Stratfor

Kratak pregled

Proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije, koje se očekuje 10. decembra, već podstiče manje incidente širom Balkana. Ukoliko dođe do erupcije nasilja u vezi s tim, gotovo je sigurno da će se borbe proširiti izvan granica Kosova i Srbije.

Analiza

Kosovo je odlučilo da održi parlamentarne i lokalne izbore 17. novembra, usred aktuelnih napetih pregovora o statusu regiona i bojkota izbora na koji su pozvali Srbi. Što se više približava datum kada će Kosovo proglasiti nezavisnost od Srbije, 10. decembar, iskre nasilja se rasplamsavaju ne samo na Kosovu i u Srbiji, već i u drugim balkanskim zemljama. To nam predočava da, ukoliko se ovo bure baruta zapali, eksplozija neće ostati samo u okviru Kosova i Srbije.

Mada je međunarodna zajednica od početka prividnog odvajanja provincije od Srbije 1999. godine, sasvim podeljena po pitanju nezavisnosti Kosova, mala secesionistička vlada ipak je najavila da neće više da čeka. Za Srbe je Kosovo kolevka nacionalnog identiteta, a na kosovske Albance gledaju kao na nešto malo više od skorašnje pošasti, iako u pokrajini trenutno živi 90 posto albanskog stanovništva i 5 posto Srba. Kosovari ne žele da prihvate ništa drugo osim nezavisnosti, a Srbi žele da im daju sve osim toga.

Kosovo je očekivalo da će Zapad nastaviti da podržava takozvanu neizbežnu nezavisnost. Međutim, ta neizbežnost sada je izgubljena u zamešateljstvu šire političke borbe između globalnih moćnika kao što su Rusija, Evropska unija i Sjedinjene Države, tako da i Srbija i Kosovo ostaju u neizvesnosti.

Sve strane strahuju da bi ta neizvesnost mogla da preraste u nasilje, i to svakako krvavo. Ukoliko do eksplozije nasilja uistinu dođe, biće gotovo nemoguće zadržati je u granicama Srbije i Kosova, i daleko je verovatnije da bi u tom slučaju došlo do destabilizacije čitavog balkanskog regiona. Manji incidenti i nestabilnost zabeleženi su već u Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Srbija i Kosovo

Čini se da su Srbija i Kosovo uspevali da izbegnu eskalaciju nasilja sličnu onoj iz devedesetih godina, uglavnom zbog toga što radikali nisu došli na vlast prilikom izbora u Srbiji i zato što je nezavisnost Kosova, do ove godine, neprestano stavljana u zapećak. To, međutim, ne znači da se takvo nasilje može u potpunosti izbeći, naročito ukoliko je i jednoj i drugoj strani dodijala takva situacija. Zabeležena je mala eskalacija nasilja, što se moglo i očekivati.

Između Kosovara i Srba odnosi su veoma zategnuti, kao i unutar svih etničkih frakcija.

Srba na Kosovu nema u tolikom broju da bi se preduzela bilo kakva značajna vojna operacija, ali tu postoje druge pretnje. Najočiglednije što bi Srbija mogla da učini, mada ne i najverovatnije, jeste isto što i 1999. godine, kad je htela da povrati potpunu kontrolu nad Kosovom – da pošalje svoju vojsku. Međutim vojska nije u istoj formi kao što je onda bila. Štaviše, Srbi u samoj Srbiji su izuzetno podeljeni – dok su jedni voljni da dozvole Kosovu da postane članica Evropske unije, drugi su spremni da se do kraja bore za malu pokrajinu. Dovoljno za izazivanje nevolja, budući da je za formiranje paravojnih formacija kakve su postojale za vreme rata potrebno samo nekoliko radikalnih pristalica.

Takođe, postoje i male srpske terorističke grupe koje sporadično deluju u Srbiji i na Kosovu. Najpoznatija je Garda cara Lazara , koja je u početku izgledala smešno, ali kako se bliži 10. decembar zadobija sve veću podršku, navodno i oružje.

Nisu Srbi jedina poznata grupa koja oružano deluje za ostvarivanje svojih ciljeva. Albanska nacionalna armija, oružana formacija, u poslednje vreme navodno regrutuje nove članove i nabavlja opremu.

Kosovski Albanci su takođe izazivali nemire unutar odskora nezavisne Crne Gore. Malobrojno albansko stanovništvo na granici sa Kosovom već se uskomešalo, štaviše, šačica Albanaca je uhapšena u Ulcinju u Crnoj Gori. Zbog toga su Albanci sa Kosova počeli da se prelivaju preko granice i, u znak protesta, demolirali policijsku stanicu.

Crna Gora zna kako izgleda zalagati se za nezavisnost od Srbije, ali što se tiče Kosova, zemlja je prilično podeljena oko toga koliko bi im odgovaralo novo nezavisno Kosovo. Blizu 40 posto stanovništva se izjašnjava kao Srbi, osobito zato što imaju istu crkvu i jezik, i odani su Beogradu. Neki Srbi iz Crne Gore već su položili zavet da će se boriti ukoliko Kosovo uspe da dobije nezavisnost.

Makedonija

Borci na Kosovu takođe su bili povezani sa Albancima koji prelaze makedonsku granicu. Albanci u Makedoniji predstavljaju nacionalnu manjinu, ali čine većinu u severozapadnom delu zemlje. Granicu između Kosova i Makedonije čine planine, te je ona veoma porozna, a to dovodi do velikog broja prelazaka, što već oslabljena makedonska vojska ne može da spreči. Videli smo da i makedonski i kosovski Albanci aktivno učestvuju u nasilju sa obe strane granice, dokazujući da su rane iz makedonskog konflikta 2001. godine – u kome su Albanci unutar Makedonije počeli sa napadima na makedonske snage – i dalje sveže.

Makedonija je na unutrašnjem planu politički nestabilna zato što glavna albanska politička partija aktivno zagovara protivljenje Vladi, ne skidajući pogled sa Kosova. Makedonija nastoji da obuzda svaku veću eskalaciju nasilja zbog težnje da sa se priključi EU, no došlo je do izliva neprijateljstava unutar makedonskih granica. Na Šar Planini, 7. novembra, makedonska policija ubila je četiri Albanca u operaciji pod nazivom Planinska oluja . Makedonska policija izjavila je da su Albanci planirali veliku terorističku akciju koja bi destabilizovala i Kosovo i Makedoniju.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina mogla bi biti poprište tenzije u borbi za Kosovo. Ona je podeljena između dva autonomna regiona – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske – i tri etničke grupe: muslimanskih Bošnjaka, katoličkih Hrvata i pravoslavnih Srba. Ukratko, ova zemlja nema baš najprijatniju etničku, socijalnu, istorijsku ili političku mešavinu. Prisustvo administracije UN predstavlja jedinu stvar koja održava kakav-takav mir i generalno jedinstvo u državi.

Pa ipak, kontrola se nalazi u procesu prenoca sa UN na EU – nešto što veliki broj radikalnih Srba u toj zemlji ne raduje zato što to predviđa da će Rusija ubuduće izgubiti svoj glas u Bosni (Rusija je u Savetu bezbednosti UN i podržava pravoslavne Srbe). Muslimani u BiH ne žele nadzor EU, tvrdeći kako Unija nije naklonjena muslimanima. Republika Srpska je kritikovala ovo prenošenje nadležnosti, budući da se ona zavetuje na vernost braći Srbima u susedstvu i znatno brojnijoj pravoslavnoj braći u Rusiji.

Muslimanski Bošnjaci i Srbi – sa nestabilnim Hrvatima – sprečavaju zemlju da krene u pravcu bilo kakvog političkog jedinstva ili pravog konstituisanja. No, sa Kosovom u igri, Srbi iz Republike Srpske prete da će proglasiti sopstvenu nezavisnost. Nije nikakva tajna da većina Srba u okviru Republike Srpske želi da Srbija anektira ovu oblast, iako mnogi Srbi u Srbiji na njih gledaju kao na radikale ili seoske klipane. Srbi u Republici Srpskoj mogli bi postati veoma problematični ukoliko se otcepe od Bosne i Hercegovine, ili odluče da pohrle preko granice da bi se borili sa svojom srpskom braćom. Kolaju glasine da NATO – koji komanduje evropskim snagama u BiH – ima alternativni plan da, ukoliko se bilo šta od tih događaja odigra, uleti u Republiku Srpsku, zauzme Vladine zgrade i medijske ispostave i blokira glavne puteve ka Srbiji.

Pretnja sve većim - i rastućim nasiljem

Zarazni efekti balkanskog nasilja dobro su poznati; videli smo ih kako na početku 20. veka tako i devedesetih, a nedavni ispadi slede istu shemu. Otkako su prisutne snage EU i NATO-a, ne beleže se veliki ratovi koje bi proglasile same države. No, ukoliko region preraste u žarište, zapadne sile bi se mogle suočiti sa brojnim problemima. Prvo, te snage su samo senka onoga što su bile za vreme jugoslovenskih ratova devedesetih – tada su bile potrebne četiri godine da se region uopšte stavi pod kontrolu. Evropske i američke snage razmeštene su samo u nesrpskim oblastima Bosne i Hercegovine i na Kosovu, a ne u čitavom regionu. Povrh toga, NATO i Sjedinjene Države su se zaglibile u Avganistanu i Iraku i nastoje da opsenarski nadmudre veće pretnje od Balkana – naime Iran i Rusiju.

Jednostavno rečeno, Zapad ne obraća preveliku pažnju na Balkan, osim kao na neku vrstu aduta u partiji sa drugim globalnim igračima, poput Rusije. No, bilo da svet posmatra ili ne, balkanski akteri su spremni za akciju.

( http://www.stratfor.com/products/premium/read_article.php?id=298431 )