Vasilije Sekulić

Kumanovskim vojno-tehničkim sporazumom iz 1999, ali i Rezolucijom 1244 SB UN, Srbiji je zagarantovan integritet u međunarodno priznatim granicama. Pomenutim dokumentima predviđeno je raspoređivanje međunarodnih vojnih snaga na Kosmetu pod okriljem UN, ali i povratak do1000 srpskih vojnika i policajaca, čiji bi prevashodni zadatak bio zaštita srpskih verskih objekata i kulturnih spomenika.

Međutim, odmah po ulasku na Kosmet međunarodnih vojnih snaga predvođenih Natom, šiptarski separatisti otpočinju sa masovnim proterivanjem i etničkim čišćenjem Srba, pri tome proteravši više od 25.00 0 Srba i nealbanaca.

Tada međunarodna zajednica zauzima stav „standardi pa status“, (iako je, uzgred rečeno, status već ranije bio određen Rezolucijom 1244). Kada su uvideli da standarde, koji se prevashodno odnose na povratak, ne mogu (ili ne žele) da ispune, međunarodni protektori menjaju formulaciju prioriteta u „status, pa standardi“.

I napokon dolazimo do aktuelnog Kosmetskog trenutka, tj. februara 2008. i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane albanskih separatista, koju ubrzo priznaje jedan broj zemalja predv o đenih SAD i vodećim zemljama EU. Ovim su pomenue zemlje na najbrutalniji način prekršile, ne samo međunarodno pravo, nego i rezoluciju 1244 SB, za koju su i same glasalu u SB UN, kršeći pritom i Helsinški završni akt, Ustav Srbije...

Ovim činom Nato, predvođen SAD, pokušava i zvanično da „zapati“ embrion svoje „Nato-države“ na tlu Srbije, a u svrhu ostvarivanja svojih širih geopolitičkih ciljeva, pre svega širenja na istok i opkoljavanja Rusije. Međutim, SAD i vodeće zemlje EU su se sada našle u problemu – kako legalizovati kosovsko državotvorno mrtvorođenče na međunarodnom planu, tj. kako tzv. „Republiku Kosovo“ učlaniti u relevantne međunarodne organizacije i institucije, pre svega u UN.

Naime, Rezoluciju 1244 SB UN nemoguće je anulirati bez saglasnosti Rusije i Kine, koje na to sigurno neće dati saglasnost – pogotovo je to nerealno očekivati danas kada su se međunarodni odnosi u odnosu na 90-te godine prošlog veka drastično promenili i kada se ponovo moćna Rusija vratila na međunarodnu scenu. Koliki je danas uticaj i moć Rusije u međunarodnoj zajednici vidi se i na primeru što EU, uz svesrdnu pomoć i tutorstvo SAD, već mesecima nije u stanju da pošalje i implementira misiju „Euleks“ na Kosmetu. Upravo zbog protivljenja Rusije, koja je zauzela eksplicitan stav da će misiju Euleks „propustiti“ kroz UN samo uz novu Rezoluciju SB.

I sada je već jasno da do dugo najavljivanog transfera ovlaštenja sa Unmik na Euleks, zakazanog za 15. jun – dan proglašenja „ustava Kosova“, neće doći, te da će to pitanje biti prolongirano do jeseni. Tako da se EU već sada našla „u čabru“ svesna da bi njena misija ukoliko bi došla na KiM bez međunarodno-pravnog okvira i bez odobrenja SB UN bila veoma, veoma problematična. Naime, evidentno je da bi u tom slučeju u najmanju ruku došlo do paralelizma vlasti na Kosovu. Sa jedne strane, kosmetski Srbi, pre svega oni na severu KiM, ali i u enklavama južno od Ibra, bojkotovali bi nelegalnu misiju Euleksa i nastavili bi saradnju samo sa predstavnicima Unmika kao jedinom legalnom vojnom misijom.

Sa druge, pak, strane, Albanci već duže vreme nastoje da eliminišu Unmik sa Kosmeta, a taj trend će pogotovu biti izražen posle 15. juna i proglašanja ustava samoproklamovane države. Tada će bez sumnje Šiptari još grlatije zahtevati da, kako oni to kažu, „kosovske institucije zažive na celoj teritoriji Kosova“, i pri tome će prizivati ilegalnu misiju Euleksa, koja bi im poslužila kao logistika.

Ovakva situacija sigurno ne bi odgovarala ni EU, koja je i sama svesna sa bi dolazak njene misije bez pravnog okvira samo zakomplikovao situaciju i uneo dodatnu konfuziju na Kosmetu. Tome treba dodati i činjenicu da EU ne želi konfrontaciju sa Moskvom i da njeni zvanični predstavnici poslednjih meseci javno izražavaju želju da grade što prisniji, partnerski odnos sa Rusijom. Stoga je poprilično realno očekivati da narednih meseci dođe do kompromisa i usaglašavanja stavova između EU i Rusije, tj. da Moskva izdejstvuje rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd, a koje bi dobilo svoj legitimitet i legalitet u SB UN.

Ipak, ukoliko vodeće zemlje EU i dalje budu imale podčinjen odnos prema SAD i ponovo podlegnu njihovom pritisku da nastave sa krešenjem međunarodnog prava i Rezolucije 1244 i krenu u raspoređivanje misije Euleks na Kosmetu mimo Rezolucije i odobrenja SB UN, Srbija bi u tom slučaju u koordinaciji sa Rusijom trebalo da povuče veoma energične korake. Beograd bi odmah trebalo da se zvanično obrati SB UN sa zahtevom da mu SB odobri povratak 1000 vojnika i policajaca na Kosmet. Za tako nešto zvanični Beograd ima uporište u Rezoluciji 1244, koja je i dalje na snazi, a koju je usvojio upravo SB UN. Za početak, srpski vojnici i policajci bi trebalo da budu raspoređeni na severu pokrajine gde bi im bezbednost bila nesporna.

Takođe, zvanični Beograd bi trebalo najozbiljnije da razmotri signale koje već duže vreme šalje ne samo vojni, nego i politički establišment iz Kremlja, a odnosi se na rusku vojnu pomoć Srbiji. Za početak, Beograd bi trebalo da pozove ruske vojnike da se vrate na Kosmet, za šta postoji pravni okvir u Rezoluciji 1244. Uostalom, Rusi su prvi umarširali na Kosmet posle Nato agresije 1999. i savim je legitimno da se ponovo vrate. Za tako nešto zvanični Kremlj je u više navrata javno izrazio spremnost, naravno, pod uslovom da ga Beograd zvanično pozove i zatraži pomoć. U tom kontekstu i treba shvatiti čuvenu izjavu predsednika Putina – „ne želimo da budemo veći Srbi od samih Srba“.

Dolazak ruskih vojnika na Kosmet imao bi ogroman, ne samo vojno-bezbedonosni, nego i psihološki efekat za kosmetske Srbe i nealbance. Pogotovo bi dolazak ruskih vojnika u srpske enklave južno od Ibra i na Šar-planinu, među Gorance koji su neupitno lojalni Srbiji, bio od ogromnog značaja. Ovim činom bi etničke podele na Kosmetu između Albanaca i Srba bile de facto „zabetonirane“, čime bi se zacementirala i raspolućena kosovska realnost. Ovim bi se takođe sprečilo daljnje demografsko pražnjenje srpskog i nealbanskog življa na KiM, čiji je biološki potencijal već i sada dosta istanjen. Takođe, zaustavilo bi se daljnje „mrvljenje“ srpskog i nealbanskog etničkog prostora, koje godinama sistematski sprovodi šiptarski narko-kartel.

Što se, pak, konkretne ruske pomoći u vidu naoružanja tiče, i to bi zvanični Beograd trebalo najozbiljnije da razmotri. Kada je ova vrsta pomoći u pitanju, politički predstavnici iz Kremlja su takođe u više navrata javno izjavljivali da su Srbiji spremni da upute sve vrste pomoći, „pa i vojnu pomoć“.

O ovome bi vojni analitičari trebalo detaljnije da se pozabave.

Ipak, ono što je nesporno, to je da bi rusko vojno prisustvo na Kosmetu silno ojačalo poziciju Srbije u pogledu očuvanja pokrajine u sastavu Srbije. Ono što je takođe za nas politikologe nesporno, to je da je u međunarodnim odnosima „ravnoteža straha“ od krucijalnog značaja za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva, a bez ruskog vojnog prisustva na Balkanu tu ravnotežu je nemoguće uspostaviti.

Što se Rusije tiče, njoj je Balkan uvek bio, a i sada je u samom vrhu geopolitičkih ciljeva i interesa. I zato je Rusija uvek bila prisutna na Balkanu, naravno, onda kada je bila dovoljno vojno i ekonomski „potentna“ za to. Za razliku od 90-ih, danas je Rusija ponovo spremna i želi povratak na Balkan. I upravo tu se „preklapaju“ interesi Srbije i Rusije i baš zato bi zvanični Beograd trebalo da napravi što čvršći vojni aranžman sa Moskvom, što je opet najvažniji preduslov za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije.

Pored ovog vojnog aspekta, drugi veoma bitan kapacitet kojim danas raspolaže Rusija i koji bi mogla da upotrebi u međunarodnoj zajednici, a u svrhu pomoći Srbiji da očuva Kosmet u svom sastavu, jeste njena ojačala ekonomija. Naime, svedoci smo zadnjih dana da je cena nafte ponovo podivljala i zabeležila rekordan skok, a slična je situacija i sa drugim energentima. U tom svetlu treba posmatrati u poslednje vreme istupe zvaničnika EU koji javno ističu spremnost EU da sa Rusijom grade što tešnje, partnerske odnose. To iznenadno „prijateljstvo“ zemalja EU prema Rusiji zasnovano je upravo na energetskoj zavisnosti EU od Rusije. U tom kontekstu i treba posmatrati sve fleksibilniji stav EU prema Rusiji i kada je u pitanju slanje njene misije Euleks na Kosmet. EU danas ni u kom slučaju ne želi da dalje gura „prst u oko“ Rusiji, prevashodno zbog njene zavisnosti od ruskih energenata. Zbog toga je poprilično realno očekivati da će Rusija uspeti da se nagodi sa EU oko slanja pomenute misije na Kosmet i da izdejstvuje rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd, te da ga legalizuje kroz UN.

Pogotovo je to realno očekivati kada se uzme u obzir činjenica da je ekonomska recesija zahvatila najveći broj zemalja EU, a pogotovo Nemačku, koju EU smatra „motorom“ svog ekonomskog razvoja. U prilog Srbiji ide i činjenica da je i ekonomija „prekookeanskog tiranina“ i glavnog šiptarskog mentora i zaštitnika u poslednju godinu-dve i te kako uzdrmana. Tome treba dodati i sve veće vojno i ekonomsko iznurivanje „širitelja demokratije“ širom sveta – u Iraku, Avganistanu, Iranu, J. Koreji, Kubi...

Stoga i ne treba da čudi što svi makroekonomski pokazatelji ukazuju da je privreda SAD danas u stanju duboke recesije. To se vidi i po činjenici da je američki dolar na svetskoj berzi danas srozan na najniže grane u novijoj istoriji.

O ovome bi međunarodni ekonomski analitičari trebalo detaljnije da se pozabave.

U takvom međunarodnom ozračju Srbija bi trebalo da se spremi i da dočeka septembarsko zasedanje Generalne skupštine UN. Vać tada će biti potpuno jasno da je broj zemalja koje su nelegalno priznale Kosovo znatno ispod polovine članica UN (tek oko jedne četvrtine), a da je broj onih koje se zalažu za poštovanje međunarodnog prava preko 75 % država. Ove činjenice jasno impliciraju da je američko-šiptarski projekt nezavisnog Kosova doživeo popriličan fijasko.

Stoga bi Srbija u koordinaciji sa Rusijom, Kinom i drugim, promenjivim članicama SB UN koje se zalažu za poštovanje međunarodnog prava i koje nisu priznale nelegalno Kosovo, trbalo da nastupi veoma, veoma energično – da i zvanično od SB zatraži povratak svojih vojnika i policajaca na Kosmet u skladu sa Rezolucijom 1244, kao i da zvanično pozove ruski vojni kontigent da se vrati na Kosmet, za šta takođe poseduje legalitet. I naravno, da traži nastavak pregovora o statusu svoje južne pokrajine, jer će već tada biti jasno da tzv. „Republiku Kosovo“ ne priznaje tri četvrtine zemalja članica UN.

Nasravno, uslov je i da se konačno prestane sa daljnjim mrcvarenjem oko sastavljanja Vlade Srbije, tj. da vladu formiraju istinske patriote – hrabri, odlučni i stručni ljudi, koji bi imali dovoljno hrabrosti, odlučnosti, ali i znanja da deluju ka goreprezentovanim ciljevima. U protivnom...

Novi Sad, 13. juna 2008.