Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosmo Danas

 

 

Slobodan Samardžić

Osim Albanaca, niko tokom pregovora nije pominjao Ahtisarijev plan

Razovor vodila Jelena Tasić

Beograd - Savet bezbednosti UN na sutrašnjoj sednici trebalo bi da raspravlja o izveštaju posredničke trojke Kontakt grupe za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Beograd i Moskva zalažu se za nastavak pregovaračkog procesa u traženju kompromisnog rešenja, Priština i Zapad smatraju da je vreme za pregovore isteklo i da je pravi trenutak za odluku. Državne interese Srbije u Njujorku braniće premijer Vojislav Koštunica, a uprkos zvaničnom protivljenju Beograda, šansu da se obrati SB UN dobiće i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
- Savet bezbednosti odlučio je da održi zatvorenu sednicu o KIM. U toj formi postoji mogućnost da se sednici obrati i lice koje ne predstavlja državu da bi SB izložilo dodatne informacije za raspravu. To lice može da nastupa samo u ličnom svojstvu. U konkretnom slučaju to će biti građanin Fatmir Sejdiu sa mestom boravka u Prištini. To je, otprilike, rešenje datog spora, koje ne povređuje poslovnik rada SB. Razume se da će predsednik Vlade Srbije govoriti na ovoj sednici budući da je to ključno mesto gde se brane ugroženi interesi Srbije kao suverene i međunarodno priznate države - objašnjava za Danas Slobodan Samardžić, ministar za KIM, koji će zajedno sa premijerom Koštunicom i šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem prisustvovati sednici SB UN.

  Zapadne diplomate i domaći analitičari tvrde da "srpski političari znaju kakva je sudbina KIM, ali da se ne usuđuju da to javno kažu narodu". Šta vi kao pregovarač i tvorac Beogradske pregovaračke platforme kažete na to? Postoji li nešto što javnosti nije rečeno i da li je sve vreme, kako tvrdi Frenk Vizner, plan Martija Ahtisarija bio u opticaju?

- To je bila propagandna finta s namerom da se državno rukovodstvo kompromituje u našoj javnosti. Osim marginalno, to nije imalo željenog efekta i, koliko vidim, to se više ne ponavlja. Nema ničega suštinskog što javnosti nije rečeno, ali propagandni rat drugim sredstvima i dalje traje. U tom svetlu gledam i na Viznerovu izjavu koju ste pomenuli. Naime, sem Albanaca niko drugi, pa ni Vizner i Išinger, nisu tokom pregovora pominjali Ahtisarijev plan.

  U izveštaju posredničke trojke Kontakt grupe navodi se, između ostalog, da su "strane razgovarale o širokom spektru opcija, kao što su potpuna nezavisnost, nadzirana nezavisnost, teritorijalna podela, suštinska autonomija, konfederacija, čak i status prećutnog ‘dogovora da se nisu dogovorile'". O čemu je konkretno reč u tom "dogovoru da se strane nisu dogovorile" i šta se nudilo?

- Ovo je najproblematičniji deo izveštaja "trojke" sa stanovišta verodostojnosti. O najvećem broju nabrojanih stvari nikakav razgovor nije vođen. Posebno nije bio postignut nikakav dogovor da nema dogovora. To s najobičnije floskule i ne znam šta im je to trebalo.

  U predlozima koje je Beograd dao u Badenu nalaze se i neki elementi, poput nacionalnih simbola KiM, čije je izbacivanje iz Ahtisarijevog plana beogradski tim tražio samo nekoliko meseci ranije. U čemu je sve Beograd popustio i da li može da ponudi još nešto što Priština u proteklih osam godina, pod međunarodnim protektoratom, nije dobila od međunarodne misije, a da se ostane u okviru suštinske autonomije?

- Simboli su bili pomenuti samo usmeno, a ne u pisanim predlozima, kao nešto o čemu je takođe moguće razgovarati. Inače, u našim predlozima smo vodili računa da Priština zadrži ono što je dobila od međunarodne misije kao neku vrstu stečenih prava. Mi smo, u skladu sa tim, tražili samo da međunarodna misija Beogradu vrati ostatak nadležnosti koji je od Beograda preuzela, a nije prenela na privremene institucije samouprave. To su spoljna politika i kontrola međunarodne granice. To je ta crvena linija ispod koje leži nezavisnost Kosova kao suverene države.

  Govoreći o nezavisnosti KIM zapadni zvaničnici više puta su javno pomenuli "obećanje dato kosovskim Albancima". Da li je na pregovorima i u diplomatskim kontaktima postavljeno pitanje o čemu je reč i da li tu leži i objašnjenje za ponašanje Prištine u pregovorima?

- To je bilo jasno u svakom momentu ne samo ovih, nego i prethodnih pregovora. Zato smo i ponavljali neprekidno da ni ono, ni ovo nisu pravi pregovori i da ih neće ni biti sve dok SAD ne povuče podršku nezavisnom Kosovu.

  Kad smo poslednji put razgovarali (intervju objavljen 6. oktobra u Danasu), rekli ste da "model Hongkonga nema nikakve veze sa Srbijom i KIM". Kako se hongkonška "mustra", ipak, pojavila u pregovorima u Badenu?

- Lično sam uvek bio skloniji evropskim primerima rešavanja ovakvih pitanja i nisam pridavao veći značaj drugima. Posle određenog proučavanja video sam da i u primeru koji pominjete ima zanimljivih rešenja, čak i prilično ubedljivih analogija. Ali, primeri nisu toliko bitni koliko sam predlog suštinske autonomije, koji po svemu odgovara konkretnom slučaju Kosova, uz jedinu pretpostavku da postoji volja da se pitanje reši kompromisom.

  Koliko su tačne spekulacije da je Rusija sve uzdržanija prema Beogradu zbog čestih oprečnih izjava srpskih zvaničnika koji ne mogu da se odluče da li su prioritet državne politike evropske integracije ili KiM?

- Uopšte ne primećujem da je Rusija "uzdržanija prema Beogradu". Naprotiv, ona svakim danom jasno pokazuje da ne odustaje od kursa maksimalne podrške interesima Srbije u ovoj stvari.

  Da li su ova dva pitanja - evropske integracije i KiM - zaista odvojena, kako pojedini domaći zvaničnici tvrde, imajući u vidu izjavu premijera Koštunice da je za "nuđenje nadoknade u zamenu za jednostrano proglašenje nezavisnosti KIM neprihvatljivo"?

- Sve do zaključka Evropskog saveta od 14. decembra mogli smo da ponavljamo njihov oficijelni stav da ova dva pitanja nisu povezana. To nam je odgovaralo, iako sam lično strahovao da je "vek" ove priče kratak. Pomenuti zaključci jasno su povezali brzo rešenje statusa Kosova i evropsku perspektivu Srbije. Pri tome, treba imati u vidu da su odbačeni dalji pregovori, što drugim rečima znači da od kompromisnog rešenja nema ništa. Na to EU ponavlja još jedan američki stav, da je slučaj Kosova jedinstven. Sve to jasno navodi na stav - nagovor EU da je nezavisno Kosovo navodno jedino rešenje njegovog statusa. Ako je uz ovaj, po Srbiju krajnje nepovoljan, niz stavova dodat poziv Srbiji da nastavi korake ka Uniji, onda su jasne najmanje dve stvari: prvo, da je status Kosova (čitaj: nezavisnost) povezan sa evropskom perspektivom Srbije i, drugo, da se u toj povezanosti Srbiji blago sugeriše odluka u dilemi - ili-ili. Pri tom, Srbiji se ni u ovoj konstrukciji ne nudi ništa konkretno. U pogledu potpisivanja sporazuma o stabilizaciji pridruživanju Srbija se "ohrabruje da ispuni sve neophodne uslove", dok njen "put ka EU, uključujući i status kandidata, može biti ubrzan". Ovakav jezik zaključka lično mogu da shvatim samo kao otvaranje ponude Srbiji da se opredeli ili za suverenitet i teritorijalni integritet kao države ili za "put u EU". Ako Unija i nadalje na tome bude insistirala, Srbija zapravo neće ni imati izbora. Za nju će Kosovo i Metohija uvek ostati integralni deo države.

  U severnom delu Kosovske Mitrovice 10. decembra otvorili ste kancelariju Ministarstva za KIM. Zašto baš tog dana, da li je to bila "provokacija", kako je, prokomentarisao Stiven Šuk, zamenik šefa Unmika, da li je time država dala signal kosovskim Srbima da se njeno interesovanje za KiM završava iznad Ibra ili će Ministarstvo otvarati kancelarije i u drugim srpskim mestima u Pokrajini?

- Reč je o Kancelariji Ministarstva za Kosovo i Metohiju koja treba da nastavi rad prethodne kancelarije Koordinacionog centra. Ovakva evolucija prirodna je posledica činjenice da je Vlada drugačije organizovala svoju delatnost u Pokrajini u odnosu na prethodni period. Što se datuma tiče, Kancelarija je otvorena čim su bili pripremljeni uslovi za njen rad, a meni je žao što to nije učinjeno ranije. Da bi se izbegao svaki nesporazum, Kancelarija će obavljati poslove za celo Kosovo i Metohiju, a ne samo za nekakvo severno Kosovo. Delovaće kao centar mreže institucija Srbiju u Pokrajini i samim tim dovoljna je kao jedna. Sve ovo ima dovoljan pravni osnov sa kojim su zvaničnici Unmika na vreme upoznati. Sada protestuju da bi zadovoljili Albance koji Kosovo doživljavaju samo kao svoje.

Kada je ugrožena fizička egzistencija države, odbrana je njen jedini prioritet

  Na koji način će, prema Vašem mišljenju, raspisani predsednički izbori u Srbiji uticati na poziciju Beograda u rešavanju kosovskog pitanja i gde je, po Vama, mesto Srbije u naizgled začaranom trouglu brže evropske integracije - najava dolaska EU misije na KIM koja se ovde tumači kao početak jednostranog proglašenja nezavisnosti Pokrajine i ustavne obaveze državnih vlasti prema ovom delu državne teritorije?


- Pitanje KiM do te je mere osetljivo za Srbiju da ga ne treba otežavati bilo kojim unutrašnjim događajem koji bi podstakao ozbiljnije političke sporove i podele. Što se mene tiče, izbore za predsednika Republike trebalo je odložiti dok neposredna opasnost jednostranih rešenja ne prođe, ili, pak, dok se ne vide konkretni efekti ovakvih eventualnih akata. Ovakvo stanje ne bi večito trajalo, a obzirom na okolnosti ono bi se bar donekle izbistrilo za nekoliko meseci. Odluka o odlaganju ne bi suštinski dovela u pitanje Ustav Srbije, odnosno Ustavni zakon, budući da je ustavni razlog države jači od svake pojedinačne ustavne norme. Svaka od njih, naime, ima svoj realni smisao samo ukoliko nije ugrožen sam ustavni razlog države. Realna pretnja nasilnog otcepljenja dela teritorije, sa čime se valjda svi slažemo, drži Srbiju u stanju objektivno vanredne situacije. I pored toga, Srbija prilično dobro i redovno funkcioniše. Odlaganje predsedničkih izbora ne bi ovde imalo nikakvog negativnog institucionalnog ili funkcionalnog efekta.


Trougao o kojem govorite nije začaran, nego je mistifikovan. Ne mogu na istoj ravni biti opstanak zemlje i bilo koja strateška orijentacija države. Kada je država ugrožena u njenoj fizičkoj egzistenciji, njena odbrana je njen jedini prioritet. Tako je oduvek bilo i oduvek će biti. To nismo izmislili mi Srbi.

 

 

 
 
Copyright by NSPM