Ružica Mrdaković-Cvetković

SRBIJA I IZVOZNE CARINE RUSKE NAFTE

Uvod

Ekonomska saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom izaziva ovih dana ponovo interesovanje u našoj javnosti, ovog puta zbog inicijative da Rusija ukine izvozne carine na naftu koju isporučuje Srbiji. U ovom radu pokušaću da rasvetlim neka od sledećih pitanja: šta bi ova mera ruske ekonomske politike mogla značiti za privredu Srbije, šta su to izvozne carine, koji su to ciljevi ekonomske politike koji se mogu ostvariti carinama i carinskim dažbinama.

Carine su jedan od oblika javnih prihoda državnog budžeta, koji služi za ostvarivanje fiskalnih i vanfiskalnih ciljeva ekonomske politike. Fiskalni ciljevi su da se naplatom carina obezbeđuju izvorni prihodi budžeta, ali se ne retko deo ovih prihoda usmerava i u privredu putem određenih organizacija, zajednica ili ministarstava u cilju unapređenja spoljnotrgovinske razmene zemlje. Najvažnija funkcija carina, moglo bi se reći, jeste zaštita domaće proizvodnje od inostrane konkurencije i od dampinških cena inostrane robe, kada su u pitanju uvozne carine. Ali carine se dele prema različitim kriterijumima i jedna od podela je na uvozne, izvozne i tranzitne carine. U praksi većine zemalja dominiraju uvozne carine, čija je funkcija zaštita domaće proizvodnje, restrikcija uvoza i odbrana od dampinga inostranih proizvođača. Izvozne carine se u praksi ređe koriste, ali ih Rusija primenjuje, jer je veliki izvoznik nafte, naftnih derivata i drugih sirovina i energenata. Izvozne carine plaćaju se pri izvozu robe. Cilj ovih carina je obezbeđenje fiskalnih prihoda budžeta, restrikcija izvoza i eventualno usmeravanje izvoza u određene regione u sklopu spoljnotrgovinskog režima. Prema tome da li je cilj obezbeđenje fiskalnih prihoda ili zaštita domaće privrede od konkurencije carine se dele još i na fiskalne i ekonomske. Tranzitne carine plaćaju se pri tranzitu robe. Sve ove vrste carina predstavljaju i instrument ekonomske politike za uravnoteženje spoljnotrgovinskog bilansa, pa su u nerazvijenim zemljama, po pravilu, stope carina više nego u razvijenim zemljama.

Olakšice za isporuku nafte i gasa iz Rusije u Srbiju

Krajem aprila 2008. godine su ruski ministar industrije i energetike, ministar za kapitalne investicije Srbije i drugi nadležni resorni ministri, najpre u Beogradu a zatim i u Moskvi, pregovarali o potpisivanju izjave o olakšicama za naftu i gas. Na osnovu ovog sporazuma naša bi zemlja trebalo da bude oslobođena dela dažbina koje prate izvoz energenata iz Ruske Federacije. Potpisivanje ovog akta je odloženo, jer je uslov za potpisivanje bila prethodna ratifikacija Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede u Skupštini Srbije. Normalno je da jači spoljnotrgovinski partneri imaju veću ekonomsku snagu i mogućnost da postavljaju uslove, ali se nameće pitanje da li je energetski sporazum ratifikovala Ruska duma. Pored toga , energetski sporazum se na osnovu završnih odredbi primenjuje do njegove ratifikacije, zato je možda bilo moguće naći rešenje da se realizuje postojanje dobre volje da se učini ustupak i snize izvozne carine nafte i energenata za našu zemlju. U svakom slučaju ostaje da čekamo prvo ratifikaciju jednog, a zatim i potpisivanje drugog dokumenta. Zasada povlastice u vidu nižih izvoznih carina ruske nafte i energenata koristi Belorusija.

Sigurno je da bi smanjenje ili ukidanje izvoznih carina ruske nafte imalo pozitivne efekte na srpsku privredu. Možemo očekivati snižavanje cena nafte, gasa i drugih vrsta goriva. Prema procenama Ministarstva za infrastrukturu, ova mera bi uticala na smanjenje cena goriva za oko 15 do 20 odsto. U strukturi cene ruske nafte oko 30 odsto iznose izvozne dažbine. Napomenimo da carine mogu biti vrednosne ( ad valorem ) i specifične (kvantitativne). Prve zavise od vrednosti robe, a druge od mernih jedinica (barel, komad, težina, zapremina). Niže uvozne cene ruske nafte ne znače da bi celokupno snižavanje uticalo na smanjenje cena nafte i goriva na domaćem tržištu. Moguće je da se obavi preraspodela i da se cene delimično umanje, a deo sredstava država bi mogla koristiti za određene namene, kao na primer investiranje u razvoj saobraćajne infrastrukture. Mogući pozitivni efekti bili bi i snižavanje troškova proizvodnje u određenim granama, gde u strukturi cene koštanja nafta i energenti predstavljaju značajnu stavku. Snižavanje transportnih troškova je takođe važan faktor snižavanja cene određenih proizvoda, kao mogući delotvorni efekat ove mere.

Spoljnotrgovinski i devizni režim u zemljama u tranziciji

Značaj carinske zaštite za funkcionisanje nacionalne privrede ne može se posmatrati izolovano od celokupnog spoljnotrgovinskog sistema i deviznog sistema, koji predstavljaju dve osnovne poluge kontrole ekonomskih odnosa nacionalne privrede sa inostranstvom. Često se mere devizne kontrole i mere spoljnotrgovinske kontrole prepliću, uzajamno su povezane i slične, a najčešće ih kreatori ekonomske politike koriste kombinovano u cilju planiranja ekonomske razmene sa inostranstvom, planiranja grana i proizvoda koje bi trebalo da budu pokretači izvoza i najveći izvoznici i planiranja koje grane mogu biti uvoznici i koji će se proizvodi uvoziti. Ovo je, naravno, moguće usmeravanje u granicama elastičnosti tražnje za određenim proizvodima, odnosno elastičnosti ponude.

Kao i sve druge mere kontrole, carinska politika može, u određenim uslovima, uticati na uvoz, izvoz, alokaciju faktora proizvodnje, strukturu nacionalne privrede. Carinskim sistemom, carinskom tarifom i vancarinskom zaštitom utvrđuju se carinske osnovice, carinske stope, carinski obveznici i carinska oslobađanja. Na taj način zemlja može podsticati uvoz ili stimulisati izvoz određenih grana i proizvoda. Mnoge zemlje su u praksi pribegavale prikrivenim necarinskim merama zaštite i stvaranju uslova za damping cene, jer ih je na to prisiljavala politika Međunarodnog monetarnog fonda. MMF je bio protiv višestrukih deviznih kurseva, pa su zato zemlje uvodile višestruke devizne kurseve na prikriven način. U praksi istočnoevropskih, odnosno zemalja u tranziciji u planiranju ekonomskih odnosa sa inostranstvom ove mere su bile popularne. Za razliku od jedinstvenog deviznog kursa koji je jednak za sve transakcije (izvoz, uvoz, robe, usluge), kod višestrukih deviznih kurseva postoji jedan kurs za uvoz automobila, drugi za uvoz goriva, treći za uvoz nafte, četvrti za uvoz opreme, peti za sirovine, šesti za turizam itd. U istočnoevropskim zemljama, pa i u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, postojali su egalizacioni fondovi iz kojih se pokrivala razlika između kurseva koji su važili za različite ekonomske transakcije (npr. niži kurs za uvoz hrane, viši kurs za luksuzne proizvode). Devizna kontrola na taj način, kao i carinska zaštita utiču na stimulisanje određenih grana proizvodnje. Važno je koja se grana i koja proizvodnja štiti, u kojoj meri i koliko dugo. Uvoznim carinama štite se proizvodne grane od inostrane konkurencije određeno vreme dok se ta grana ne razvije da bi mogla sama da se „nosi“ sa konkurentima iz inostranstva. Izvoznim carinama se, međutim, štiti domaće tržište od nestašice određene robe, ali i obavlja selektivno regionalno usmeravanje izvoza.

Carine sa Rusijom i carine sa Evropskom unijom

Posle raspada SSSR i SFRJ nacionalne ekonomije Srbije i Rusije i drugih novonastalih državica zapale su u probleme tranzicionog perioda – ekonomska i socijalna kriza, opadanje proizvodnje, društveno bogatstvo nije se uvećavalo, a veliki deo postojeće imovine je putem privatizacije iz društvenog, odnosno državnog vlasništva prešao u privatnu svojinu. U periodu sankcija ekonomska saradnja Srbije (odnosno SRJ) i Rusije je „reducirana i odvijala se uglavnom preko ilegalnih kanala“. (1) Posle ekonomske krize Rusija je krenula putem ekonomskog oporavka, „što pokazuju podaci o postignutim rezultatima. Na unutrašnjem planu to je, pre svega ekonomski rast od 5,5 odsto, kao i značajno povećanje prosečne plate... Nezaposlenost je smanjena sa 11 odsto na 9 odsto. Ruska diplomatija je zemlju koju su mnogi otpisali vratila u samo središte međunarodnih događaja... Nesumnjivo je da će jačanje međunarodne pozicije Rusije i njen ekonomski oporavak uticati na razvoj njene ekonomske saradnje sa Jugoslavijom, a time i na formiranje ekonomske unije pravoslavnih, odnosno zemalja istočne i jugoistočne Evrope.“ (2) Kao što vidimo, u nekim našim naučnim krugovima postoji ideja o svojevrsnom formiranju integracije pravoslavnih naroda i regionalne integracije Jugoslavije i bivših istočnoevropskih zemalja. Stvarnost je, međutim, tokove integracionih procesa okrenula u drugom smeru. Zemlje iz našeg okruženja su pristupile Evropskoj uniji. Jugoslavija, odnosno Državna zajednica Srbija i Crna Gora raspala se na dve nezavisne države. Prijemom Rumunije i Bugarske u EU Srbija se našla u okruženju Evropske unije. Srbija je sastavni deo evropskog kontinenta i kao takva je potpisala CEFT A sporazum, koji je zamenio 31 bilateralni sporazum, kojim je regulisana saradnja na prostoru tzv. zapadnog Balkana u oblasti carina, poreza i investicija.

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, 29. aprila 2008. godine, znači prihvatanje usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije i usklađivanje carinskog sistema sa carinskim sistemom Evropske unije, kako u oblasti industrijskih, tako i u oblasti poljoprivrednih proizvoda. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i primena privremenog sporazuma (do ratifikacije SSP u Skupštini Srbije) znači važan korak napred na dugom putu ka članstvu u EU. Podsetimo se samo da je Savet ministara EU , 10. oktobra 2005. godine, odobrio početak pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju . Pregovori su, međutim, suspendovani tokom 2006. godine iz političkih razloga i zatim reaktivira n i . Prilikom pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i njegove realizacije sada nakon potpisivanja treba voditi računa o usklađen osti t emp a i nivoa smanjivanja carinske zaštite sa obavezama u okviru definisanja Liste koncesija STO i obratno. Uključenje u STO predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva Srbije zbog korišćenja određenih carinskih povlastica, sticanja statusa najpovlašćenije nacije u razmeni sa zemljama članicama STO, nastavka procesa liberalizacije u oblasti trgovine robom i uslugama i reforme pravne regulative radi njenog usklađivanja sa pravilima STO. Takođe, uključenje u ovu organizaciju bitno je i zbog pregovora u oblasti usklađivanja carinskih stopa za robe i usluge i subvencija u poljoprivredi, kao i mulitilateralnih i bilateralnih pregovora o listi koncesija u vezi sa smanjenjem carina, liberalizacijom poljoprivrede i sektora usluga.

Realizovani su značajni ciljevi koje je Srbija zacrtala u cilju uključenja u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju, ali to ne znači da se zemlja odriče ekonomske saradnje sa tradicionalno jednim od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera – Ruskom Federacijom. Rusija ima jak interes za razvoj saradnje sa Srbijom i drugim zemljama u regionu, jer obnavljanje ove saradnje i korišćenje ekonomskih potencijala međusobne spoljnotrgovinske razmene znači i za Rusiju obezbeđenje povoljnijeg položaja na svetskom tržištu. O značaju prihoda od izvoznih carina za rusku ekonomiju govori činjenica da, u vreme kada je od MMF - a zatražila sredstva za prevazilaženje platnobilansnih problema, jedan od zahteva Fonda bio je da Rusija ukine izvozne carine za naftu i energente, što, naravno, nije bilo prihvaćeno. Zato je MMF svakih mesec dana nadgledao da li se u Rusiji realizuje program zacrtan u pismu o namerama. Rusija je prebrodila platnobilansne probleme i uspela da zauzme adekvatno mesto i odgovarajući uticaj u MMF-u. Zahvaljujući skoku cena nafte i energenata, postala je zemlja sa platnobilansnim suficitom.

Zaključak

Realizacija inicijative za snižavanje izvoznih carina ruske nafte imala bi određene pozitivne efekte na ekonomiju Srbije. Niže cene energenata, koji čine najveći deo u strukturi uvoza iz Rusije, značile bi za našu zemlju snižavanje cena proizvodnih inputa i smanjenje cena mnogih proizvoda, jer cena nafte velikim delom utiče na troškove proizvodnje u mnogim granama. S druge strane, sniženje izvoznih carina nafte i goriva za Rusiju znači smanjenje budžetskih prihoda. Prihodi od izvoznih carina predstavljaju značajnu stavku ruskog budžeta. Imajući u vidu da, bez obzira na činjenicu da je Rusija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, izvoz u Srbiju predstavlja veoma mali procenat ukupnog ruskog izvoza, pa zbog toga olakšice koje su (pod određenim uslovima) ponuđene Srbiji ne bi trebalo da značajnije utiču na smanjenje budžetskih prihoda od izvoznih carina za naftu. Pa ipak, niko se ne odriče svojih prihoda i svoje dobiti ukoliko za to ne postoji neki drugi ekonomski interes.

Literatura

•  Gavrilović Jovanović, Predrag, 2006, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd

•  Ristić, Žarko, Fiskalna ekonomija, Savremena administracija

•  www.srbija.sr.gov.yu

•  Radulović, Marko, 2002, Uspon Rusije – utisci sa studijskog boravka , Institut za ekonomiku poljoprivrede

•  Sporazum o stabilizaciji i priključenju sa EU, www.srbija.sr.gov.yu

•  Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema u oblasti carinske politike

•  Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, www.srbija.sr.gov.yu

•  www.parlament.sr.gov.yu.

Fusnote:

1. M. Radulović, Uspon Rusije, s. 194.

2. Isto, s. 194.