa izborom između dva dobra, već uglavnom nastojimo da izbegnemo veće zlo. A i to nam često ne polazi za rukom. U ostalom, rekao bih da je u politici čak i vrlo opasno stremiti nekom apsolutnom dobru, jer takvi pokušaji uglavnom završavaju loše i po narod i po potencijalne usrećitelje. Svetska, kao i naša novija istorija, prepune su potvrda ove teze.

- Koliko mogu profitirati manje stranke koje ovih dana pozivaju na bojkot referenduma? Da li je pozivanje na bojkot uopste produktivno?

Iskreno verujem da je bojkot loš izbor, a i da u samom ustavnom tekstu nema ničega što bi opravdavalo tako radikalnu reakciju. Iako tekst nije sjajan, ima u njemu za svakog po nešto. I za “nacionaliste” i za “gradjaniste”. I za “manjince”, i za “autonomaše” i za “unitariste”. Ali nema sumnje da će bojkotaši, uprkos tankoj argumentaciji, i bez obzira na sam ishod referenduma, iz svega ovoga izvući izvestan politički profit. S jedne strane, konačno imaju priliku da se predstave kao relevantna politička snaga (“Oni protiv svih ostalih”). Sem toga, oni će, po svoj prilici, sve one koji se iz bilo kog razloga ne pojave na referendumskom glasanju – od mrtvih duša do večitih apstinenata – u javnosti knjižiti kao učinak svoje antiustavne kampanje i svoje potencijalne simpatizere.

- Očigledno je da je tekst ustava posledica dogovora tri najjače partije u Srbiji. Smatrate li da je takav dogovor bilo moguće postići ranije, odnosno, da li je kosovski problem definitivno odigrao ulogu ujedinitelja?

Naravno da je do dogovora trebalo doći ranije. Tako bi se izbeglo ovo zbrzavanje, tekst bi bio bolji, a verovatno bi bili veći i pozitivni politički efekti. Međutim, s obzirom na to kakvi smo i gde živimo, rekao bih da je čak i ovaj i ovakav dogovor pravo političko čudo. A kao što znamo, čuda i jesu čuda upravo zato što su retka i što ne traju dugo. Kosovo kao tema, odnosno strah da se ne bude optužen za “izdaju Kosova”, svakako je pomoglo da se dodje do ustavnog konsenzusa, ali mislim da je značajno i to što je u jednom trenutku došlo do preklapanja interesa između vlasti i demokratsko-radikalske opozicije. Pri kraju treće godine mandata vlada više nije imala previše motiva da izbegava izbore po svaku cenu. S druge strane, opozicionim strankama, koje su se svo ovo vreme uzaludno nadale da će vlada pasti sama od sebe, bilo je očigledno predugo da na izbore čekaju još više od godinu dana. Tako je ustav jednima bio najsigurnija prečica do izbora, a drugima konačno ispunjeno jedno važno predizborno obećanje.

- Očekujete li da velika većina gradjana na referendumu zaokruži "da"?

Verujem da će, uprkos sasvim razumljivom i uglavnom opravdanom nezadovoljstvu, velika većina građana pokazati građansku i državotvornu zrelost i glasati za potvrđivanje novog ustava, jer je to ipak pitanje države (a možda pomalo i stvar inata prema jednom, nanaklonjenom nam delu međunarodne zajednice). A svoje mišljenje o strankama i političarima, uključujući i eventualnu izbornu apstinenciju, treba ostaviti za buduća izjašnjavanja koja nam svakako predstoje u narednom periodu.

 

 

 
 
Copyright by NSPM