Ejvin Venešilde Sejm

KOSOVO – TROJANSKI KONj IZA VRATA EVROPE

Srbija je geostrateški i ekonomski centar Balkana i istorijski saveznik Amerike i demokratske Evrope, ali i Rusije tokom dva svetska rata. NATO i Srbija su ponovo sarađivali 2001. godine kada su zajedno rešili problem albanske gerile u demarkac ionoj zoni u Preševskoj dolini. NATO i Vojska Srbije još uvek dobro sarađuju na Kosovu. Umesto da učvrste ovo partnerstvo i integrišu Srbiju u NATO, zapadni političari, kroz planirano priznavanje nezavisnosti Kosova, guraju Srbiju u izolaciju ili u ruke Rusije i ruske energetske politike, na moguće buduće štete Evrope.

Tokom dve godine pregovora o budućem statusu Kosova srpska diplomatija snažno se suprotstavljala otcepljenju i uspela je da internacionali zuje pitanje Kosova, koje sada vodi svetske sile u pravcu kolizije. Nepopuštanje pod pritiskom da se odobr i nezavisnost Kosova ne može uspeti bez podrške Rusije, koja će staviti veto protiv članstva Kosova u UN . Međutim, n eizvesno je koliko će daleko Rusija ići u podršci, zbog čega Srbija mora imati u vidu eventualne prikrivene namere Rusije, isto kao i SAD. Ipak, Putinova Rusija od 2008. godine nije ona oslabljena Rusija od 1999. kada predsednik Jeljcin nije mogao da spreči strahovita NATO bombardovanja Jugoslavije. Status Kosova je indirektno igračka u geostrateškoj igri svetskih sila oko energetske sigurnosti Evrope, naftnih rezerv i u Kaspi j skom moru, budućnosti UN i želje SAD da oslabe nacionalni suverenitet i time internacionali zuju kontrolu nad svetskim resursima nafte i drug im prirodn im bogats tvima .

Rešenje moguće

Mirno rešenje problema statusa Kosova sasvim je moguće. Pregovori su bili neuspešni zato što su SAD – čak pre početka bilo kakvih razgovora – isticale da je nezavisnost neizbežna. To je dovelo do toga da je delegacija kosovskih Albanaca izbegavala traženje kompromisa sa Beogradom. SAD su de fakto onemogućile b ilo kakav kompromis i teško se može reći da su pregovori uopšte vođeni. Srpska delegacija je pokazala želju za kompromisom. Između ostalog, kao osnovu za pregovore dala je primer rešenja Južnog Tirola, Hong konga i Olandskih ostrva. Današnja Srbija nije Miloševićeva Srbija. Ako Zapad želi na silu Srbiji oduzeti Kosovo i nametnuti joj rešenje, to će biti u suprotnosti sa demokratskim vrednostima koje je Evropska unija unapredila od pada Milošević a i koje su d anas ukorenjene u Srbiji.

Jasno je da kosovski Albanci moraju da dobiju široku autonomiju. Srbija nema interesa da vlada nad 1,8 miliona nacionalističkih kosovskih Albanaca. Međutim, Srbija mora da zadrži teritorijalnu nadležnost da bi mogla zaštititi srpske enklave na Kosovu, srpsko kulturno nasleđe, srpsku imovinu i prirodno bogatstvo. Srpski političari zahtevaju da jedino legitimno rešenje za Kosovo mora biti ukorenjeno u ustanovljenom međunarodnom pravu, evropskim tradicijama za autonomiju i da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Današnja demokratska Srbija nudi Kosovu istorijski kompromis sa najširom izvršnom vlašću i autonomijom koje je svet ikad video. To su, nažalost, ustupci koje je Miloševićeva Srbija trebalo da ponudi još devedesetih godina.

Aparthejd vlada

Humanitarni razlozi, a ne nezavisnost Kosova, bili su opravdanje kada je NATO 1999. godine počeo rat ne bi li zaustavio Miloševićeve vojne operacije protiv kosovsko-albanske UČK gerile. UČK je 1998. preuzela kontrolu nad značajnim delovima Kosova, ali je Miloševićev odgovor pogodio i civilno stanovništvo. Od 1999. Srbija je ispunila obaveze koje se odnose na Rezoluciju 1244 SB UN. Ali UN na Kosovu, NATO i kosovski Albanci nisu ispunili svoj deo ugovora. Aktuelni pregovori o statusu Kosova odvijaju se pre nego što su ispunjeni najosnovniji demokratski standardi. Na Kosovu vlada aparthejd, krše se ljudska prava i Srbi i druge manjine nemaju uslove za slobodno kretanje. Kosovski Albanci postupaju po savetima SAD, koje zbog toga imaju moralnu odgovornost ukoliko kosovski Albanci, nakon proglašenja nezavisnosti, upotrebe nasilje kao 1999. godine. Borci za ljudska prava i intelektualci na Zapadu sramno su ćutali o „etničkom čišćenju” Srba sa Kosova od 1998. godine i tokom „kristalne noći” 17. marta 2004, i o milion u srpskih izbeglica iz jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih godina.

Za vreme konflikta u prvoj polovini devedesetih Zapad se čvrsto opredelio za nepovredivost granica na Balkanu. Sada kada je Kosovo u pitanju, EU i SAD žele da zaobiđu ovaj princip, zbog čega Srbi tvrde da su žrtve dvostrukih standarda. Jednostrano rešenje za Kosovo poveća će legitimnost želje za nekim oblikom konfederacije Republike Srpske i Srbije. Hrvati u Bosni takođe žele drugačiji status. Albanski separatizam neće biti zaustavljen u slučaju nezavisnosti Kosova i može da se proširi do Makedonije i srpskih opština Preševo i Bujanovac. Poslednjih decenija popustljivost Zapada prema albanskom nacionalizmu dovela je do psihološke klime u kojoj se nezavisnost Kosova prikazuje kao „neizbežna“.

Kosovo može biti presedan

Kategorički se tvrdi da Kosovo neće biti presedan, što je samo želja koja se ne može opravdati ni politički, ni istorijski, ni pravno. Status Kosova može da utiče dugoročno na zamrznute konflikte u istočnoj Evropi, npr. u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Nagornjem Karabahu u kavkaskom regionu, Transdnjestarskoj Republici u Moldaviji, na Krimu ili u Kurdistanu. Vodeće članice Evropske unije kao što su Belgija, Velika Britanija i Španija takođe nisu imune na separatizam.

Države OEBS-a su, prema završnim aktima iz Helsinkija, dužne da poštuju međunarodno pravo i R ezoluciju 1244 SB UN u kojoj se jasno navodi da je Kosovo deo Srbije. Dokument iz Helsinkija takođe sadrži jasne zahteve država da se zaštite ljudska prava, čime se Milošević nije mnogo bavio. U slučaju da države OEBS-a priznaju Kosovo, Rusija i Srbija mogu da se suprotstave produže tku mandata OEBS-a na Kosovu. Pored stavljanja vet a protiv članstva Kosova u UN, Rusija se t akođe mo že suprotstaviti zameni misije UN misijom EU .

Ruski energetski projekat ”Južni tok” može se graditi kroz Srbiju i severnu Republiku Srpsku, čime će uticati na to da „Nabuko“ projekat – koji podržava Evropska u nija – bude ekonomski nerentabilan. „Južni tok“ i dogovor Rusije sa Turkmenistanom decembra 2007. godine o isporuci gasa ključni su elementi koji jačaju rusku geostratešku poziciju, pričinjavaju štetu „Nabuko“ projektu i povećavaju energetsku zavisnost Evrope. Energetskim sporazumom sa Rusijom i “Gaspromom” značajno se poboljšava geostrateška pozicija Srbije, ali i Rusije. Međutim, time Srbija može biti i igračka nekog budućeg sukoba vezanog za ruske ”probleme” sa energetskim isporukama ka zapadnoj Evropi u znak protivljenja NATO proširenju ka istoku.

Geostrateški interesi Amerike

Kosovska politika Amerike i nesuglasice oko raketnih baza u Češkoj i Poljskoj usmerile su SAD u pravcu sukoba sa Rusijom, koja se u znak protesta povukla iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) 13. decembra 2007. Može se poverovati u to da su SAD toliko zauzete na Srednjem i stoku da na Kosovo gledaju kao na problem koji se mora rešiti što pre. Iako nezavisnost neće otkloniti, niti rešiti problem Kosova, u najgorem slučaj u može dovesti do podele unutar EU i NATO. Može se spekulisati o tome koji su stvarni interesi SAD. Da li je Kosovo trojanski konj kojeg su stavile iza vrata Evrope 1999. godine? Da li SAD stvarno mogu imati interesa da politički i ekonomski oslabe EU?

SAD shvataju da globalne tendencije prema nacionalizaciji naftnih i prirodnih izvora mogu da smanje njihovu globalnu moć. Amerika želi da internacionalizuje kontrolu nad naftom. Kroz podršku nezavisnosti Kosova, SAD teže da oslabe UN, a time i Rusiju. U tom cilju, rade na nekoj vrsti ”naddržave” koja će oslabiti nacionalni i državni suverenitet i olakšati sticanje kontrole nad ključnim naftnim i prirodnim resursima koji obezbeđuju hegemoniju SAD. Ova ”naddržava” formirana je pod lažnim imenom humanitarne intervencije, kada su SAD 1999. godine na Kosovu pogazile Povelju UN i suverenitet Jugoslavije. Tada su se države NATO uzdigle iz nad međunarodnog prava i proglasile se za zakonodavca, sudiju i izvršioca, čime su ignorisale 200 godina staru tradiciju podele moći koja je stub zapadne demokratije. Međunarodno pravo i pravni poredak pokazali su se kao pravo pobednika i pravo najmoćnijih. Operacija na Kosovu otvorila je vrata Americi da krene korak dalje kada je okupirala Irak 2003. godine. „Rat protiv terora” i humanitarni argumenti česti su izgovori i instrumenti za geostrateške manevre SAD. Međutim, Kosovo 2008. može otvoriti Pandorinu kutiju i imati nesagledive posledice za Evropu.

(Ejvin Venešilde Sejm je nezavisan norveško-danski istoričar i politički analitičar za Balkan i i stočnu Evropu .)