Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Vojislav Koštunica

Srbija u EU može da uđe samo kao celovita država (Govor u Orašcu)

Orašac, 15. februar 2008. godine – Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica ponovio je danas u Orašcu da je Kosovo Srbija i istakao da u Evropu Srbiju ne može niko ni da uvede ni da izvede, a u Evropsku uniju Srbija treba da uđe cela, onako kako su u taj savez ušle i sve druge članice.

Uvaženi skupe, poštovani građani Srbije,

Sabrali smo se u Orašcu da proslavimo Sretenje Gospodnje – Dan državnosti Srbije. Sabrali smo se na mestu na kojem je pre više od dva veka podignut najslavniji barjak novije srpske istorije. Na tom barjaku podignutom posle viševekovnog ropstva, protiv najveće svetske sile, ispisane su reči: sloboda, pravo, pravda i slobodna srpska država. Taj dan je nazvan i vaskrsom srpske države.

U ove sudbonosne dane za slobodu i suverenitet Srbije došli smo u Orašac da se nadahnemo, ohrabrimo i posavetujemo s Karađorđem koji je nazvan izbaviteljem Srbije, koji je mnogo činio, a malo govorio. Ali ono što je rekao onako je bilo i niko nije mogao reći da nije tako. Vožd i njegovi ustanici pojavili su se kao novi kosovski junaci i nepokolebljivom verom u svoj narod, pravo i pravdu došli do cilja: uprkos protivljenju velikih sila obnovili su srpsku državu. Austrija je bila u Zemunu, Turska u Beogradu, ali su sloboda, pravo i pravda bili ovde u Orašcu.

Kad je na ovom mestu, pre dva veka, Vožd Karađorđe predložio Srbima da odmene svoje živote za obnovu Srbije, nijedan među njima nije rekao da je to opasan poduhvat, te da bi bilo uputnije ispuniti sve ultimatume Turaka.

Kad je vek docnije, stari kralj Petar rekao svojim vojnicima da za spas otadžbine valja preći albanske planine, nijedan njegov vojnik a kamoli vojvoda, nije rekao da su previše visoke.

Danas, stotinu godina posle prelaska Albanije, mi smo kao nacija, kao Srbi i kao ljudi, stavljeni pred drugačiju dilemu. Tokom vekova, mnogo puta, mnogi silnici, silom su nam uzimali Kosovo. Ali, u našoj istoriji, ovo je prvi put da otimači od nas traže da se složimo, da odobrimo i prihvatimo, da ropski pozdravimo otimanje Kosova. Da potpišemo da nije naše - ono što vekovima jeste naše. Da priznamo kako nismo sa Kosova, odakle jesmo. Da naša Patrijaršija nije tamo gde jeste i da Visoki Dečani nisu poruka srpskih kraljeva koju kroz vekove šalju i nama. Naši preci znaju zašto su naše svetinje postavili tamo gde još stoje. Oni su hteli da mi to vidimo. Da znamo gde su naše granice. Da nam time daju ime i veru. Da nam daju kuću, i njivu, i crkvu.

Našoj braći na Kosovu kažu da su, ne izlazeći iz svojih kuća, i ne napuštajući svoje njive, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće. Da su razdvojeni od nas. Nisu i nikad neće. Neće Srbija, niti može, da se rastane od svega što jeste. Zaboravimo li Kosovo, naše svetinje, naše ljude i naše pretke – kako da odgovorimo na pitanje: ko smo mi Srbi? Odakle smo? Gde nam je izvor? Kako trajemo sve ove vekove?

Dok stoje te svetinje, dok na Kosovu ima Srba koji u njima pale sveće, krste se, rađaju i umiru, ko je taj među nama koji može da se ogluši o vekovni zavet i da bude prvi Srbin koji će izgovoriti ono što niko njegov nikada nije. Koji je taj među nama, pitam, što će sebe uneti u istoriju poništivši istoriju svih nas? Ko će steći ime, uzevši nam svima naše srpsko ime?

Mi smo obični ljudi u teškim vremenima. Svet pred našu generaciju stavlja preveliki zadatak. Svet nas pita – koliko košta to što vi Srbi jeste? Koliko košta vaše sećanje? Pošto je vaša istorija? Koliko kvadratnih metara imaju vaši manastiri pa da vas obeštetimo. Bolje je da vam platimo da budete nešto drugo. Isplati vam se da budete nešto drugo a ne ono što jeste. Prinuđen sam da kažem – težak je taj zahtev za nas koji nam ispostavljaju u ovakvim teškim vremenima. Odakle nama pravo da se odreknemo porekla, imena, kuće, vere, istorije? Da prekopamo Gazimestan. Da krenemo negde napred, u nečija obećanja da je bolje biti ponižen i lišen sećanja i tereta istorije. Da je svaka ranija generacija Srba, stavljena pred sudbonosne odluke, tako postupala tokom vekova, šta bismo mi danas bili?

Obeleženi smo tim zahtevom sveta koji se stavlja samo pred naš narod. Šta je to u našem sećanju, u našoj istoriji, našoj zemlji, u nama, što svet primorava da nas menja silom, da nas smanjuje silom, da nam silom briše pamćenje? I još više, da potpišemo kako na sve to pristajemo. Da kaznimo i sami sebe. Da sednemo za sto evropske porodice kao jedina država koja je stolicu za evropskim stolom dobila nedostojnom trgovinom, samoodricanjem od sećanja i identiteta.

Ima glasova i među nama da je tako lakše. Da nam se više isplati. Takvu računicu ne umem da izvedem. Rođeni smo kao Srbi i to moramo ostati. Kao svi sa ovog mesta koji su pre dva veka izabrali sopstveni put a ne onaj koji im se nudio kao lakši i sigurniji. U drugom vremenu i drugačijim prilikama to je i danas naš izbor.

Ovo je sve više vek sile a ne pravde. Ako danas pristanemo na ovo što od nas traže, mi se odričemo ne samo generacija koje su nama prethodile, već lišavamo neku buduću generaciju, da u vremenima prava i pravde pobede. Ne možemo se odricati predaka, ne možemo ugroziti prava potomaka a ostati to što jesmo.

Kao što su Srbi bili jedinstveni na Kosovu 1389. godine i u Orašcu 1804. godine tako i danas i sve državne institucije i svi građani Srbije treba da budu jedinstveni u odbrani Kosova. I to je možda jedino pitanje o kojem razlike ne treba da postoje. Tako je juče Vlada Srbije donela istorijsku odluku da unapred i za sva vremena poništi protivpravno proglašenje lažne države na tlu Srbije.

Ko god je čuo za Srbe i Srbiju zna da je Srbija u Evropi i da su Srbi evropski narod. I pre dva veka nije samo Srbija otkrivala Evropu nego Evropa Srbiju. A kad je to učinila otkrila je u njoj evropske ideje i vrednosti i Kosovo kao drugo ime za ono najvrednije što su Srbi dali hrišćanskoj civilizaciji. U Evropu, dakle, Srbiju ne može niko ni da uvede ni da izvede, a u Evropsku uniju Srbija treba da uđe cela, onako kako su u taj savez ušle i sve druge članice.

Svi znamo da smo poštovali sve što međunarodno pravo traži od demokratskih država. Osam godina smo dobronamerni partneri celom svetu. Nijedan dogovor nismo prekršili. Nismo pokazali ni ljutnju, ni bes, ni ogorčenje. Nismo prekidali odnose sa onima koji su to zasluživali. Danas pitamo – koja bi to država na svetu izdržala ono što se nameće Srbiji? Koja bi to država pokazala ovakav stepen uzdržanosti? Čiji bi to građani pokazali ovoliku samokontrolu i najviše dostojanstvo usred nacionalne nesreće koja nam je pripremljena i izvedena spolja?

Dragi prijatelji,

Na primeru Srbije svako se može lako uveriti kako danas izgleda kad se slabiji suprotstavi jačem, makar jedino argumentima i najlegitimnijim demokratskim sredstvima. A te nečuvene kampanje, pritisci, ucene i pretnje služe samo zato da se poljulja samopouzdanje i vera Srbije u zakon i pravdu, zdrav razum i istinu i da prihvati ovo bezakonje i pravo jačeg.

Na nepravdi i otimačini može se osnovati samo lažna država. A u lažnoj državi je sve lažno i ona može biti, kao što je već rečeno, samo raj za krijumčare čiji su lažni vođi lica trenutno nedostupna pravdi.

Žalosno je da se u dvadeset i prvom veku iko čak i dvoumi da li je za pravdu ili nepravdu, a baš od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Srbije nego pravni poredak i budućnost sveta. Zato smo uvereni da braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije.

Poštovani građani, i sa ovog mesta još jednom poručujemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i svima onima koji poštuju i smatraju Srbiju svojom državom, da je Kosovo Srbija i da oni mogu biti jedino građani Srbije. Sva deca na Kosovu moraju spavati mirno kao da su u Šumadiji. Oni koji su preuzeli na sebe obavezu da im garantuju sve to, dužni su apsolutno svoju obavezu da ispune.

Sretenje je i Dan vojske Srbije. Čestitajući veliki praznik, klanjamo se svim znanim i neznanim junacima palim za otadžbinu od Kosova do današnjeg dana.

Slava neumrlim junacima!
Srećan praznik!
Kosovo je Srbija!

Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije

 

 
 
Copyright by NSPM