Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

   

 

Adrian Zejnaj

Da stvorimo Kosovo

Kada se približavamo slavlju jednog veka od kada je Albanija proglasila nezavisnost od Otomanskog Carstva, Kosovo, podeljeno na nasilan način tokom ovih godina, i dalje nastavlja da se koprca na svom dugačkom putu radi sopstvenog definisanja, ali i radi uveravanja drugih država da ga priznaju. Iako su vladala teška vremena, iako su tokom tih dana težili i pokušavali da sa svih četiri strana podele Albaniju, pored svega toga albanske vođe, na čelu sa Ismailj begom Ćemaljijem, su odlučile da Albanija postane država. Oni se nisu ni od čega plašili, čak je i svaki izgubljeni minut delovao opasno za budućnost. Ismailj Ćemalji je jasno razumeo šta očekuje Albaniju tokom sledećih dana, da li će preuzeti dalje korake. On je odlučio da nastavi dalje i da ne čeka da drugi odlučuju o Albaniji, jer se jasno kaže da ''pozorišne predstave malih država proizilaze iz velikih tragedija''. Zato je on odlučio da brzo deluje. Dok je on konjem putovao teškim putevima kroz Albaniju ka gradu Vljori da bi proglasio nezavisnost, neprijatelji su poslali ''selam'' u kom ne dozvoljavaju proglašenje, jer će to imati strašne posledice. Pored toga, vođe Albanije su bile odlučne i nisu se zaustavljale pred pretnjama. Veoma dobro su videle stanje u kom se nalazio narod Albanije, jer je njega zahvatila paraliza, a ''narod koji spava, umire''. Zbog ovog stanja, na noge je podigao celu Albaniju da bi on nje stvorio državu. Te vođe nisu bili plašljivci, ali su znali šta žele da postignu i kako to da postignu. Rekli su: ''Da mi stvorimo Albaniju, pa će je ostali priznati'', i tako je i bilo. Razumeli su da ako izaberu čekanje i sažaljenje neće dostići svoje težnje, i nisu hteli da završe rat kao gubitnici. Uporno su težili pobedi i znali su da će ako budu odlučni, moći da pobede.

Danas je Kosovo u skoro istom stanju, ali sa velikom razlikom u liderima. Kosovu danas nedostaju hrabri, odlučni lideri sa vizijom. Kosovu nedostaje jedan Ismail Ćemalji koji će ih odlučno predvoditi. Nedostaje mu lider koji će imati hrabrosti da donese odluku, koliko god to bilo teško i ''neprihvatljivo'' za druge. Uistinu mi smo tokom ovih godina imali lidere koji su donosili odluke, ali često pogrešne odluke i ne u potrebnom trenutku.

Ako su Albanci znali da prevaziđu izazove i bili su uspešni tokom tog perioda, kada ni vreme nije bilo na njihovoj strani; zašto to danas ne mogu da učine političari Kosova, koji se nalaze u mnogo boljim vremenima. Čak ni ne putuju na konju niti teškim putevima. Ne usuđuju se, jer im nedostaje odlučnost i moć vođstva. Kosovu danas ništa ne nedostaje osim odlučnog lidera, mesto koje su zauzeli lideri karijeristi. Mi treba da stvorimo Kosovo kao što je tokom težih vremena učinio Ismailj Ćemalji sa Albanijom. Mi treba da delujemo i nemamo više ni jedan razlog da čekamo duže od 120 dana pregovora. Ako ne delujemo tokom prve dve nedelje, posle završetka daljeg procesa pregovora, koji se okončava 10. decembra, onda smo u opasnosti. Ni danas ni posle 120 dana neće moći drugi da odlučuju umesto nas, ili da traže druga ''sredstva'' za rešavanje problema, kako su izjavile međunarodne diplomate, posebno evropske, kako bi odlučli o nečemu što mi ne želimo. Ismailj Ćemalji je prvi delovao i drugi su ga podržali. I mi, narod, ali prvenstveno politički lideri Kosova, treba da delujemo prvi pa će nas ostali podržati.

SAD je dala jasne signale da će biti na našoj strani, ali oni traže da mi prvi krenemo. EU neće prva započeti, niti je signalizirala da bi to mogla da učini u bliskoj budućnosti. Svaki izgubljen dan, posle 120 dana, umanjiće pokušaje Kosova da postane nezavisna država. I pre nego što se završio period od 120 dana pregovora, najavljuju se dalja odlaganja, odlaganja koja se neće okončati sve dok se Kosovo ne ubedi da digne ruke od nezavisnosti, ili dok Srbija ne odustane od svojih težnji da zadrži Kosovo. Još gore, ova odlaganja mogu da dovedu do novog rata.

Pored svega toga, mi ne treba da odustanemo. Mi treba da težimo pobedi, i ta pobeda će stići, ako delujemo posle 120 dana i ako smo odlučni. Možda će posle izbora Kosovo moći da izabere lidere kakve je Albanija imala 1912. godine. U suprotnom, lideri koje je Kosovo imalo posle rata, nisu mogli da ostvare naše težnje. Oni nemaju hrabrosti da otvore usta i da učine prvi korak bez da kažu međunarodnoj zajednici. Činjenica je da su nesposobni. Građani Kosova treba da se probude i da ne nastave sa spavanjem, jer će u suprotnom ''umreti''. ''Smrt'' bi ovog puta mogla da bude večna. Za ''smrt'' ovog naroda će neko morati da da objašnjenje. Pored toga, ovi lideri su ''izrodi'' naroda i narod treba da vrši pritisak na njih ili da ih potpuno zameni. Jer, ''ni Bog ne menja stanje jednog naroda, dok taj narod ne može sam da ga promeni''. Mi treba da promenimo naše stanje. Mi treba da odlučimo o budućnosti i o životu koji želimo da imamo.

Express, 16.09.2007.

 

 

 
 
Copyright by NSPM