Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Stefan Vagstil (Stefan Wagstyl)

TERITORIJE ZA OTCEPLJENJE NA ČEKANJU

Objavljeno 2. januara 2008. Godine, The Financial Times

Rusko upozorenje da bi unilateralna kosovska deklaracija o nezavisnosti mogla postati presedan za druge problematične oblasti izaziva veliku nerovozu kod američkih i evropskih zvaničnika.

“Za nas je kosovski slučaj pravi presedan, ne samo za Abhaziju već za mnoge druge nepriznate zemlje”, rekao je Maksim Gunjija, zamenik ministra inostranih poslova, u telefonskom intervjuu iz Sukhumija, abhazijskog glavnog grada. “Želimo da dobijemo međunarodno priznanje naše nezavisnosti”

Abhazija, koja je legalni deo Gruzije – gde se u nedelju održavaju prevremeni predsednički izbori koji treba da smire narastajuću političku krizu – nalazi se na vrhu liste problematičnih teritorija, a u čijem slučaju Kremlj može biti u poziciji da upotrebi kosovski presedan. Južna Osetija, manja teritorija Gruzije koja teži otcepljenju, predstavlja drugog glavnog kandidata. To je takođe i nepriznata republika Transdnjestrovlje, separatistički region u Moldaviji.

Ojačana Rusija vidi spor oko ove tri teritorije kao moguću priliku za ponovno potvrđivanje uticaja među zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i iritiranje Zapada, kome nimalo ne bi bilo drago da se bivše sovjetske republike ponovo uvuku u Moskovsku orbitu.

Amerika i Evropska unija imaju interese vezane za sva tri regiona: one podržavaju napore Gruzije za ponovnim uspostavljanjem autoriteta u Abhaziji i Južnoj Osetiji, i težnju ove zemlje za članstvom u NATO, dok u slučaju Moldavije veoma priželjkuju ujedinjenje zemlje i njenu pojačanu saradnju sa Zapadom.

Posle godina pakla, kosovsko pitanje je dospelo u sferu diplomatije, usred napora da se nađe rešenje za ovu balkansku oblast koja se nalazi pod upravom Ujedinjenih nacija otkad su NATO trupe 1999. godine otud proterale srpske snage. Zapad u velikoj meri podržava zahteve većinske albanske populacije za nezavisnost, ali Rusija podržava srpsko insistiranje da Kosovo ostane srpska teritorija.

Neuspeh prošlomesečnih razgovora u “pet do dvanaest” pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija naterao je Sjedinjene Države i Evropsku uniju da se pripreme za nametanje rešenja van okvira Ujedinjenih nacija, na osnovu koga bi zapadne vlade ove godine priznale unilateralnu deklaraciju o nezavisnosti.

Moskva podržava Beograd kao njegov tradicionalni saveznik i kao neko ko štiti sopstvene interese. Kako tvrdi Oksana Antonenko, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusija je razumela NATO angažman na Kosovu iz 1999. godine kao pretnju po sebe. U nedavnom članku je napisala da mnogi Rusi smatraju da je predloženo rešenje kosovskog pitanja Zapadni pokušaj dokazivanja legitimnosti rata iz 1999. godine.

“Pošto se Rusija protivila ovom ratu... ona nema interes za njegovom legitimacijom sada, kada su odnosi toliko napeti oko raketne odbrane u Evropi, proširenja NATO i Sporazuma o konvencionalnom oružju u Evropi (bezbednosni dogovor iz perioda hladnog rata koji je Moskva suspendovala ovog meseca).

Rusija je takođe zabrinuta zbog uspostavljanja opasnog presedana. Kao što je ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, rekao ovog meseca: “To će proizvesti lančanu reakciju na celom Balkanu i u drugim područjima u svetu”.

Oblast oko koje se Rusija posebno brine jeste Kavkaz, čiju nezavisnost traži manjinska populacija u okviru Rusije i izvan nje. Rusija je manje zabrinuta nego što je nekad bila po pitanju svog teritorijalnog integriteta posle krvavog uspostavljanja kontrole u Čečeniji. Međutim, predsednik Vladimir Putin je i dalje zabrinut. Rekao je ovog leta: “Veoma je teško objasniti malim narodima u južnom Kavkazu zašto je, u jednom delu Evrope, nekom narodu dato pravo [na nezavisnost] dok se ovde, u Kavkazu, njima ne daje to pravo.”

Ali ovaj pristup nije sprečio Moskvu da odustane od podržavanja separatističkih oblasti u Gruziji, Abhaziju i Južnu Osetiju, pomoću novca, vojne i bezbednosne ekspertize i pomoću pitanja ruskih pasoša. Mihail Sakašvili, gruzijski prozapadni predsednik, ubeđen je da Rusija koristi separatističke sukobe da bi ga potkopala.

Sudbinu Abhazije i Južne Osetije napravio je centralnom temom svoje izborne kampanje, putujući zemljom, nadmećući se za glasove više od dvesta hiljada etničkih Gruzijaca, izbeglica s ovih područja.

Gotovo je izvesno da gospodin Putin još uvek nije predložio priznavanje Abhazije i Južne Osetije jer je zabrinut zbog mogućeg uticaja na kavkaske manjine u Rusiji. Ali, ruski nacionalisti glasno izražavaju svoju podršku. Boris Grizlov, govornik u Dumi, predložio je parlamentarnu raspravu o predlogu za priznavanje Abhazije i Južne Osetije sledećeg meseca. Drugi poslanici su predložili da Transdnjestrovlje bude sledeće.

Ovi predlozi neće imati nikakvu zakonsku snagu, ali će podići političku temperaturu u trenutku kada dešavanja na Kosovu budu dostigla kritičnu fazu.

Gospođa Antonenko ne očekuje da će Moskva požuriti s priznavanjem novih država u “osveti” zbog Kosova. Međutim, kaže da će Rusija u budućnosti ići dalje u pravcu priznavanja Abhazije, koja se smatra životnijom državom od Južne Osetije i Transdnjestrovlja.

U svakom slučaju, saradnja sa Zapadom u rešavanju sukoba u Kaukasusu biće mnogo teža.

Aleksandar Rondeli, presednik gruzijske Fondacije za streteške i međunarodne studije, potvrđuje: “Neće biti rata oko Abhazije, ali se mogu pojačati politički pritisci”.

Zapadne diplomate ipak upozoravaju da ako se pojačaju pritisci takođe se mogu povećati i rizici od sukoba, na primer, između pograničnih snaga. Prošle godine je Gruzija optužila Rusiju za ispaljivanje rakete na gruzijsku ispostavu u Abhaziji. Prethodno su dva ruska oficira, koja su radila zajedno sa abhazijskim snagama, ubijena u sukobu s gruzijskim snagama.

Gospodin Gunjija insistira na tome da su vlasti u Abhaziji posvećene ostvarivanju nezavisnosti mirnim sredstvima. On ne smatra da će se nezavisnost brzo ostvariti, ali smatra da će se do nje doći kada Rusija bude bila domaćin Zimskih olimpijskih igara 2012. godine, u letovalištu Soči, kraj Crnog mora, što je blizu Abhazije.

Idu ka nezavisnosti:

ABHAZIJA

Odvojila se od Gruzije u građanskom ratu iz 1992-93, kada je izbeglo više od dvesta hiljada Gruzijaca. Otad su se neki i vratili. Nekadašnje Staljinovo omiljeno mesto za odmor ima veliki turistički potencijal. Procenjen broj stanovnika je 200 000. Postoje sporadični sukobi između abhazijskih i gruzijskih pograničnih snaga.

JUŽNA OSETIJA

Odvojila se od Gruzije tokom 1991/1992. Sukobi su obnovljeni u 2004, kada je Gruzija pokušala da ponovo uspostavi kontrolu. Bez pristupa moru i siromašna, s populacijom od 70 000. Povezana je švercerskim prolazom s ruskom oblašću – Severnom Osetijom.

TRANSDNJESTROVLJE

Objavljena nezavisnost od Moldavije 1990. godine. Manji sukobi u 1992. završeni su kada su intervenisale lokalno stacionirane ruske trupe. Populacija je 555 000. Vođeni su razgovori ograničenog dometa između EU, Moldavije i Rusije.

 

 

 
 
Copyright by NSPM