Dragan Petrović

Mogućnosti izvoznog plasmana srpskih poljoprivrednih viškova

Republička vlada je nakon višednevnih štrajkova i blokada saobraćaja mačvanskih stočara prethodnog meseca prihvatila da otkupi 15.000 tovnih svinja. Međutim, još je neizvesno gde će to meso otići i da li će, zbog trenutne zasićenosti domaćeg tržišta, makar deo biti iskorišćen za izvoz. Imajući u vidu zauzetost ministara i funkcionera u vlasti političkim pregovorima oko formiranja nove vlade i preraspodele resora, možda i ne začuđuje to što sa te strane kao da manjka energije u iznalaženju potencijalno novih (i proširenju kapaciteta postojećih) inostranih tržišta za izvoz mesa.

U Evropskoj uniji na snazi su veoma visoki standardi za uvoz prehrambenih proizvoda, naročito mesa, dok se poljoprivredna politika u najvećoj meri oslanja na proizvodnju i snabdevanje iz izvora samih zemalja EU, od kojih značajan broj ima viškova za izvoz. Samo u ređim slučajevima EU uvozi neke poljoprivredne proizvode, uglavnom od uhodanih dobavljača. U tom pogledu, Srbiji je relativno teško da kao izvoznik ozbiljnije prodre na tržište prehrambenih proizvoda EU (1). S druge strane, trenutno pada u oči administrativno-uvozni sukob oko daljeg izvoza mesa iz Poljske u Rusiju, koji je rezultirao nedavnim stopiranjem ovog procesa. U korist zaključka da u dogledno vreme neće doći do smirivanja rusko–poljskih tenzija i obnavljanja njihove sveobuhvatne trgovine govori činjenica da su predsednik i premijer Poljske, braća Kačinjski, tvrdokorno uslovili sklapanje novog sporazuma EU–Rusija upravo ukidanjem embarga na dalji uvoz poljskog mesa u Rusiju (2). U samoj EU poljski poljoprivredni proizvodi su na lošem glasu zbog nedovoljno efikasnog sistema sanitetske kontrole, koji je stavlja u samo začelje zemalja EU. Zbog toga je za izvoz mesa, voća i povrća iz Poljske zvanični Brisel utvrdio posebna pravila. Dešava se i da se deo poljskog izvoza poljoprivrednih proizvoda vraća sa granica sa Rusijom, Ukrajinom, Bugarskom, Nemačkom, baltičkim zemljama zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta. U izuzetnim slučajevima bilo je i sumnji da je roba krijumčarena. Kako sada stvari stoje, za ovaj sukob Poljske i Rusije oko daljeg storniranja izvoza poljskog mesa pre bi se moglo očekivati da se proširi i na neke druge proizvode, nego da uskoro dođe do uspostavljanja normalnog stanja (izvoz mesa čini svega nekoliko procenata nominalne vrednosti ukupnog poljskog izvoza u Rusiju).

Sve ovo predstavlja ne samo veliku šansu za ruske proizvođače prehrambenih proizvoda da dodatno plasiraju svoje proizvode na tržištu ove zemlje, već i mogućnost za druge izvoznike. Srbija već godinama ima ogroman deficit u trgovinskom bilansu s Rusijom, koji je npr. pre nekoliko godina u nominalnom iznosu bio 10 prema 1 (3). U poslednje vreme situacija se popravlja pošto je mnogo srpskih proizvoda našlo mesto na tržištu Rusije. Imajući u vidu mogućnosti Srbije, a i potrebe velikog ruskog tržišta, možda je najveća mogućnost poboljšanja srpskog izvoza sa Rusijom u povećanju izvoza poljoprivrednih proizvoda. Na primer, u kratkom periodu samo u Moskvi prodato je skoro 200.000 litara srpskog pića “vodavoda” (4). Za Vladu bi to bila prilika da vrlo brzo reši nagomilane rezerve mesa otkupljenog od stočara (ovde nije bilo reči o pojedinim dugoročnijim problemima koje srpski stočari imaju u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, koji se makar delimično mogu rešiti povoljnijim odnosima i saradnjom s nadležnim ministarstvom), ali i šansa da proizvodi srpske poljoprivrede nađu dodatne izvozne mogućnosti i tržišta, naročito u istočnoj Evropi i postsovjetskom prostoru. Dok su za tržište Ukrajine, Belorusije ili Moldavije (s obzirom na realnu mogućnost njihovog primarnog sektora) za uvoz iz trećih zemalja interesantniji nepoljoprivredni proizvodi, Rusija je veoma pogodno tržište za poljoprivredne proizvode. Prvo, zbog toga što je u pogledu potreba za nekim poljoprivrednim proizvodima povremeno u deficitu (naročito kad je reč o mesu, dok je proizvodnja agrarnih proizvoda, posebno žitarica i industrijskog bilja, zadovoljavajuća). A drugo, zbog sve veće platežne moći ruskih građana koja je prouzrokovana naglim i kontinuiranim jačanjem privrede ove zemlje u poslednjih osam-devet godina.

Fusnote:

1. Odnos Srbije u trgovačkim odnosima s EU u osnovi je regulisan Preferencijalnim sporazumom od 1. decembra 2000, koji je naknadno dograđivan. Za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u EU postoje kvote kad je u pitanju izvoz šećera, vina i goveđeg mesa. Međutim, Srbija u poslednje vreme nije u mogućnosti da dostigne određenu kvotu za izvoz goveđeg mesa. Razloge možemo tražiti u činjenici da je za izvoz mesa u EU predviđen veoma visok nivo standarda, koji u Srbiji zadovoljava samo nekoliko klanica.

2. Oglašeno i komentarisano u više ruskih dnevnih novina i periodičnih glasila januara i februara 2007. godine, između ostalog i u Roossiska gazeta, Parlamentskaja gazeta, Nezavismaja gazeta, Političeskij žurnal . Sukob interesa između Rusije i Poljske trenutno je širi u odnosu na čisto ekonomska pitanja i zahvata i političku sferu, uključujući i strateške pozicije u okviru samih zemalja unutar EU. U okvirnoj podeli zemalja EU na “staru” i “novu” Evropu prema njihovim osnovnim političkim konceptima poslednjih godina, Poljska je u svakom slučaju u okviru “nove Evrope”. To u konkretnom odnosu prema EU od strane zvanične Varšave znači pretpostavljanje interesa samih zemalja članica i njihovog političkog centra u Briselu (uključujući i pojedinačno gledano vodeće sile EU, poput Nemačke i Francuske) interesima SAD, te svođenje odnosa prema Rusiji na malo važne i često hladne relacije.

3. Videti podatke Republičkog zavoda za statistiku za protekle godine.