Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Pravdu

 

 

Slobodan Samardžić

EU još uvek okleva da se suprostavi SAD oko Kosova

Da li nakon brojnih susreta od Beča, pa do Njujorka, i razgovora, u prvom redu, sa svetskim i evropskim diplomatama, stičete utisak da postoji izvestan pozitivan pomak ka konačnom rešenju kosmetskog problema?Dokle će trajati put pronalaska pravog izlaza?

Pozitivnog pomaka nema i po svoj prilici ga neće biti sve dok Sjedinjene Države budu podržavale i podstrekavale kosmetske Albance u pravcu nezavisnosti. Tu leži glavni problem i dok se on ne reši, bolje rečeno dok se neko ozbiljan, u smislu respektabilne sile, ne suprotstavi ovakvim interesima SAD, neće biti pomaka u rešavanju kosmetskog pitanja.

Kakva su vaša iskustva iz susreta sa albanskom pregovaračkom delegacijom? Molim konkretan komentar.

Oni uvek dođu da rutinski odrade posao. Ponašaju se samouovereno iako su u razgovoru najčešće inferiorni. To deluje protivrečno, a u stvari nije. Oni jednostavno imaju obećanje SAD da će dobiti nezavisnost i zato nemaju razloga da ulažu trud u pripremu pregovora.

Da li je EU, UN , pa i SAD, konačno jasno da Srbija ne da svoju teritoriju i da zapravo, zalažući se za poštovanje međunarodnog prava u odbrani Kosova i Metohije, Srbija štiti od ratova, nemira i druge države sa sličnim problemima u svetu?

Jedno je pitanje da li je to nekome jasno, a drugo koliko mu to ide u obzir, tj. na ruku njegovim interesima. I danas su interesi jakih država glavni faktor međunarodnih odnosa, a ne neke opštečovečanske vrednosti, ili načela i norme međunarodnog prava. Pravo stupa na scenu onda kada su ti interesi u relativnoj ravnoteži ili kada postoji ravnoteža snaga. Malim zemljama preostaje da se prilagode konstelaciji koju primarno čine odnosi između velikih. Razume se, načini tog prilagođavanja mogu biti vrlo različiti.

Evidentno je da se u pozitivnom smislu ponešto menja u stavu prema KiM kod pojedinih članica EU. Koje države, u tom smislu, prednjače?

Za EU i najveći broj njenih država članica period od osam godina je isuviše dug da bi se sakrilo ono što se u tom periodu događalo na Kosovu i Metohiji. Ne kažem da će te zemlje pozvati nekog na odgovornost zbog katastrofalne situacije u pokrajini, ali to je dovoljno da posumnjaju u nezavisnost Kosova kao rešenje. Takvu sumnju izražava najveći broj država. Ali, nažalost, to još uvek nije dovoljno da se Unija suprotstavi interesima SAD, koji su na Kosovu predominantni. To su, razume se, interesi vojno-strateške prirode. Saznanje i priznanje da se na Kosovu razvija jedan maligni državoliki entitet još uvek nije za najveći broj zemalja EU dovoljan razlog da se suprotstave ovom osnovnom interesu SAD. Najveće suprotstavljanje je kod zemalja koje imaju potencijalne ili manifestne probleme sa svojim nacionalnim manjinama i kod tih zemalja postoji gotovo standardna podrška našim stavovima. Najzad, Nemačka poslednjih meseci pokazuje znake spremnosti na eksperiment koji se zove progovori.

Poznat je vaš stav, ali i premijerov, da ukoliko SAD podrže nezavisnost KIM, Srbija nema šta da traži u NATO. Komentar.

Moj lični stav je da Srbija nema šta da traži u NATO i da je nekim slučajem NATO neutralan spram ovog pitanja. A to očigledno nije slučaj. NATO, je naprotiv, instrument u američkim rukama za trajnu kontrolu nad Kosovom i Metohijom. Ući u takvu organizaciju bi bio čisti kolektivni mazohizam.

Stav Rusije o očuvanju celovitosti Srbije, KiM, kao njenog neotuđivog dela, zaštite međunarodnog prava je dosledan. Da li, i u kojoj meri, to ohrabruje Srbiju, budući da se ruske diplomate ponekad pozivaju na tvrdnju da se „obe strane slože”.

To da se obe strane slože je i naš predlog, a ne da mi nametnemo rešenje. Takav predlog, ma kako sofisticiran, ne bi imao gotovo nikakve šanse da nije bio podržan sa ruske strane. Osim toga, jedino podrška Rusije može u ovom trenutku garantovati da će rešenje statusa biti u okvirima međunarodnog prava, ili da budem realniji da rešenje neće kršiti međunarodno pravo.

Koliko je realno da se dve potuno suprostavljene strane slože s obzirom na činjenicu da Srbija Albancima na Kosovu i Metohiji garantuje najveću moguću autonomiju koju neka nacionalna manjina ima u svetu, a oni i to odbijaju?

Već sam rekao da dok SAD podržavaju Albance u njihovoj secesionističkoj politici, kompromisno rešenje nije realno, tj. nije na vidiku. Ali, ne mora da znači da će to uvek tako biti.

Koliko je srpska vlada realno jedinstvena u odbrani KiM? Neke uvažene diplomate, slušajući Vuka Jeremića, ili Tadića, s jedne strane, i vas , Koštunicu i slična razmišljanja pojedinih naših političara, lakonski zaključuju, a to i javno kažu: „ da ne znaju šta zapravo hoće srpski političari”. Jedno kažu - drugo misle - treće rade.

To su manjkavosti svake koalicione vlade, mada razlike kada je reč o Kosovu i Metohiji, nisu takve kakve navodite. Da Srbija ima jednostranačk y vladu kao Britanija, to ne bi bio slučaj. Ali, svima je jasno da je Srbija strašno daleko od jednostranačke vlade. Uostalom, ko zna zašto je to dobro.

Koliko partija u Srbiji danas misli da je odbrana KiM važnija od izbora?

Kada tako polemički postavljate pitanje, onda moj odgovor ne može biti egzaktan. Možemo se igrati pitanjima do mile volje. Recimo, mogao bih da vam odgovorim kontrapitanjem: koliko stranaka u Srbiji danas bez obzira što je uvereno da je KiM važnije od izbora ne bi izašlo na izbore kada bi bili raspisani?

Kada odete na KiM, šta vas ljudi pitaju i šta im kažete?

Najviše ih interesuje šta će biti sa Kosovom. Moj odgovor je uglavnom sledeći: borićemo se svim silama da ga sačuvamo i država Srbija vas nikada neće ostaviti na cedilu. Ali, svestan sam da reči mogu da daju samo privremenu utehu, a da poverenje i spokoj mogu pružiti samo dela.

Javnost u Srbiji strahuje da Ban Kin Mun podržava Ahtisarijev plan, odnosno Ameriku, ili je narod u zabludi?

To je, nažalost, tačno. On Ameriku podržava, jer ona njega pridržava. Sva je sreća što je on samo vrh administracije UN i ne može donositi odluke od političkog značaja. To mogu samo Savet bezbednosti i Generalna skupština.

Da li je, prema vašem mišljenju najveći zagovornik nezavisnosti KiM, SAD, pristala na odlaganje rešenj a zbog eventualnih predsedničkih izbora u Rusiji, u nadi da će se„ nešto u Rusiji izmeniti”, a SAD to iskoristiti za svoje , hegemonističke unilaterarne ciljeve.

Mislim da nije to razlog odlaganja. Pre će biti da je pravi razlog vreme koje je, prema mišljenju SAD, potrebno EU da se sabere oko američkog stava i da ga sasvim prihvati. To je stav o jednostranom priznanju KiM i protivpravnom nametanju misije EU na Kosovu.

Šta ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti KiM od strane Šiptara, 11. decembra, kako to, iz dana u dan ponavljaju njihovi mediji?

Kada bi se to desilo, Srbija bi tako nešto proglasila protivpravnim činom i upozorila sve subjekte međunarodnog prava da bi pridružujući se eventualno takvom činu doveli u pitanje svoje odnose sa Srbijom. Na Kosovu i Metohiji Srbija bi još intenzivnije učvršćivala svoje institucije i gradila nove. Srpski narod u pokrajini bi u još većoj meri nego danas živeo u okviru institucija Srbije.

Pravi političari, diplomate u svetu, za interes svog naroda bore se do poslednjeg daha, šta vi poručujete?

Mislim da imate previše romantičnu sliku o političarima i diplomatama, pa i o onim «pravim». Ono što jeste imperativ, to je da političiri i diplomate u Srbiji ne mogu da se ponašaju kao da je Srbija neugrožena zemlja. Njoj realno preti secesija dobrog dela teritorije i to je dovoljan razlog za vanredno zalaganje i «pravih» i «običnih» političara i diplomata, jer oni čine kritičnu masu javne administracije koja je odlučujuća u ovakvim prilikama.

Možda bi bilo dobro da iz prve ruke javnost jasnije sagleda suštinu Ahtisarijevog plana - prva NATO država u svetu! Koje države, sem Rusije, hoće da shvate o čemu se zapravo radi. Prokomentarišite odnos Kine, Indije i južnoameričkih zemalja prema našem najozbiljnijem problemu.

Ako mi u dovoljnoj meri ne alarmiramo međunarodnu javnost ovim povodom, niko drugi neće. A kada smo krenuli da o tome govorimo u domaćoj javnosti, imali smo suprotstavljanje i među koalicionim partnerima i među opozicijom. U oceni te stvari država jednostavno nije jedinstvena. Utoliko i naše međunarodno istupanje ne može biti ubedljivo. Mislim da ovu stvar sa NATO-om u Ahtisarijevom planu jedino Rusija razume i uzima u obzir.

Šta su vaši sledeći koraci, budući da ste i ministar za KiM i član srpske pregovaračke misije? Kako, s kim i kuda dalje?

Pregovori su mi trenutno najveća preokupacija. Ali, tu su i druge aktivnosti unutar ministarstva: funkcionisanje naših institucija u pokrajini, organizovanje Kancelarije ministars t va u pokrajini kao područne (pokrajinske) jedinice vlasti; investicije u pokrajini – kroz NIP i iz drugih izvora, različite vrste pomoći ljudima na terenu, međunarodne komunikacije i drugo. Posla ima dosta, a tako će i ostati za moga mandata.

razgovarala Biljana Živković

 

 

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM