|
Nikola Medić
Kritika tekstova u rubrici "Kosovo i Metohija" Poštovani,
Imam utisak da nećete objaviti ovaj dopis, ali to i
nije glavni razlog zašto vam pišem.
Razlog je što prosto ne mogu da verujem šta sve
objavljujete u ovim prilozima o nezavisnosti Kosova.
Ali pre nego što nastavim, da otprilike označim
poziciju sa koje ja dolazim, pošto vidim da je nekim
od vaših saradnika najvažnije da etiktiraju svoje
protivnike i dok to uredno ne obave ne mogu ni da
nastave sa polemikom (to je i zato što vidim da je
'pro-zapadni intelektualac' postala nekom vrstom
pogrde).
Dolazim sa pozicije humanistickog intelektualca...
dakle, habeas corpus, protiv eutanazije, ateizam ali
ne i anti-religioznost (možda, u neku ruku, na tragu
Tolstoja), egalite - liberte - fraternite, pravedna
raspodela društvenog dobra u tradiciji evropske
socijal-demokratije, univerzalna zdravstvena zaštita,
contra Bush (Guantanamo Bej, Irak) ali i Putin
(oligarhija, diktatorske tendencije)... Volim svoju
zemlju, ali mi je stalo do ideje pravde - setite se
šta je za Njegoša 'ljudska dužnost najsvetija' (ne
patriotizam, treba reći). Ne stidim se sto sam Srbin,
a i zašto bih? U inostranstvu to ne krijem, već se
trudim lepo da objasnim odakle sam, iz kog grada, u
kojoj sam religiji kršten, šta nam je osobeno, trudeći
se da dam sto više podataka (nas ima toliko, njih
toliko, zemlja je ovolika itd) a što manje vrednosnih
sudova (mi smo pametni, oni su divljaci, ubice itd). I
sto je najvažnije, ne osećam se ništa manje Srbin od
nekoga ko svaki dan krka prasetinu, pali u crkvi
sveće, gudi u gusle, piše ćirlicom itd. Zašto da neko
ima monopol nad idejom Srpstva? I zašto da se mi
humanisti (naspram recimo nacionalista ili
tradicionalista) osećamo isključeno i utehu tražimo
negde drugde, osipajući ovaj naš ionako mali i
malobrojan narod?
A sada da vam kažem da iz mog ugla neki od vaših
članaka o Kosovu izgledaju bizarno. I ne samo to,
odvlače pažnju od recimo tekstova prof. Vukadinovića,
koji pre svega podstiču na razmišljanje (recimo 'Dan
Posle'). Kao primer bizarnog teksta navešću recimo
tekst Vladana Milanka. Meni izgleda pro-fašisticki. Ne
znam kakav odnos i koliko uredničkog uticaja imate na
vaše pisce, ali krivo mi je da nakon Jasenovca,
Jajinaca i Kragujevca, srpski web sajt objavljuje
pozive na 'paljenje' nakon kojih bi usledila
'institucionalna kontrola'. Ovo mi se čini kao
adekvatan opis Kristalnaht-a (mada se vas pisac poziva na Kubu).
Ili recimo, tekst Bogdane Koljević... Kao i mnogi
tekstovi ovog stila o Kosovu, a i pre o krizi 90-ih,
naglašava sa nekom vrstom zlurade anticipacije da će
kriza na Kosovu dovesti do velikog zaoštravanja odnosa
izmedju Rusije i Amerike, do globalne krize, do
opasnosti za čovečanstvo. U redu, recimo da je to
tačno: dovešće do velike krize, do sukoba, do
termonuklearnog rata, do propasti čovečanstva. Ali
zar je to nešto na šta treba da igramo? Kao, neka
propadne citav svet, globalna civilizacija, sve nek
ide u pakao, ako Kosovo nominalno nije deo Srbije!
Mislim da stvarno treba zadržati neki osećaj
perspektive ovde. Svima nam je krivo, ali bilo je
teško i 1690. i 1915. i 1941. pa smo opet nekako
pregurali i evo nas ovde.
Treće, vaša kampanja protiv Amerike odvlači pažnju od
činjenice da pravi uzrok krize na Kosovu nije ni SAD
ni EU, već to što na Kosovu ima 2 miliona Albanaca koji
ne žele da žive u Srbiji. Naravno, da ih oni nisu
priznali itd, itd. Ali na ovaj način samo učvršćujete
jedan pogrešan i puko formalistički način razmišljanja
koji je velika boljka Srbije: kao da se sve vrti oko
nekih dekreta, proglasa, odredbi... Problem je ovde
sto Albanci žele da žive u svojoj odvojenoj državi i
mi naravno imamo pravo da se ne složimo. Ali kada bi
se stvarno postavio izbor izmedju recimo nekog modusa
nezavisnosti i represalija (izgoni, hladnjače),
pitanje je ko u Srbiji ne bi stavio prst na čelo i
ozbiljno razmislio. I to ne zbog nekog formalnog
uslova - kako nas drugi vide - vec zbog sadržinskog
uslova univerzalne pravde,
Ostajem s Poštovanjem Vaš
Nikola Medić
|
|
