Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Danas

 

 

Danijel Server

Isterivanje poslednjih balkanskih duhova

Tokom nekoliko sledećih nedelja dogodiće se, na jedan ili drugi način, razrešenje poslednjih teritorijalnih pitanja na Balkanu gde su se ratovi iz 1990-ih okončali intervencijama NATO u Bosni (1995) i na Kosovu (1999).
Čak ni mir nije rešio glavne probleme. Bosna je bila podeljena između muslimansko-hrvatske federacije i srpske republike, s malim ovlašćenjima u rukama centralne vlade i velikim međunarodnim vojnim - a na kraju civilnim - prisustvom potrebnim da se ona održi u celini. Kosovo je bilo protektorat Ujedinjenih nacija čiji je "konačni status" bio neizvestan.
Ova nerazrešena pitanja sada se vraćaju: podstaknuto vladom Srbije, rukovodstvo bosanskih Srba razmišlja o secesiji, dok njeno muslimansko rukovodstvo pokušava da poveća centralnu kontrolu. A albansko stanovništvo Kosova glasno zahteva nezavisnost, dok Srbija pokušava da odloži odluku blokirajući akciju u Savetu bezbednosti.
Postoji stvarni rizik obnavljanja nasilja, mada možda ne u razmerama iz 1990. Ako sadašnji pregovori o statusu Kosova propadnu, albanski ekstremisti želeće da isteraju više od 100.000 Srba koji tamo žive. Slično tome, bilo kakav potez Republike Srpske u Bosni da se odvoji mogao bi da tamo izazove nestabilnost.
Srbija koja je zamenila nasilni nacionalizam nenasilnim nacionalizmom kada je Slobodan Milošević bio zbačen pre osam godina, učinila je sve što može da spreči rešavanje ovih pitanja uz snažnu podršku Rusije Vladimira Putina. Srbija želi što je moguće više nezavisnosti za Republiku Srpsku, dok zahteva sopstveni suverenitet nad Kosovom. Srbi kojima vladaju samo Srbi na njihovoj teritoriji još predstavlja cilj Srbije.
Sjedinjene Države i Evropska unija posvećene su drugačijoj viziji: demokratskoj tranziciji i integraciji čitavog Balkana u NATO i na kraju u EU. Ali, one su bile neodlučne da nametnu uslove Srbiji, plašeći se da bi na vlast mogli da dođu još radikalniji nacionalisti. SAD su dopustile ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, uprkos njenom odbijanju da izruči Hagu generala Ratka Mladića, vojnog lidera bosanskih Srba u 1990-im, da bi se suočio s optužbama za ratni zločin. EU je dogovorila i parafirala (ali još nije potpisala) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, uprkos njenoj tvrdoglavosti u kosovskim pregovorima i mešanju u Bosni.
Ali, povlađivanje nije donelo uspeh. SAD i EU moraju koristiti snažnu silu koju još imaju da bi osigurale da preovlada njihova vizija, donoseći trajni mir u region koji je neprekidno uvlačio velike sile u sukob.
Ovo, između ostalog, zahteva oštro upozorenje Srbiji da ona više ne može sprečavati Bosnu i Kosovo da se kreću prema Evropi. Ako zasad demokratska Srbija daje prednost radikalnom nacionalizmu i svrstavanju s Rusijom u odnosu na članstvo u EU i NATO, neka tako bude. Nikakvi vitalni interesi SAD nisu u pitanju, a Srbija će uskoro shvatiti svoju grešku. Evropskoj uniji trebalo bi da bude olakšanje da ne primi takvu Srbiju.
U isto vreme, SAD i EU, delujući zajedno, moraju se uozbiljiti kada se radi o Bosni i Kosovu. Sve buduće poteze u Bosni da se potkopa suštinski kompromis postignut u Dejtonskom sporazumu 1995. treba dočekati punim ovlašćenjima bosanskog "visokog predstavnika", koji je nedavno dogovorio sporazum što će ojačati krhku vladajuću strukturu zemlje. Vodeći srpski i muslimanski političari Bosne igraju se vatrom, jer znaju da su vatrogasci spremni. Vreme je da im se oduzmu njihove šibice.
Na Kosovu, gde je konačna runda pregovora zaključena izveštajem generalnom sekretaru UN, SAD i EU treba da se sporazumeju da priznaju nezavisnost Kosova, pod uslovom da se Kosovari slože da primene plan koji je podneo finski posrednik Marti Ahtisari.
Ahtisarijev plan omogućuje odgovarajuću zaštitu Srba, a za obezbeđenje njegove primene potrebno je međunarodno prisustvo na Kosovu - koje SAD i Evropska unija treba da rasporede čak i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti. Ironija je, ali otpor Srbije Ahtisarijevom planu potkopava zaštitu kosovskih Srba i povećava rizik da će oni biti loše tretirani.
Američki zvaničnici vole da ističu da su SAD uvek intervenisale da zaštite muslimane od rata i diktatura. Ali ova tvrdnja biće devalvirana ako se dosad uspešne međunarodne intervencije u Bosni ili na Kosovu okončaju tragedijom.
Zadovoljavajući ishod na oba mesta je nadohvat ruke. Da se to ostvari, SAD i EU moraju obezbediti da se Srbija spreči da pravi nevolje, da Kosovo postane nezavisno, a Bosna ostane ujedinjena.
Autor je potpredsednik za operacije mira i stabilnosti na američkom Institutu za mir

 

 

 
 
Copyright by NSPM