Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

Los Angeles Times - Los Anđeles

Megan K. Stek (Megan K. Stack)

KOSOVO PREDMET RUSKE FRUSTRACIJE

Moskva, 14. februara - Predstojeća nezavisnost Kosova i obećanja brzog američkog i evropskog priznanja te nezavisnosti podrivaju i razgnevljuju Rusiju u trenutku kad taj naftom bogati gigant želi da pokaže kako je njegov globalni uticaj obnovljen, kažu analitičari. Ruski zvaničnici već nedeljama iznose mračne prognoze u pogledu predstojećeg proglašenja nezavisnosti pokrajine koja se nalazi pod upravom Ujedinjenih nacija. To proglašenje bi trebalo da se odigra ovog vikenda.

Rusi neprestano nazivaju potencijalnu promenu statusa Kosova "Pandorinom kutijom" koja bi destabilizovala Evropu izazivajući lančanu reakciju manjanja granica. Oni kritikuju Zapad zbog toga što prihvata nezavisnost Kosova bez razmatranja tog pitanja u Savetu bezbednosti UN, gde Rusija ima pravo veta.

Međutim, izgleda da svet ne obraća mnogo pažnje na to, a Rusija je ispod glasnog protesta u stvari relativno nemoćna da situaciju kontroliše po svom nahođenju. U vreme kad Rusija nastoji da ponovo bude velika sila nakon deset godina postsovjetske slabosti, ta iznenadna nemoć joj teško pada. "Na kraju će poniženje biti pozicija Rusije", kaže Lilija Ševcova, viši saradnik Karnegijevog centra u Moskvi.

U poslednjem pokušaju da spreči čin proglašenja, Rusija je sazvala vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN. Međutim, Sjedinjene Američke Države i mnoge evropske zemlje su već saoštile da su spremne da priznaju nezavisnost Kosova.

Evropska unija se sprema da u tu pokrajinu pošalje policijsku i pravosudnu misiju od 1.800 ljudi već ovog vikenda, čime bi se pripremio teren za odlazak zvaničnika UN, koji tom oblašću upravljaju od 1999. godine, kada je NATO oterao srpske snage koje su vršile represiju nad većinskom albanskom populacijom Kosova. Rusija i Srbija tvrde da misija EU nije zakonita.

Nema sumnje da će nezavisnost Kosova dovesti do drastičnog povećanja tenzija u odnosima između Rusije i SAD, koji su već loši zbog predloženog američkog sistema raketne odbrane, iranskog nuklearnog programa i težnji nekoliko bivših sovjetskih republika da se pridruže Severnoatlantskom savezu.

Neki ruski analitičari opisuju američku podršku nezavisnosti Kosova kao grešku ravnu invaziji na Irak. "To će biti još jedna potvrda optužbi da Zapad ne igra po pravilima, da se međunarodno pravo primenjuje vrlo selektivno, da ima mnogo licemerja u stavu Zapada", kaže Andrej Kortunov, predsednik "Nove Evroazije", ekspertske fondacije sa sedištem u Moskvi. "To je još jedan pokazatelj da je sa Zapadom teško, ako ne i nemoguće, raditi na rešavanju ozbiljnih pitanja".

Ruski zvaničnici aludiraju, bez ulaženja u detalje, na "rezervni plan" koji će stupiti na snagu u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost. Moskva takođe nagoveštava da bi mogla uzvratiti tako što će priznati nezavisnost separatističkih oblasti Gruzije koje se nalaze uz rusku granicu. To bi u najgorem slučaju moglo izazvati oružani sukob sa Gruzijom i još više zaoštriti tenzije u odnosima sa Amerikom, saveznicom Gruzije.

"Ne možemo da ne uzmemo u obzir činjenicu da separatističke oblasti koje su u prijateljskim odnosima sa Rusijom posmatraju to kao presedan i uzdaju se u Rusiju", kaže Segej Markov, direktor Instituta za političke studije u Moskvi. "Rusija sada razmišlja da li da se proglasi puna nezavisnost tih zemalja ili da se one de facto inkorporiraju u Rusiju".

Ruski zvaničnici su oprezni i kažu da neće odmah priznati nezavisnost tih teritorija, ali takođe napominju da te oblasti stalno izbegavaju isključivanje tog koraka.

"Zašto to ne važi i za nas? Zašto mi ne možemo da postupimo na isti način?", rekao je portparol predsednika Abhazije Kristijan Bžanjija u telefonskom razgovoru koji smo obavili ove nedelje. "Priznanje nezavisnosti Kosova će, direktno ili indirektno, dovesti i do proglašenja nezavisnosti Abhazije".

Međutim, sudbina tih zemalja predstavlja samo mali deo kataklizmičnog ruskog viđenja nezavisnosti Kosova. Ruski zvaničnici ističu mogućnost sveobuhvatne izmene granica i sukoba oko teritorija širom Evrope (na primer u Baskijskoj zemlji u Španiji, pa čak i u Škotskoj u Velikoj Britaniji), kao i degradaciju Ujedinjenih nacija. Govoreći u Ženevi ove nedelje, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je upozorio da će istoričari jednog dana nezavisnost Kosova smatrati "početkom kraja trenutnog evropskog projekta".

"Kako neko može pozdraviti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova uz zaobilaženje Saveta bezbednosti UN i u isto vreme očekivati da Savet bezbednosti nastavi da se bavi drugim problemima kao da se ništa ne dešava?", upitao je on.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je nedavno izjavio: "To može naneti ozbiljnu štetu čitavom sistemu međunarodnog prava i imaće negativne posledice i po Balkan i po stabilnost u drugim delovima sveta".

Emotivna i strateška veza između Rusije i slovenske i pravoslavne Srbije ide daleko u prošlost i veoma je jaka. Srbija je proteklih godina za Ruse postala simbol moći Rusije kao međunarodnog aktera. Nesposobnost oslabljene Rusije da 1999. godine zaštiti Srbiju od američkog bombardovanja je još uvek gorko i simbolično sećanje mnogih Rusa.

Međutim, ovo nije Rusija Borisa Jeljcina. Zbog dobrog položaja koji joj omogućavaju nafta i gas, današnja Rusija želi da se vrati na svetsku scenu kao uticajan međunarodni akter. Moskva je ojačala veze sa Kinom, ubrzala napredovanje iranskog nuklearnog programa i umešala se u bliskoistočne mirovne pregovore.

"Nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova dok Srbija to ne učini", rekao je Aleksandar Konovalov, predsednik Instituta za strateške procene. "Nećemo prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Kao stalna članica Saveta bezbednosti, Rusija će to blokirati svim mogućim sredstvima".

 

 
 
Copyright by NSPM