Nikola Tanasić

Stručnjaci kritikovali kritiku Venecijanske komisije

Ustav Srbije, olako je „skinut sa dnevnog reda“ nakon što je usvojen prošle godine, i gotovo da uopšte nije kritički razmatran u proteklih godinu dana. Politička elita bi ga se „setila“ kada se na njegov autoritet trebalo pozvati po nekom dnevnopolitičkom pitanju, dok se na mišljenje stručne javnosti, ni pre ni posle, nije obraćala skoro nikakva pažnja.

Ovo je, između ostalog, konstatovano na skupu koji je, povodom godišnjice referenduma na kojem Ustav potvrđen, održan u subotu na temu „Ustav Srbije u svetlu primedbi Venecijanske komisije Saveta Evrope“. U prvom planu bilo je pre svega kritičko razmatranje samog ustavnog teksta, ali i kritika komentara koje je na taj tekst stavila Komisija, kao i postojećih nedostataka Ustava koji, međutim, nisu privukli pažnju ove međunarodne institucije.

Organizatori skupa, Megatrend univerzitet i Nova srpska politička misao, nastojali su na jednom mestu okupiti relevantne stručnjake i javne delatnike koji se bave ustavnim pitanjima. Iako odziv nije bio adekvatan ambicioznim zamislima organizatora (iz različitih razloga, pozivu se nisu odazvali npr. predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero, kao i predstavnik Srbije u Venecijanskoj komisiji, prof. Vojin Dimitrijević), povela se zanimljiva rasprava koja je išla znatno dalje od dnevnopolitičkih kontroverzi vezanih za Preambulu, ili ovih dana aktuelnih odredbi o izborima.

Skup je otvorilo izlaganje Zorana Lončara, aktuelnog Ministra prosvete, ali koji je raspravi prisustvovao u svojstvu pravnog stručnjaka i jednog od autora ustavnog teksta. Profesor Lončar je, pre svega, odbacio primedbe Komisije o „brzopletosti sprovođenja postupka usvajanja“ i „prejudiciranju budućeg statusa KiM“, istakao značaj konačnog utemeljenja pravnog poretka u zemlji, kao i izvanrednu činjenicu opšteg konsenzusa svih relevantnih političkih snaga u zemlji oko ustavnog teksta. Odgovarajući na primedbu o nedostatku javne rasprave, dr Lončar je istakao da podrška koju je ovaj ustav dobio na referendumu i u parlamentu predstavlja „jednoglasnu odluku bez presedana u istoriji srpskog parlamentarizma“, te se ovaj s pravom može smatrati „narodnim“.

Prof. Vladan Kutlešić, domaćin skupa, izložio je ukratko zaključke svoga iscrpnog paralelnog istraživanja 28 ustava bivših zemalja Istočnog bloka, upoređenih sa deset referentnih zapadnoevropskih, nastojeći tako odgovoriti da li je zaista, kako je Komisija ocenila, Ustav Srbije „teško promenjiv“. Po Kutlešiću, on, doduše, zaista spada u grupu teže promenljivih ustava, ali po tome nije uopšte izuzetan. Tokom daljeg izlaganja učesnici su razmatrali pitanja položaja i primata međunarodnih ugovora u pravnom sistemu Srbije (prof. Milojević), te nedoslednosti u podeli vlasti između Skupštine, Vlade i Predsednika (prof. Ratko Marković). Na ovo se nadovezalo izlaganje Milana Petrovića, profesora iz Niša, pod rečitim naslovom: „Ustav Srbije kao pravni okvir stranačke oligokratije“.

Tokom skupa, čula su se različita mišljenja, kako o mišljenju Venecijanske komisije, tako i o samom novodonešenom Ustavu. Dok se, s jedne strane, većina izlagača složila da su primedbe Komisije suviše arbitrarne, preterano politikantske i često jednostavno neodosledne i pogrešne, s druge strane, potvrđena je osnovanost njihovih zamerki povodom nekih konkretnih pitanja. U tom smislu, kritički se govorilo o (ne)zavisnosti sudstva (prof. Olivera Vučić), partijskom raspolaganju poslaničkim mandatima (Milan Jovanović), te nejasnim odredbama o statusu autonomnih pokrajina, koje, po mišljenju Đorđa Vukadinovića, mogu predstavljati izvor novih sporova i moguće destabilizacije države. Državni sekretar Vesna Ilić Prelić iznela je mišljenje da je primarni značaj Ustava to što omogućuje potpisivanje trenutno aktuelnog Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju, a za potrebe daljih integracija, može se eventualno pristupiti njegovim izmenama.

Uprkos unekoliko slabijem odzivu, skup se može označiti kao izrazito uspešan, ne samo zato što se progovorilo o ovom značajnom pitanju, već i što su se povodom pitanja o daljoj nadgradnji i utemeljenju ustavnog poretka u Srbiji mogla čuti mišljenja sa različitih strana političkog i ideološkog spektra. U tom smislu, naročito će biti dobrodošao zbornik na ovu temu u izdanju NSPM, koji će, pored prisutnih u subotu, uključiti i radove stručnjaka koji nisu bili u prilici da se pojave na samom skupu.