Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Ekonomska politika

   

 

Goran Budžak

ZONA SLOBODNE TRGOVINE ZAPADNOG BALKANA

Nedavno je u okviru Evropske unije pokrenuta inicijativa za formiranje zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana, koja bi se zasnivala na Memorandumu o razumevanju i trgovinskoj liberalizaciji i olakšicama , potpisanom 27. juna 2001. godine u Briselu pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope ( JIE ).

Memorandumom je predviđeno potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja JIE u cilju formiranja zone slobodne trgovine u regionu. Zemlje JIE složile su se da slobodna trgovina bude ostvarena u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i uz poštovalje procesa i obaveza svake zemlje pojedinačno u odnosu na Evropsku uniju. Proces regionalne trgovinske liberalizacije u JIE usko je povezan sa liberalizacijom trgovine između EU i regiona JIE u celini. EU snažno podržava regionalnu saradnju u jugoistočnoj Evropi, političku i ekonomsku, uz poseban naglasak na oblast trgovine.

Proces trgovinske liberalizacije je centralna aktivnost Radne grupe za liberalizaciju i olakšanje trgovine u okviru Drugog radnog stola Pakta za stabilnost JIE.

S obzirom na to da sve zemlje regiona učestvuju i u procesu evropskih integracija (kroz proces pristupanja ili kroz proces stabilizacije i pridruživanja EU), sa krajnjim ciljem budućeg članstva u EU, njihova međusobna regionalna ekonomska saradnja izuzetno je značajan, ne samo ekonomski nego i politički cilj. Ovaj proces podseća na politiku EU koja je tokom devedesetih podsticala zemlje centralne i istočne Evrope da unaprede svoju regionalnu saradnju u okviru CEFTA (Centralnoevropske zone slobodne trgovine) i BFTA (Baltičke zone slobodne trgovine).

Trgovina između tri sadašnje članice CEFTA iz JIE (Hrvatska, Bugarska i Rumunija) regulisana je u okviru sporazuma CEFTA. Za razliku od jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini (kao što je slučaj sa aranžmanom CEFTA), zemlje JIE su se opredelile u prvoj fazi za stvaranje mreže bilateralnih sporazuma.

Trgovinska liberalizacija u regionu JIE treba da kroz slobodan protok ljudi, kapitala, robe i usluga unapredi ekonomski razvoj regiona, uveća trgovinu i unapredi sposobnost zemalja da privuku strane direktne investicije, da poboljša efikasnost privreda i unapredi konkurenciju, i omogući korišćenje prednosti ekonomije proširenog obima. Na ovaj način ekonomski povezan, region JIE predstavlja tržište od oko 55 miliona potrošača, što je od ogromnog značaja za sve zemlje potpisnice, imajući u vidu da su njihova tržišta pojedinačno mala. Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju i politički značaj, jer doprinose političkoj stabilnosti u regionu, kao i jačanju veza ovih zemalja sa EU .

Sporazumi o slobodnoj trgovini pružaju veće poslovne mogućnosti preduzećima iz regiona JIE, ali tu je i izazov veće konkurencije. Jačanje konkurencije u JIE je samo prvi korak za privrede regiona, pre nego što postanu sposobne da se takmiče sa preduzećima iz EU, što je jedan od uslova za članstvo, predviđen kriterijumima iz Kopenhagena. S druge strane, potrošači regiona će takođe imati koristi, jer im je omogućen lakši pristup jeftinijim i kvalitetnijim proizvodima.

Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju za cilj povećanje međusobne ekonomske integracije zemalja u regionu , kao i veće integracije regiona sa EU i svetom. Trgovinska liberalizacija u JIE treba da unapredi proces pristupanja STO za one zemlje koje još uvek nisu članovi (BiH, Srbija i Crna Gor ).

Do sada je ukupno zaključen 31 sporazum o slobodnoj trgovini u regionu JIE. Svi ovi sporazumi su potpisani, ratifikovani, i primenjuju se od kraja 2004. godine

Dakle imajući u vidu navedene ciljeve i ostvarene rezultate u dosadašnjem funkcionisanju JIE kao regionalne integracije slobodne trgovine, možemo da sagledamo razloge za uspostavljanje slične ekonomske organizacije zemalja zapadnog Balkana. Formiranjem ovakve asocijacije mogla bi da se ostvari višestruka korist za sve zemlje članice, koje bi na taj način formirale zonu slobodne trgovine na ovim prostorima. Došlo bi do olakšanja trgovinske razmene industrijskih i poljoprivrednih proizvoda koja bi bila značajno uvećana zahvaljujući ukidanju carinskih barijera. Na taj način bi se pospešio proces međusobnog usklađivanja industrijskih i poljoprivrednih kapaciteta, kao i njihovog budućeg razvoja u narednom periodu koji prethodi uključivanju ovih zemalja u punopravno članstvo zemalja Evropske unije.

Istovremeno, zahvaljujući međusobno usklađenom razvoju zemalja ovog regiona smanjili bi se nepotrebni troškovi, koji nastaju zbog neracionalnog razvoja uslovljenog dupliranjem kapaciteta na nacionalnom nivou. Time bi se svim zemljama omogućilo da sa manje finansijskih izdataka ostvare sve neophodne transformacije industrijskih i ostalih struktura u cilju ispunjavanja zahteva za pristupanje članstvu zemalja EU.

Očigledno je na osnovu dosadašnjih iskustava da će do novog prijema u članstvo EU doći ponovo u paketu, koji će obuhvatiti veći broj zemalja kandidata za ulazak u evropsku ekonomsku i političku integraciju. Stoga je racionalno raditi na formiranju regionalne ekonomske integracije zemalja zapadnog Balkana, jer će tako biti omogućeno ispunjavanje svih ekonomskih, političkih i socijalnih preduslova za njihov prijem u punopravno članstvo EU. Takva međusobna saradnja će u mnogim aspektima omogućiti zemljama ovog regiona da na efikasniji i ekonomičniji način izvrše sve neophodne izmene u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i kulturnoj sferi, kako bi u periodu od sledećih nekoliko godina postale punopravni članovi EU sa svim pravima i obavezama.

Ovakav pristup procesu prijema u EU je od interesa i za ostale članove ove kontinentalne ekonomske i političke organizacije, jer će smanjiti troškove transformacije zemalja kandidata za prijem i olakšati neophodne strukturne reforme u svim navedenim oblastima.

Zato je logično da ova inicijativa naiđe na podršku kako zemalja ovog regiona tako i kod EU u celini, jer je očigledno da to predstavlja racionalan pristup rešavanju mnogobrojnih problema koji stoje pred ovim zemljama u narednom periodu, kada se očekuju reforme u mnogim oblastima njihovog privrednog i društvenog života, kako bi se ostvarili zahtevani standardi za prijem u članstvo EU.

 

 

 
 
Copyright by NSPM