Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Ljubomir Kljakić

KOSOVO I MEĐUNARODNI ODNOSI (*)

1. Mnogi smatraju da se poznati svet raspada i da se čovečanstvo nalazi u haosu. I to je istina. Zaista živimo u haosu. Jer, savremenici smo, akteri i svedoci dubokih strukturalnih transformacija svetskog društva kakvih je do sada u celokupnoj istoriji bilo tek nekoliko – svega dva ili tri. Pred našim očima, naime, odvija se proces istorijske demisije svetskog kapitalističkog sistema kakav smo poznavali proteklih 500 godina.

2. Proces istorijske demisije svetskog sistema nepovratno je pokrenut u godinama između 1970. i 1974. Od tada, dakle već gotovo četiri decenije, živimo u vremenu tranzicije iz jedne u drugu istorijsku epohu. Imanuel Valerštajn na jednom mestu kaže kako taj proces teorijski predstavlja povratak u feudalizam. Iz drugog ugla, posle Hedli Bula i njegovog Anarchical Societ y iz 1977, a naročito posle enciklike Centesimus Annus Stota godina pape Jovana Pavla II iz 1991, jedna grupa autora kvalifikuje ovaj proces kao više nego dobrodošlo uspostavljanje korporativizma novog srednjovekovlja, novog medijavelizma, a posebno novog evropskog srednjovekovlja i, još konkretnije, kao više nego dobrodošlo uspostavljanje Evropske unije kao imperije . Na ovaj aspekt tekućih događaja vratiću se kasnije. Kako bilo da bilo, teoretičari svetskog sistema nalaze da će se tekuća tranziciona i transformaciona kriza svetskog društva okončati uspostavljanjem jednog istorijski novog svetskog sistema oko godine 2050.

3. Naravno, još nije jasno kakav će biti novi svetski sistem, hoće li biti bolji, lošiji ili isti kao i ovaj iz koga izlazimo. Istovremeno, sa visokim stepenom sigurnosti znamo da birajući između različitih mogućnosti koje ima čovečanstvo, svako lokalno društvo i svako pojedinačno ljudsko biće u vremenu tranzicije iz jedne u narednu istorijsku epohu, u doslovnom smislu utičemo na budućnost i njena strukturalna, takođe i institucionalna svojstva. Uostalom, strukturalna kompleksnost i nestabilnost svetskog društva i svih njegovih manifestacija u uslovima tranzicije dopušta da čak i najmanja odluka, neznatni spoljašnji podsticaj, onaj input koji neočekivano i nepredvidljivo dolazi sa samih margina sistema, može da utiče na promenu istorijskih vektora, na promenu ritma istorijskog toka i, sledstveno, na njegov ishod. Ovo može ilustrovati bilo koji konkretni događaj koji uzmemo u razmatranje. Ipak, nema sumnje da je u ovom trenutku upravo "slučaj Kosovo" najbolji primer da se pokaže kako onaj leptir koji svojim krilima proizvodi promene na samom "kraju" beskrajnog Univerzuma nije samo metafora. Jer, "slučaj Kosovo" već je proizveo duboke promene u svetskim poslovima. Naročito je vidljiv uticaj koji "slučaj Kosovo" ima u procesu uspostavljanja nove konfiguracije svetske moći.

4. Naime, odluke koje su već donete ili će uskoro biti donete u stvari rešavanja budućeg statusa Kosova kao pokrajine suverene Republike Srbije, odnosno u stvari definisanja budućeg statusa same Republike Srbije, zaista, a možda i presudno, utiču na aktuelni međunarodni poredak i njegove institute, pa sledstveno i na institucionalni okvir i svojstva istorijski novog svetskog sistema oko godine 2050.

5. Kao što je poznato, već mesecima politički prvaci albanske zajednice na Kosovu i Metohiji svakodnevno najavljuju jednostrano proglašenje "nezavisnog Kosova" ne kao multietničke nego kao druge monoetničke albanske države u Evropi, ovaj put na teritoriji suverene Republike Srbije. Isto tako, znamo da je ovaj monoetnički albanski program "nezavisnog Kosova" inspirisala i da ga snažno podržava tzv. "koalicija voljnih", što u konkretnom slučaju znači SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska i Italija. Međutim, treba imati u vidu da je za ostvarenje monoetničkog albanskog programa "nezavisnog Kosova" na teritoriji suverene Republike Srbije neophodno izvršiti akt agresije, primeniti silu i pogaziti sve principe, zakone i ustanove legaliteta i legitimiteta međunarodnog prava i međunarodnog poretka – Povelja OUN, Opšta deklaracija o pravima čoveka, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Završni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji i drugo. Pored toga, za ostvarenje monoetničkog albanskog programa "nezavisnog Kosova" na teritoriji suverene Republike Srbije neophodno je radikalno negirati empirijske činjenice, zdrav razum i svaki moralni razlog. Naime, jedino tako moguće je priznati akt agresije i nezakonite secesije i jedino tako moguće je kao zakonit priznati poredak na Kosovu i Metohiji koji je uspostavljen na laži, prevari i zločinu. S tim u vezi, treba da se prisetimo notorne činjenice da ne postoji niko u svetu, ni u "koaliciji voljnih", niti u administraciji samih SAD, niti bilo gde drugde, ko misli da je "nezavisno Kosovo" zaista moguće kao dugoročno održivo i legalno rešenje. Naprotiv, o toj pokrajini Republike Srbije koja se od juna 1999. nalazi pod privremenom međunarodnom upravom svi govore kao o "kriminalnoj državi", "zarobljenoj državi" i "crnoj rupi Evrope". Bogat je i više nego uverljiv korpus činjenica koje potvrđuju ove ocene. Pa ipak, "koalicija voljnih" javno je objavila svoju čvrstu nameru da kao legalan prizna ilegalni akt o jednostranom proglašenju "nezavisnog Kosova". Drugim rečima, "koalicija voljnih" javno je objavila svoju čvrstu nameru da kao legalan prizna ilegalni akt agresije i razbijanja teritorijalne celovitosti demokratske Republike Srbije. Misle li vlade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Italije da jedan takav događaj zaista može proći neopaženo i bez krupnih posledica po međunarodno pravo, međunarodni poredak, mir i bezbednost u svetu? Kada su prošli put vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Italije primenile identičan model "rešavanja" jednog sličnog, ne i identičnog, problema, onda je njihova tadašnja odluka pokrenula lanac događaja koji je doveo do svetskog rata. Bilo je to u septembru 1938, kada su vlade Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Italije potpisale tzv. Minhenski sporazum koji je legalizovao razbijanje Republike Čehoslovače. Trenutno, dakle, "koalicija voljnih" javno je deklarisala svoju spremnost da u međunarodnim odnosima podrži grubu silu i bezakonje sa svim posledicama koje jedna takva podrška proizvodi po mir i bezbednost u svetu.

6. Ukoliko se ovaj najavljivani i očigledno pripremani tok događaja zaista dogodi, ukoliko zaista bude pokrenut ovaj dugo najavljivani i propagirani proces komadanja Republike Srbije, naćićemo se u svetu u kome više ne važe nikakva pravila i nikakvi zakoni. Ono što danas nazivamo haosom, pretvoriće se tada u noćnu moru bezakonja, nasilja i bezmerne ljudske patnje. Tada, biće zadovoljeni samo arhitekte i protagonisti različitih programâ svetske korporativne imperije. Međutim, istorijsko iskustvo nas uči da svetsku imperiju, makar to bila i svetska korporativna imperija, ili "samo" EU imperija, nije ni lako niti je moguće zadovoljiti.

7. U ovom trenutku, povodom "slučaja Kosovo", svet se, dakle, nalazi na ivici provalije. Hoće li tamo i završiti zavisi od odlukâ vlada "koalicije voljnih". Još nije kasno da SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska i Italija preispitaju svoju odlučnost da podrže i priznaju nelegalni akt komadanja Republike Srbije. Ukoliko bi se to zaista dogodilo, jedan drugačiji put za izlazak iz krize bio bi otvoren pred nama.

(autor je pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije)

* Saopštenje pročitano na skupu Kosovo: A Preventable Disaster, Public briefing and press conference organised by The Lord Byron Foundation for Balkan Studies, Thurstady, January 17, 2008, 3 - 5 PM, Central Hall Westmister, London, SW1; po redosledu nastupa, učestvovali su : Sir Ivor Roberts (Ajvor Roberts), britanski karijerni diplomata, ambasador u Beogradu (1992 - 1997), danas predsednik The Trinity College, Oxford University ( sprečen da prisustvuje, svoje saopštenje dostavio u pisanom obliku); Mark Littman (Mark Litman), QC, profesor međunarodnog prava, Oxford University; James Bissett (Džejms Biset), kanadski državnik i diplomata, ambasador u Beogradu (1990 - 1992), predsednik The Lord Byron Foundation for Balkan Studies; Sir Brian Barder (Brajan Barder), britanski karijerni diplomata, ambasador u penziji; Ljubomir Kljakić, pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju, politikolog i publicista; dr Srđa Trifković, izvršni direktor The Lord Byron Foundation for Balkan Studies , urednik za međunarodna pitanja č asopisa Chronicles: A Magazine of American Culture ; bankar Richard Ll. Thomas (Ričard Tomas), Land Securites Trillium, savetnik britanske vlade; konferencijom je predsedavao Yugo Kovach (Jugo Kovač), The Lord Byron Foundation for Balkan Studies .

 

 

 
 
Copyright by NSPM