Jelica Putniković

Kipar, tajkunska Meka

Izveštaj Stejt departmenta odslikava pravo stanje stvari u Srbiji i ističe da je i izveštaj OEBS-a pokazao da u našoj zemlji nema sprečavanja pranja novca. Čak i ova optužnica za iznošenje višemilionskih iznosa na Kipar, kojom su obuhvaćeni Slobodan Milošević, Nikola Šainović, Mihalj Kertes i Jovan Zebić, zapravo je samo pokušaj vlasti da zavara građane

Prve ozbiljnije rezultate provera naznaka iz izveštaja Stejt departmenta (SD) da Srbija pere pare preko Kipra Devizni inspektorat, Poreska uprava i Uprava za sprečavanje pranja novca imaće krajem ove nedelje. Inače, u Deviznom inspektoratu trenutno rade obradu podataka za 2004. i 2005. godinu, koje su obrađene u izveštaju Stejt departmenta.

- Kada svoje podatke uporedimo sa podacima Uprave za sprečavanje pranja novca i Poreske uprave moći ćemo ih “ukrstiti” sa podacima koje ima Stejt department, kaže za NIN Lidija Smiljanić, tvrdeći da će rezultati ove istrage biti dostupni javnosti.

Milan Parivodić, koordinator Ministarstva finansija, takođe tvrdi da će Vlada Srbije ispitati ceo slučaj radi suzbijanja mogućih nelegalnih radnji.

- Poznati su slučajevi kada se dešava predstavljanje fiktivnih usluga, navodno učinjenih na Kipru. Bilo je i nekih krupnih transakcija preko Kipra, odnosno kompanija koje su tamo registrovane kao of-šor, kaže Parivodić i naglašava da će odmah, čim mu od nadležnih institucija pristignu podaci, kontaktirati sa onima koji su radili “američki” izveštaj, kako bi se podaci uporedili. Uz to, kaže Parivodić, svi rezultati istraga nadležnih institucija biće dostavljeni i državnim organima odgovornim za sprovođenje zakona, a protiv svih koji su zloupotrebili važeću regulativu, biće podnete i krivične prijave.

Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije smatra, međutim, da izveštaj Stejt departmenta odslikava pravo stanje stvari u Srbiji i ističe da je i izveštaj OEBS-a pokazao da u našoj zemlji nema sprečavanja pranja novca.

- Nema ni kontrole finansijskih transakcija. Čak i ova optužnica, za iznošenje višemilionskih iznosa na Kipar, kojom su obuhvaćeni Slobodan Milošević, Nikola Šainović, Mihalj Kertes i Jovan Zebić zapravo je samo pokušaj vlasti da zavara građane. Po modelu “hleba i igara” ovo je mehanizam kome vlast pribegava u momentu kad je sve veće nezadovoljstvo naroda zbog otezanja sa formiranjem vlade i zbog pregovora o statusu Kosmeta. Ali, sve ovo se radi sa velikim zakašnjenjem. Svako ko se razume u problem istrage i utvrđivanje relevantnih činjenica svestan je da će ovaj ogroman protok vremena bitno uticati na utvrđivanje odgovornosti. Jer, 2001. godine je urađena kontrola potrošnje budžetskih sredstava i kontrola rada carinskih službi. U tim dokumentima su utvrđene ogromne nepravilnosti rađene za vreme Miloševićeve vladavine. Sve je bilo potpuno jasno a čekalo se šest godina da se podignu optužnice, kaže Verica Barać napominjući da se u “Srbiji ništa bitno nije promenilo od Miloševića. Moć ljudi koji su se bogatili u vreme njegovog režima sada je još veća a oni su još bogatiji.”

U izveštaju SD, u odeljku o značajnim količinama novca koji teče na Kipar, naglašeno je da variraju podaci različitih delova vlade u vezi sa obimom uvoza sa Kipra. SD je svoje sumnje o Srbiji potkrepio podacima Narodne banke Srbije da je u 2005. godini na Kipar prebačeno više od milijardu dolara za plaćanje robe i usluga. Kako su naveli u svom izveštaju, “Kipar je među pet najvećih izvoznika robe ili usluga u Srbiju”. Analitičari SD pišu da do razlika u procenama dolazi i zbog uplata na kiparske račune za dobra, poput ruske nafte, koja su stvorena na trećem tržištu. Iz SAD, takođe, preporučuju Srbiji da se “povinuje rezoluciji SB UN u vezi sa zamrzavanjem, zadržavanjem ili konfiskacijom sredstava osumnjičenih za terorizam”.

Postoje i indicije da je Kipar za mnoge strane firme koje rade u Srbiji destinacija preko koje plaćaju i naplaćuju, kako bi zaobišli poreske obaveze prema matičnim zemljama. Takođe, postoji nerazumno visok iznos preko Kipra plaćenih suma za marketinške usluge, konsalting, uvođenje ISO standarda poslovanja...

Guverner Radovan Jelašić je, međutim, negirao da Narodne banke Srbije na Kipru ima bilo kakve račune ili depozite. Iz NBS kažu da devizne rezerve Srbije nisu ni mogle biti plasirane kod banaka na Kipru, kao i da “kod svih finansijskih transakcija koje NBS obavlja u ime i za račun države i njenih organa nije bilo plaćanja preko Kipra”.

NBS, takođe, ističe da ona nije nadležna za rešavanje problema vezanih za pranje novca već da je to nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca pa, shodno tome, da su sve banke u obavezi da sve svoje transakcije prijavljuju ovoj upravi. O svim naplatama i plaćanjima sa inostranstvom NBS izveštava Devizni inspektorat, koji kontroliše ispravnost poslovanja konkretnih preduzeća.

“Kada su u pitanju tokovi plaćanja prema Kipru, koji su godinama u nesaglasnosti sa uvozom robe, treba reći da se robni i finansijski tokovi automatski ne poklapaju i da se plaćanja banaka vrše prema bankama na Kipru kod kojih nerezidentne firme imaju račune, a preko kojih ili od kojih se uvozi roba koja dolazi iz drugih zemalja”, kaže se u saopštenju NBS uz napomenu da je konkretna kontrola regularnosti plaćanja u nadležnosti Deviznog inspektorata, carinskih organa i Uprave za sprečavanje pranja novca, koja je nosilac sprovođenja zakona o sprečavanju pranja novca (kao finansijska obaveštajna služba Republike Srbije).

Skoro 80 odsto srpskog bankarskog sistema drže banke čiji su većinski vlasnici iz zemalja članica EU. U NBS ukazuju i na to da klijenti tih banaka ipak posluju sa ili preko Kipra, koji je, takođe, država članica EU. Uz to, sve poslovne banke su, prema važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca, obavezne da devizne transakcije prijavljuju Upravi za sprečavanje pranja para.

Da se ovakva procedura ne poštuje procenili su u SD. U njihovom izveštaju se navodi: “Da bi bila u potpunosti usaglašena sa međunarodnim standardima, Srbija treba da stvori zakonsku infrastrukturu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorista.”

Ne čudeći se ovakvim konstatacijama Amerikanaca, Verica Barać je kategorična:

- Naš najveći problem je što nije napravljen diskontinuitet sa Miloševićevim režimom. Nisu presečeni kanali pljačke. Oni koji su se bogatili u vreme Miloševića na vreme su počeli da finansiraju takozvane demokratske opcije. Danas su oni izrasli u finansijske centre moći prema čijim interesima se kreiraju zakoni u Srbiji. Zato mi tokom ovih nekoliko godina nemamo ključne stvari koje bi u ovom društvu omogućile vladavinu zakona i poslovanje na jedan normalan način, regularan svuda u svetu.

Kao uslov da se u Srbiji u potpunosti uvede legalno poslovanje, Verica Barać navodi potrebu da se jasno definiše i odvoji ono što je nelegalno stečeno od ilegalnih poslova.

- Oni koji su se dovoljno obogatili u vreme Miloševića sada su dovoljno moćni i uticajni da stvaraju uslove koji im pomažu da ostanu u vrhu. To je sistemska korupcija. Ona ne dozvoljava uspostavljanje zakonitog stanja u društvu i državi. Zakoni i procedure u Srbiji nisu poslednjih nekoliko godina pravljeni po meri onih koji su zapravo trebali da budu sankcionisani. Zakon o sprečavanju pranja para i Antimonopolski zakon su morali da ograniče njihovu moć, a u zbilji samo im pomažu da postanu još bogatiji. Ima mnogo mehanizama kojima se antimonopolski i antikorupcijski propisi zaobilaze. Ti ljudi su ostali iznad zakona. Zato imamo monopoliste u duvanskoj industriji, mlekarstvu i maloprodaji. To je postignuto korupcijom koja je za Srbiju najopasnija. To nije bukvalno davanje i uzimanje mita. Ova korupcija se sprovodi kroz finansiranje političkih stranaka, kroz trgovinu uticajima i privilegovane položaje zahvaljujući bliskosti sa vladajućim režimom, zaključuje Verica Barać.

Govoreći o tome da se u Srbiji ni sedmu godinu posle petooktobarskih promena nije povela ozbiljna borba protiv korupcije, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije ističe:

- Čitav segment pranja novca u Srbiji je ostao neregulisan. I OEBS i Stejt department su dokazali da nema sprečavanja pranja novca. Nema ni kontrole. Mi smo, osim Vatikana, jedina zemlja u Evropi a verovatno i u svetu koja nema eksternu reviziju trošenja javnih sredstava, budžeta i javnih fondova. Poslednji takav izveštaj urađen je 2003. godine i nikad nije stigao pred poslanike u parlamentu. A prema zakonu o budžetskom sistemu Vlada Srbije je dužna da uradi završni račun budžeta i da ga dostavlja parlamentu svake godine, kaže Verica Barać navodeći da je i MMF kritikovao vlast u Srbiji zbog neregularnosti sa prikupljanjem novca u budžet.