Majkl Čosudovski (Michel Chossudovsky)

Kriminalizacija države: „Nezavisno Kosovo“, teritorija pod vojnom upravom SAD i NATO

Iako su Evropska unija i Sjedinjene Države doduše priznale da će se „usprotiviti jednostranom proglašenju ” nezavisnosti Kosova, otcepljenje te pokrajine od Srbije već je de facto stanje stvari. To je deo vojnog plana na relaciji Sjedinjene Države-Nato (NATO) i kulminacija napada 1999. godine, predvođene Natom. To odgovara strateškim cinjevima Natoa i Sjedinjenih Država.

Osim toga, „kompromisni“ predlog pod okriljem bivšeg finskog premijera Ahtisarija, sa ciljem uspostavljanja „multietničke“ kosovske države, nema baš mnogo toga zajedničkog sa „nacionalnim suverenitetom“ ili „nezavisnošću“. To je „kopi-pejst“ duplikat struktura nametnutih Dejtonskim sporazumom 1995. u Bosni i Hercegovini. On u suštini nastavlja da podržava nadležnosti vojne okupacije. Nacrt tog plana podrazumeva da sve glavne odluke koje se odnose na javnu potrošnju, socijalne programe, monetarne i trgovinske ugovore, ostaju u rukama okupacione administracije Sjedinjenih Država i Natoa.

Reizbor „prozapadnog“ predsednika Borisa Tadića na izborima u Srbiji verovatno će „dati legitimitet“ kosovskoj de facto secesiji. Demokratska stranka Borisa Tadića dobija naređenja iz Vašingtona. Godine 2000, aktivno je učestvovala u svrgavanju Slobodana Miloševića sa mesta predsednika Srbije. Osim toga, kao predsednik Srbije, Boris Tadić je i vrhovni komandant oružanih snaga. Teško je da će u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti načiniti bilo kakav potez bez konsultacija sa Vašingtonom i Briselom.

Od Nato napada 1999, teritorija Kosova nalazi se pod stranom vojnom upravom. Ono će ostati pod administracijom UN. U praksi, međutim, Kosovo je pod vojnom jurisdikcijom Natoa. Secesija od Srbije učvrstila bi kontrolu snaga Sjedinjenih Država i Natoa.

Na čelu civilne uprave u pokrajini nalazi se premijer Hašim Tači, bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK - odnosno Ushtria Çlirimtare e Kosovës , UČK, na albanskom ). Poznat po ekstenzivnim vezama sa albanskim i evropskim kriminalnim kartelima, OVK su od samog početka sredinom devedesetih podržavale CIA i nemačka obaveštajna služba, BDA (Bundes n achrichten d ienst) . T okom rata 1999, OVK je imala direktnu podršku Natoa.

Premijer Kosova, Hašim Tači, sada na čelu Demokratske partije Kosova, devedesetih je bio poznat kao deo kriminalnog kartela, umešanog u krijumčarenje droge i prostituciju. Za vreme Klintonove administracije bio je štićenik Medlin Olbrajt. Devedesetih je osnovao takozvanu „Dreničku grupu“, kriminalni kartel sa sedištem na Kosovu i vezama sa albanskom, makedonskom i italijanskom mafijom. Te i takve veze potvrdili su i Interpol i Američki kongres.

Godine 1997, Sjedinjene Države prepoznaju OVK kao terorističku organizaciju koja je povezana sa trgovinom droge. Specijalni izaslanik predsednika Klintona za Balkan, Robert Gelbard, opisao je OVK kao „nesumnjivo terorističku grupu“.

Bivši članovi terorističke organizacije integrisani su u Demokratsku partiju Kosova. Ona je zadržala veze sa organizovanim kriminalom. U stvari, velikim delom političkog spektra na Kosovu dominiraju bivši članovi OVK. Prethodni premijer Kosova, izabran 2004. i v o đa Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, takođe je bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova. Pored veza sa organizovanim kriminalom, Haški tribunal za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji 2005. godine podigao je optužnicu protiv Haradinaja.

Nato okupacija Kosova odgovara ciljevima spoljne politike Sjedinjenih Država. Ona teškim naoružanjem obezbeđuje zonu uticaja Sjedinjenih Država u južnoj Evropi. Ona garantuje militarizaciju trase strateškog naftovoda i transportnog koridora koji povezuju zapadnu Evropu sa Crnim morem. Ona takođe štiti trgovinu heroinom koja se meri milijardama dolara, a koja Kosovo i Albaniju koristi kao tranzitne lokacije za prepakivanje heroina proizvedenog u Avganistanu, na putu ka zapadnoj Evropi.

Baza Bondstil

Kosovo je sedište jedne od najvećih američkih vojnih baza, kampa Bondstil.

Bondstil je po ugovoru sa Pentagonom podigla firma Halibarton (Halliburton) posredstvom svojih ćerki-firmi – Keloga, Brauna i Ruta (KBR - Kellogg, Brown and Root). Sa više od 6000 trupa, baza Bondstil smatra se „najvećom i najskupljom vojnom bazom posle Vijetnama“.

„Bondstil je najveća „podignuta“ strana vojna baza Sjedinjenih Država od Vijetnamskog rata (...) Nalazi se u blizini ključnih naftovoda i energetskih koridora u izgradnji, kao što je transbalkanski naftovod koji sponzorišu Sjedinjene Države. Rezultat toga jeste da pod izvođači – osobito firma ćerka Halibarton Oila (Halliburton Oil), Braun i Rut usluge (Brown & Root Services) – zarađuju bogatstvo“ .

U junu 1999, odmah nakon bombardovanja Jugoslavije, snage Sjedinjenih Država zaplenile su 1000 jutara plodne zemlje na jugoistoku Kosova, kod Uroševca, u blizini makedonske granice, i počeli sa izgradnjom baze.

U mreži američkih baza, Bondstil je poznat kao „veličanstvena dama“ koja pokriva obe strane granice između Kosova i Makedonije. Za nešto manje od tri godine, ova baza se od šatorskog tabora pretvorila u autonomnu, haj-tek bazu, u kojoj je smešteno gotovo 7000 trupa – tri četvrtine ukupnog broja američkih vojnika stacioniranih na Kosovu.

U bazi Bondstil ima 25 kilometara puta i preko 300 zdanja okruženih sa 14 kilometara okolnog zemljišta i betonskim ogradama u vidu 84 kilometra bodljikave žice i 11 osmatračnica. Bondstil je toliko velik da je podeljen na centar, stambeni i gornji sektor, ima svoja prodajna mesta, sportske hale koje rade 24 časa, crkvicu, biblioteku i najbolje opremljenu bolnicu u Evropi. Tu se trenutno nalazi 55 helikoptera tipa „Crni soko“ i „Apač“ i, mada još ne postoji prostor za sletanje, za tu svrhu je izabrana lokacija koja ima mogućnosti za proširenje. Postoje i predlozi da ova baza zameni američku bazu vazduhoplovnih snaga u Avianu u Italiji. (1)

Baza Bondstil nije izdanak humanitarnog ili „pravednog rata“ u ime kosovskih Albanaca. Njena izgradnja razmatrala se daleko pre bombardovanja i ulaska trupa na Kosovo 1999. Planovi za izgradnju Bondstila dobili su svoje obrise u okviru unosnog ugovora Ministarstva odbrane sklopljenog sa Halibartonovom firmom ćerkom, sa sedištem u Teksasu (KBR), koji se meri milijardama dolara, u vreme dok je Dik Čejni bio generalni direktor Halibartona.

Izgradnja Bondstila inicirana je ubrzo nakon napada koje je izvela Klintonova administracija 1999. Završena je pod Bušovom administracijom, nakon što je Dik Čejni dao ostavku na mesto generalnog direktora Halibartona:

„Sjedinjene Države i NATO imali su planove za bombardovanje Jugoslavije znatno pre 1999, i mnogi evropski politički lideri sada veruju da su Sjedinjene Države namerno iskoristile bombardovanje Jugoslavije kako bi postavile Bondstil na Kosovu... Prema rečima pukovnika Roberta L. Meklura (Robert L. McCure), „tehničko planiranje za operacije na Kosovu počelo je mesecima pre nego što je bačena prva bomba.“ (2)

Jedan od ciljeva koji se nalazi u osnovi podizanja Bondstila, bio je pružanje zaštite projektu izgradnje naftovoda između Albanije, Makedonije i Bugarske (AMBO), koji bi naftu iz Kaspijskog jezera, bugarske crnomorske luke Burgasa, trebalo da sprovede do Jadranskog mora.

Slučajno, dve godine pre napada, dakle 1997, jedan od čelnih ljudi u „Braun i Rut enerdži“ (Brown & Root Energy), Halibartonovoj firmi ćerki, Edvard (Ted) Ferguson (Edward L. (Ted) Ferguson) imenovan je za osobu na čelu AMBO-a. Planove o izvodljivosti AMBO naftovoda takođe je pravila Halibartonova energetska kompanija, Kelog, Braun i Rut.

Ugovor o izgradnji naftovoda u dužini od 917 kilometara, od Burgasa u Bugarskoj do Valone u Albaniji, potpisan je 2004.

Kriminalizacija države

OVK je osnovana kao paravojna grupa sredinom devedesetih godina. Ona je stajala na čelu pobune pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država i Natoa. Cilj joj je bio destabilizacija i konačni raspad Jugoslavije. OVK je imala razvijene odnose sa Al Kaidom, koja je takođe bila angažovana u vojnom obučavanju. Mudžahedinski najamnici iz nekih zemalja spojili su se sa delovima OVK, koja je, pored terorističkih aktivnosti, bila umešana i u politička ubistva.

U tom kontekstu, kakve su implikacije „Ahtisarijevog plana“ koji predviđa osnivanje zasebne multietničke kosovske države? U postojeći predlog kosovskog političkog uređenja integrisani su kriminalni elementi. Zapadni političari u potpunosti su svesni prirode kosovskog političkog projekta, koji su kreirali oni sami.

Međutim, ne susrećemo se samo sa uobičajenim vezama pojedinih zapadnih političara sa kriminalnim kartelima. Ta veza je daleko složenija. I Evropska unija i SAD koriste kriminalne organizacije i kriminalizovane političke partije zarad postizanja svojih vojnih i spoljnopolitičkih ciljeva. Ovi drugi pružaju podršku interesima naftnih kompanija i brane preduzimače, da ne pominjemo trgovinu heroinom iz Avganistana koja se meri u milijardama dolara.

Na institucionalnom nivou, administracija Sjedinjenih država, EU, NATO-a i UN zapravo promovišu kriminalizaciju kosovske države, koju kontrolišu oni sami. Narodski rečeno, susrećemo se i sa kriminalizacijom spoljne politike Sjedinjenih Država. Te kriminalne organizacije i partije, u krajnjoj liniji, stvorene su da služe interesima Sjedinjenih Država u južnoj Evropi.

Nezavisnost Kosova bi tu teritoriju i formalno pretvorila u nezavisnu mafijašku državu koju kontroliše zapadna vojna alijansa. Teritorija Kosova ostala bi pod vojnom jurisdikcijom Sjedinjenih Država i NATO-a.

Nato je 1999. godine predvodio napad na Kosovo

Godine 1999. mnoga levičarska područja, kako u Severnoj Americi, tako i u Zapadnoj Evropi, prećutno su podržavala napad na čijem je čelu bio NATO. Mnoge progresivne organizacije zagovarale su ono što su poimale kao „humanitarni rat“ u ime kosovskih Albanaca. Medijska propaganda i dezinformacije doprinele su izvrtanju pravih pobuda i posledica ratova uperenih protiv jugoslovenske federacije.

U antiratnom pokretu vladala je zbrka. Na samom vrhuncu Nato bombardovanja, nekoliko „progresivnih“ pisaca opisivalo je OVK kao dobrog duha, nacionalističku armiju za oslobođenje, posvećenu pružanju podrške građanskim pravima kosovskih Albanaca. Kako je krajem 1998. potvrdio posmatrač OEBS na Kosovu, OVK je bila umešana u nebrojene terorističke aktivnosti i zverstva uperena protiv Srba i albanskih civila, kao i manjinskih grupa na Kosovu.

Jugoslovenska vlada, predvođena predsednikom Slobodanom Miloševićem, bez dokaza bila je prikazana kao odgovorna za izazivanje humanitarne krize na Kosovu. Tobožnje kršenje ljudskih prava kosovskih Albanaca iskorišćeno je kao izgovor za dugotrajno bombardovanje Jugoslavije. Surova ironija jeste da su najintenziviji vazdušni napadi izvedeni na Kosovu. Većina žrtava tih napada bili su kosovski Albanci.

Napad i vojna okupacija, koja je zatim usledila, zagovarani su kao humanitarno nastojanje u cilju sprečavanja etničkog čišćenja uperenog protiv kosovskih Albanaca. Rat protiv Jugoslavije predstavljan je kao „pravedan“. Profesor Folk (Falk), vodeći „progresivni“ intelektualac, odobravao je Nato bombardovanje Jugoslavije 1999. iz moralnih i etičkih pobuda:

„Kosovski rat bio je pravedan zato što je poveden u cilju sprečavanja vrlo verovatnog „etničkog čišćenja“, koje je organizovalo srpsko rukovodstvo bivše Jugoslavije, i uspelo je da ljudima na Kosovu pruži izglede za mirnu i demokratsku budućnost. Bio je to pravedan rat uprkos tome što je pokrenut bez pravnih osnova – bez odobrenja Ujedinjenih nacija – i uprkos tome što se vodio na način koji je izazvao nedužne civilne žrtve, dok je rizik od povreda ili smrti na strani Natoa bio sveden na minimum.“ (3)

Nekolicina progresivnih medija osuđivala je „Miloševićev režim“, dajući blagu podršku OVK:

„Jedine preostale oružane snage koje su u stanju da brane albanska sela na Kosovu, trenutno su trupe OVK. Uprkos političkoj slabosti, koja predstavlja proizvod stanja bezakonja, u šta je 90% albanske većine gurano u proteklih desetak godina, otkako je Milošević ukinuo autonomiju Kosova, OVK je u poslednjih godinu dana uspela da organizuje vojsku od gotovo 40.000 boraca.“

Dobar deo levičarske debate usredsredio se na potencijal i politički program, kao i na poželjnost oružane borbe uopšte. Primera radi, u članku na Zinetu ( Znet ; u urednike koji pišu za ovaj magazin ubrajaju se i Noam Čomski i Edvard Said), koji daje britak rezime kako slučaja Nato, tako i slučaja Milošević, Stiven Šalom (Stephen Shalom) kaže: „Slažem se sa argumentom da ljudima koji žele da se bore za svoja prava, a ne traže od drugih da to učine umesto njih, treba obezbediti oružje i time im pomoći da u tome uspeju. Takav argument činio mi se ubedljivim u pogledu Bosne.“

....

Majkl Čosudovski, profesor ekonomije na Univerzitetu Otava, izneo je najsitničaviju mahinaciju u članku pod naslovom „Borci za slobodu koje finansira organizovani kriminal“ koji je potom kružio internetom. Pun poluistina, pretpostavki i aluzija o tome kako OVK navodno koristi novac od prodaje droge, članak Majkla Čosudovskog nastoji da diskredituje OVK kao istinski pokret za oslobođenje, koji predstavlja aspiracije potlačene albanske većine. (4)

Devet godina kasnije i nakon dva rata, Kosovsko pitanje se iznova pomalja. Ono je sastavni deo šire vojne mape. U bliskoj je vezi sa ratovima koje Sjedinjene Države vode u Centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku nakon 11. septembra.

Balkan predstavlja evroazijsku kapiju. Napadi 1999. doveli su do uspostavljanja permanentnog vojnog prisustva Sjedinjenih Država u Južnoj Evropi, u službi šireg pojma ratovanja koje sprovode SAD. Jugoslavija, Avganistan i Irak: ta tri teatralna rata povela su se iz humanitarnih razloga. U sve tri zemlje, bez izuzetka, postavljene su vojne baze Sjedinjenih država.

Global Research , 4. februar 2008.

Fusnote:

1. Vidi: Pol Stjuart, Baza Bondstil i američki plan da kontroliše kaspijsku naftu; WSWS.org, april 2002.

http://www.wsws.org/articles/2002/apr2002/oil-a29.shtml

2. Vidi tekst Lenore Ferstl (Lenora Foerstel) od januara 2008. na sajtu http://globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=7941

3. Vidi http://www.wagingpeace.org/articles/2003/08/01_falk_interview.htm

4. Majkl Karađis (Michael Karadjis), „Mahinacije Čosudovskog u vezi sa OVK“, Green Left Review , http://mihalisk.blogspot.com/2005/08/chossudovskys-frame-up-of-kla-1999.html