Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

New York Times:

Otcepljenje Kosova novi hladni rat sa Rusijom?

Rusija možda neće izazvati otvorene sukobe sa Zapadom oko Kosova, ali će nezavisnost pokrajine verovatno pojačati hladnoću u duhu hladnog rata koji se nadvio nad Evropom.

Odvajanje Kosova od Srbije će verovatno pojačati diskusije o velikom broju osetljivih bezbednosnih pitanja, od raketne odbrane do članstva u NATO bivših sovjetskih republika Gruzije i Ukrajine.

„Postoji veliki broj različitih pitanja koja se poklapaju – zbog toga je to toliko opasno“, rekao je Anatol Liven (Anatol Lieven), stručnjak za Rusiju, profesor na Kings Koledžu u Londonu i viši saradnik u Fondaciji nova Amerika u Vašingtonu.

Kosovo je za Srbe sveto, i oni ga nazivaju kolevkom njihove države i religije. Pokrajina je takođe značajna za Kremlj i predsednika Vladimira Putina – ali ne zbog korena koje Rusija deli sa slovenskom, pravoslavnom Srbijom.

Kosovo predstavlja simbol slabosti Rusije u postsovjetskoj eri. Uprkos besu zbog NATO bombardovanja Srbije 1999. – koje je Boris Jeljcin osudio kao povratak u „kameno doba“ – Moskva je priznala mirovni sporazum po kome je pokrajina sa albanskom većinom stavljena pod kontrolu UN-a i zapadne alijanse.

Putin je svoju popularnost izgradio obnavljajući ruski ponos, težeći ponovnom zadobijanju globalne snage i pokazujući pojačanu agresivnost prema Zapadu. To znači da pomirenje nije na stolu.

„Glavno pitanje nije samo Kosovo, već bogatstvo Rusije“, rekao je Jevgenij Volk (Yevgeny Volk), šef moskovske kancelarije Heritidž fondacije.

Spekulacije da će Rusija postići kompromis sa Zapadom raspršile su se prošlog avgusta, kada je Moskva uništila plan za nadgledanu nezavisnost preteći vetom u Savetu bezbednosti UN-a.

„Preko Kosova, Rusija na veoma uspešan način pokazuje da ima svoje mišljenje i da ne namerava da ga promeni da bi se nekome prilagodila“, rekao je Fjodor Lukjanov (Fyodor Lukyanov), urednik časopisa Rusija u globalnoj politici. „To u stvari nije podrška Srbiji, već podrška principima“.

Do proglašenja nezavisnosti bi moglo najranije da dođe ove nedelje, i Moskva kaže da je osmislila tajni plan kao odgovor na to. U međuvremenu, Rusi upozoravaju da će priznavanje od strane Zapada postaviti opasan presedan, legitimizujući zahteve za nezavisnost separatista širom Evrope – Škota, Baskijaca, kiparskih Turaka i dr. Izveštaj na ruskom kablovskom TV kanalu na engleskom jeziku, koga podržava vlada, u tu grupu je ubacio čak i secesioniste iz Vermonta.

Moskva je nagovestila da bi mogla da uzvrati priznavajući zahteve za nezavisnost Abhazije i Severne Osetije – dve pokrajine u Gruziji koje podržava Rusija, a čije vlade igraju glavnu ulogu u borbi za uticaj Rusije, protiv SAD i Evropske Unije.

Ruski grabljivci bi mogli da se raduju, ali za pragmatičnog Putina, razlozi protiv su jači od razloga za – bar za sada. Taj potez bi mogao da znači rat sa Gruzijom, pogoršavanje odnosa sa Zapadom, i podrška za separatiste unutar Rusije.

„Mislim da se Rusija po tom pitanju neće u potpunosti sukobiti sa Zapadom“, rekao je Aleksander Rar (Alexander Rahr), direktor programa Rusija/Evroazija u nemačkom Savetu za inostrane odnose. „Imaju veliku ulogu u drugim regionima, i doći će do mnogo sukoba“.

Rusija će se verovatno suzdržati, čuvajući snagu za rasprave oko američkog plana raketne odbrane za istočnu Evropu i pokušaje Gruzije i Ukrajine da dobiju članstvo u NATO – što je složenije pitanje za Kremlj od dalekog Kosova.

Kratkoročno, njegov odgovor će verovatno biti ograničen na korake kao što su blokada priznavanja Kosova u UN, predstavljajući sebe kao zaštitnika međunarodnog prava i Sjedinjene Države kao bezobzirnog globalnog siledžiju.

„Što se tiče onoga što će postići, mislim da neće postići naročito mnogo“, rekao je Liven.

Prošlog meseca, novi ruski izaslanik pri NATO odbacio je spekulacije da bi Moskva mogla da pošalje mirovne trupe na Kosovo.

Izgleda da je Putin manje zainteresovan za Srbiju kao potencijalnog vojnog saveznika, koliko kao za ispostavu ruske rastuće energetske imperije u Evropi. Podrška Kremlja po pitanju Kosova mu je već pomogla u sklapanju sporazuma o gasovodu i kontroli srpske državne naftne kompanije, produbljujući pokušaje da poveća zavisnost Evrope od ruskih energetskih zaliha i distribucije.

„Na neki način, Rusija je već dobila ono što je htela – veliki uticaj na energetsku situaciju na Balkanu“, rekao je Rar.

Njujork Tajms, 10. februar, 2008.

 

 

 
 
Copyright by NSPM