Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

EKONOMSKA POLITIKA

Ekonomska politika

   

 

Goran Veljković

Reakcija na tekst Slobodana Aćimovića

Opšti je utisak da je autor hteo da pokaže da sa ekonomske tačke gledišta orijentacija ka luci Bar nije dobra i da je time sve rekao, da ostale rasprave nisu dostojne njegovog ekonomskog stanovišta. E sad, da li je i ta 'ekonomska' računica autora samodovoljna i tačna ako on sam konstatuje da je “ donositi odluke o strateškim investicijama veoma težak posao”? Da li su svi relevantni ekonomski parametri uzeti u obzir? A kako se oni prepliću sa geostrateškim parametrima, da li se tu uopšte može povući razlika: zar u ekonomiji ne postoji 'vrednost' i 'upotrebna vrednost'?

Najpre, ne vidi se kolika je sada cena koštanja upotrebe luke Solun a kolika cena luke Bar , za neki tipičan slučaj. Verovatno bi se time mogla odmah steći bolja slika o trenutnoj isplativosti jedne ili druge mogućnosti. Iz ranijih napisa u štampi, nisu se naši privrednici žalili na cenu, već na 'naše' tipične 'bolesti': ako voz po redu vožnje treba da stigne za 20 sati do Bara a on stigne za 30, onda treba da se ukalkuliše da će roba da putuje 30 sati da bi ekonomska računica bila tačna, i u tome je bio problem, a ne u ceni kao takvoj.

Sa stanovišta srpske privrede je kao veza ka luci Bar važnija pruga B-B nego autoput, jer je železnica jeftinija od autoputa. Zašto se u tekstu gotovo negira mogućnost da se uopšte ta pruga obnovi i modernizuje? Zar ona prolazi samo kroz Crnu Goru a ne i kroz Srbiju i zar nema važnosti za srpsku privredu nezavisno od veze ka Crnoj Gori. Nemam tačne podatke, ali mislim da je deo te pruge koji se može koristiti u Srbiji nezavisno od veze ka Crnoj Gori sigurno veći od dela koji bi bio korišćen samo kao veza ka Crnoj Gori. A da li samo EU daje povoljne kredite za puteve i železnice? Da li je Telekom Srbija trebao da čeka EU da dobije povoljan kredit da bi kupio Telekom Srpske?

Tačno je da je Solun veća luka od luke Bar, ali pitanje je da li Bar može da kapacitetima zadovolji srpske potrebe, a ne apsolutna veličina luke kao takve (poređenje iz tabele date u tekstu). A ni povezanost sa drugim lukama nije nešto što se ne može rešiti, ne vidim to kao vrlo kritičan parametar.

Ako koridor 10 ima konkurenciju, ali i alternativu, u koridoru 4, šta je onda alternativa luci Solun za našu privredu? Do luke Solun je duži put i ide se preko jedne strane države (Makedonije) koja pitanje koliko će biti stabilna u nekom sledećem periodu (a to se neizbežno reflektuje na ekonomiju) kao i koliko će uopšte biti prijateljski naklonjena, pogotovo ako se uporedi sa Crnom Gorom. Ovo uopšte nije samo političko pitanje, naprotiv, vrlo je ekonomsko.

Važan ekonomski parametar je koliko je uošte privreda Crne Gore okrenuta prema srpskoj privredi i koliko bi njima bila bitna dobra kopnena saobraćajna veza sa Srbijom, te po tom osnovu njihova spremnost da ulažu u svoj deo pruga ili puteva, nezavisno od kredita EU. Zbog turista iz Srbije verovatno bi im bio zanimljiv autoput, nemam podataka o pruzi B-B. Primetimo da je dužina puteva ili pruga koje idu kroz Crnu Goru do luke Bar kraći od onoga što je razdaljina od srpsko-makedonske granice do Soluna. Sa ovim u vezi, vrlo je bitno i pitanje promene iskorišćenja kopnenih puteva ka Crnoj Gori u vremenu tj. sa rastom privreda obeju zemalja. Zar se ono neće povećavati i biti sve ekonomski isplativije, čime će se i važnost i iskorišćenost luke Bar povećavati? Zar se tako ne može povećati procenat privrede Srbije koji će vremenom gravitirati luci Bar? Ovakav dinamički pogled na stanje stvari uopšte u tekstu nije ni pomenut.

Ili, na primer, kako će na status luke Bar uopšte uticati ako se na Crnogorskom primorju ili Crnoj Gori uopšte nađe nafta? Na to već ozbiljno računa nekoliko kompanija koje se time bave i ulažu pare u to. Svež primer je slovenački Petrol koji je bukvalno pre nekoliko dana (21.05.2007) kupio crnogorski Montenegrobonus (a našeg NIS -a nigde!) sa namerom daljeg ulaganja između ostalog i u luku Bar. Evo šta kaže Politika od 23.5.2007:”Prema projektu koji bi trebalo da realizuje budući partner „Montenegrobonusa”, od Luke Bar će biti probijen tunel u dužini od 600 metara do nove lokacije na kojoj će biti izgrađeni terminali za tečni teret. U prvoj fazi biće izgrađena skladišta od 20.000 kubika, a u drugoj od 300.000 kubika.”. Ovo otvara pitanje: ako se nama ne isplati ulaganje, kako se isplati drugima? Ako je verovati naučnom saradniku u Institutu za evropske studije Miši ?urkoviću (a ja mu verujem) Hrvati već sada kupuju deonice luke Bar i brodogradilišta u Bijeloj (izvor: Mišin intervju u NIN-u). A Hrvati nisu jedini koji su zainteresovani za ulaganja, spisak se time ne iscrpljuje.

 

 
 
Copyright by NSPM