Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Mario Brudar

Dvehiljadesedma – poslednja godina odloženog statusa

  „Nezavisnost je cilj i to treba da znaju građani Kosova“ - Dž. Buš u Tirani juna 2007.

„Rusija smatra da je nedopustivo nametanje spolja rešanja za status Kosova“ - V. Putin, jun 2007.

„Rekli smo i dokazali da je nezavisnost početak i kraj vizije statusa Kosova “- F. Sejdiu, novembar 2007.

„Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova“- B.Tadić, decembar 007.

Kosovo je „najnepredvidljiviji izazov s kojim se NATO danas suočava“ - general Džon Kredok, komandant NATO u Evropi (2007)

Kada sam na samom kraju decembra 2006. godine pokušao da svedem račun za tu godinu u vezi sa kosovskim pitanjem, kao sasvim zgodan naslov teksta učinio mi se: „ Dvehiljadešesta – poslednja godina pred fajront“. Bio sam čak toliko siguran u tvrdnju izrečenu u naslovu, da je na kraju izostao znak pitanja, a jedna od zaključnih rečenica u tekstu glasila je: „U svakom slučaju treba očekivati da će u 2007. godini biti završen period istorije Kosova i Metohije koji je počeo u junu 1999. godine“.

I evo, 2007. godina je prošla, a Kosovo i Metohija u njoj nije dobilo novi status. Moja procena se pokazala pogrešnom (ako je za utehu, nisam bio jedini), ali bi zato ocena da je najznačajniji događaj vezan za Kosovo u 2006. bio odlaganje statusa, mogla da važi i za 2007. godinu. Jer, zaista to i jeste bio najvažniji dogadjaj: Kosovo i Metohija uprkos nastojanjima SAD, većine članica EU i Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, nije ni u 2007. godini dobilo novi status - nadgledanu nezavisnost, kakav je bio njihov plan. To je, istovremeno i najveći uspeh druge Koštuničine vlade u vezi sa kosovskim pitanjem u prošloj 2007. godini, kao što je i u 2006. najveći uspeh kosovske politike prve Koštuničine vlade bilo odlaganje davanja statusa.

Nije sporno da je Rusija odigrala ključnu ulogu svojim stavom da budući status Kosova i Metohije mora biti prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, da se do dogovora dođe pregovorima, kao i odlučnošću da će staviti veto na svaku odluku u Savetu bezbednosti UN koja nije u skladu sa time. Za pregovore između Beograda i Prištine tokom marta i februara u organizaciji UN i zatim od avgusta do novembra uz posredništvo „trojke“ (SAD, Rusija, EU), unapred se znalo da neće dovesti do prihvatljhivog kompromisa. Nadgledanu nezavisnost kao rešenje predložio je u martu prošle godine specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, a Srbija je izašla sa amandmanima koji su potvrđivali suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Drugi pregovori pod okriljem „trojke“, održani su potom kao ustupak Rusiji, jer su zapadne sile bile iznenađene i zbunjene upornom i odlučnom podrškom Rusije Srbiji. Iako nisu dali rezultat, ovi pregovori su pokazali dokle je Beograd spreman da ide u popuštanju, a to je zaista mnogo. Kosovski Albanci, međutim, smatraju da je kompromis što su pristali na nadgledanu nezavisnost, a odnos prema Beogradu, možda je najrečitije pre nekoliko godina odredio Veton Suroi rekavši da kosovski Albanci neće da budu pod Beogradom ni kada bi predsednik Srbije bila majka Tereza.

Pregovorima izdejstvovano vreme Beograd nije iskoristio da poveća broj Srba na Kosovu i Metohiji , a to je trebalo da bude glavni zadatak jedne nacionalno odgovorne politike. O snivanjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju i dolaskom Slobodana Samardžića na njegovo čelo, ostvaren je pomak. Počelo je, na primer, da se gradi: putevi, stambene i poslovne zgrade, vrtići, sportski objekti. Ali, to nije dovoljno. I dalje jedan broj Srba živi u kontejnerskim naseljima i kolektivnom smeštaju. I dalje na Kosovu i Metohiji postoje Srbi, kao npr. četiri srpske porodice u selu Šipašnica, dvadesetak kilometara od Kosovske Kamenice, koje od 1999. godine niko nije obišao ( Jedinstvo , 4. jun 2007.) ; Srbi i dalje nemaju urbanih naselja osim severnog dela Kosovske Mitrovice, i dalje se ne zna kako su sve trošeni novac i sredstva za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji... A vremena je sve manje. Veliko je pitanje i da li se pomoću starih kadrova na Kosovu može sprovoditi efikasna nacionalna politika. Da ne govorimo o demokratiji. DSS je posle prošlogodišnjih januarskih izbora za Skupštinu Srbije, prvi put, po broju osvojenih glasova, postala najsnažnija srpska stranka na Kosovu i Metohiji. Bilo je, međutim, na severu Kosova uslovljavanja i pritisaka da se glasa za ovu stranku. I preporuku Beograda da Srbi ne izađu na opšte izbore na Kosovu održane novembru, lokalne srpske režimlije shvatile su kao obavezu pa su čak, kao što je bio slučaj u Goraždevcu, pravljene liste onih koji su se usudili da izađu na te izbore. Na kuću u Zvečanu poslanice G17plus u srpskoj skupštini, koja je prijavila listu za lokalne kosovske izbore ali je od njih odustala, nekoliko srpskih mladića bacilo je molotovljeve koktele. Kako su izvestile Večernje novosti , 17.novembra 2007., napad je usledio pošto je ona na „zasedanju skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, oštro i javno progovorila o kriminalnim radnjama pojedinih Srba sa severa pokrajine“.

Na „šiptarske“ izbore ipak je izašlo osam srpskih stranaka i, prema spornim podacima sa sajta Centralne izborne komisije (CIK) na Kosovu, osvojilo sve zajedno 6808 glasova, što je više nego na prethodnim izborima 2004. kada je za dve srpske liste, prema zvaničnim podacima, glasalo ukupno oko 1800 ljudi. U novom sazivu Skupštine Kosova našli su se predstavnici šest srpskih stranaka. Među njima su i partije Slaviše Petkovića, bivšeg ministra, i Branislava Grbića, do formiranja nove vlade još uvek ministra za povratak, kao i Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovića, čiji predstavnici su najbliži ulasku u novu vladu u Prištini, na čijem čelu će se naći Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova, stranke koja je dobila najviše glasova, što se i očekivalo. Tačijeva stranka je na izborima 2001. imala 26, na izborima 2004. godine 30, a sada je dobila 37 poslanika. Iznenađenje je, međutim, do sada najmanja izlaznost (43 procenta), što je protumačeno razočaranošću kosovskih Albanaca u svoje političke elite i bednom ekonomskom situacijom. Demokratski savez Kosova - uzdrman posle Rugovine smrti i odlaska grupe oko Nedžata Dacija, koji je osnovao svoju stranku i kao četvrtoplasirani (10 poslanika) ušao u kosovsku skupštinu - prvi put je izgubio izbore, ali će i treći put biti u vladi. DSK je na prethodnim izborima osvajala po 47 poslaničkih mesta, a sada ima 25. U Skupštinu je, kao trećeplasirana sa 13 poslanika, ušla i stranka najbogatijeg Albanca Behdžeta Pacolija, koji je prvi put učestvovao na izborima, a Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova, koja je držala premijersko mesto u poslednje tri godine, sa 10 poslanika na petom je mestu po snazi i moraće prvi put u opoziciju. Partija Vetona Suroija ORA nije prešla cenzus (imala je 7 poslanika u dosadašnjem skupštinskom sazivu), što je prilično indikativno u vezi sa perspektivom kakve-takve građanske opcije i urbanog albanskog življa na Kosovu.

Činjenica da je Skupština Kosova konstituisana poslednjeg dozvoljenog dana i da nije izabran njen predsednik, govori da pregovori Tači-Sejdiu nisu išli glatko. Koalicioni sporazum potpisan je 7. januara. Tači je, uostalom, proteklih godina žestoko optuživao dosadašnju vladu za korupciju, u kojoj je, iako nije imao premijera, Demokratski savez bio stariji koalicioni partner. U intervjuu koji je dao Radiju B92 još 19. septembra 2005. godine rekao je da „ u Vladi Kosova, postoji naglašena korupcija, ali mi verujemo da nakon rešenog konačnog statusa ljudi umešani u korupciju neće upravljati zemljom. Kosovom će rukovoditi ljudi prozapadne životne i političke filozofije sa čistim rukama“. Hašim Tači, politički lider i najpoznatije ime OVK, bio je u prelaznoj kosovskoj vladi od 1999. do prvih izbora 2001. godine, a onda je premijersko mesto nevoljko ustupio svom partijskom drugu Bajramu Redžepiju (2001-2004). Svojevremeno je izjavio da će pitanje političkog statusa Kosova biti odlučeno „do polovine proleća 2006. godine“. Nije tada pogodio, i dva puta mu je do sada izmicalo premijersko mesto. Iz trećeg pokušaja postaće predsednik vlade tokom čijeg mandata će Kosovo, po svemu sudeći, postati (nadgledano) nezavisno.

Da li se na kraju uopšte isplati prognozirati razvoj događaja na i u vezi sa Kosovom i Metohijom u 2008. godini? Ne isplati se. Ipak, može se očekivati da SAD i EU u 2008. godini pojedinačno priznaju nezavisnost Kosova i pošalju tamo umesto UN, misiju Evropske unije. I najmoćniji srpski političar na Kosovu i Metohiji Marko Jakšić poručio je, uostalom, u decembru da je „n ajvažnija stvar sada da Srbi ostanu na Kosmetu, bez obzira na proglašenje i priznavanje nezavisnosti koje će da bude “ (Glas javnosti, 24.12.2007.). Dakle, realno je očekivati da 2008. postane godina novog statusa Kosova. Da li će to biti nadgledana nezavisnost sa otcepljenjem severnog Kosova, što za sada izgleda kao izvesno? Ili će doći do preokreta pa će SAD i EU ubediti kosovske Albance da prihvate ponudu Beograda o suštinskoj autonomiji, što spada u domen fantastike? Najteže je, svakako, zamisliti 2008. kao još jednu godinu odlaganja statusa, kakve su bile prethodne dve - 2006. i 2007. Ono pak što se sa sigurnošću može reći, jeste da će 2008. biti godina najvećih iskušenja od početka 21. veka za sve aktere kosovskog problema. (8.01.2008.)

Fusnote:

1. „Samo osoba sa koeficijentom inteligencije manjim od 60 neće shvatiti da njegov dokument znači nezavisnost“ - prokomentarisao je Tim Džuda Ahtisarijev predlog.

2. Rezervisane nadležnosti Beograda bile bi u spoljnoj politici, kontroli granica i zaštiti srpskog verskog i kulturnog nasleđa. Sve ostalo bi manje-više bilo prepušteno Prištini, a sporazum bi bio oročen na 20 godina.

3. Sem ukoliko se to nije dogodilo u poslednjih šest meseci.

4. Predstavnik CIK-a Arijanit Osmani rekao je za Kontakt plus radio na Kosovu da su srpske stranke osvojile 3297 glasova. SNV severnog Kosova izašlo je pak sa podatkom da je na kosovske izbore izašlo oko 800 Srba.

5. Haradinajeva stranka imala je 8 poslanika na izborima 2001., a 9 poslanika na izborima 2004. Od 2001. godine neprestano je bila u vlasti.

 

 

 
 
Copyright by NSPM