Predrag Vasiljević:

Intervju sa Slobodanom Samardžićem

POSLE više od godinu dana nečega što neki nazivaju pregovorima, Marti Ahtisari je doneo nešto što on naziva rešenjem za Kosovo, a što u svojoj srži predstavlja protivpravno otimanje 15 odsto teritorije Srbije i stvaranje druge albanske zemlje na Balkanu.
     Naša država je jasno rekla "ne prihvatamo", Albanci su predlog oberučke prigrlili, a rasplet se očekuje na "višoj instanci", na sednici Saveta bezbednosti UN.
     Slobodan Samardžić, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice i koordinator državnog pregovaračkog tima za KiM, u razgovoru za "Novosti", po okončanju finalne bečke runde, jasno poručuje:
     - Taj predlog sveobuhvatnog rešenja za status Kosova, kako se zvanično naziva Ahtisarijev dokument, ni približno nije zreo da se pojavi pred Savetom bezbednosti UN. Osnovno je pitanje da li će taj tekst uopšte doći pred Savet bezbednosti.

* Finski diplomata je najavio da će svoj predlog da prosledi u Njujork već tokom ovog meseca. Koji su formalni i suštinski nedostaci tog dokumenta?
     - Njegova formalna manjkavost je u tome što nije proizašao iz pregovora, već je u više od devedeset procenata sadržaja, tako da kažem, kreacija Ahtisarijevog stručnog tima. To je lako objasniti. Prvo, srpski tim je stavio najmanje četiri stotine amandmana na taj dokument, koji gotovo u potpunosti nisu uključeni. Osim toga, o šest poglavlja ili aneksa tog dokumenta uopšte se nije pregovaralo. Ove ga čvrste činjenice pre svega formalno ne preporučuju za Savet bezbednosti. Ako tome dodamo i to da se nizom odredaba kojima se Kosovu daje status nezavisnosti zapravo krše osnovna načela i norme međunarodnog prava, zaokružuje se slika dokumenta kao sasvim nepodobnog i za razgovor, a kamoli za usvajanje, na Savetu bezbednosti.

* Ima li prostora da se taj predlog do Njujorka “pročisti” i poboljša u svojoj suštini - da KiM ostane u sastavu države Srbije?
     - To je nemoguće očekivati. Ahtisari je sve učinio da do toga ne dođe. Dao je zaokruženi dokument koji se teorijski mogao izmeniti samo promenama kakve smo predložili u Beču od 21. februara do 2. marta. Ti amandmani ostaju za neku drugu priliku.

* Šta je alternativa?
     - Treba napraviti prave pregovore i ubediti albansku stranu da sedne za sto bez prethodnih obećanja o ishodu pregovora. Rusija i Kina od početka su govorile dve stvari - da do rešenja mogu doći samo strane u sporu i da pregovore ne treba veštački ograničavati.

* Ukoliko se predlog, ipak, uskoro nađe na sednici SB UN, kakvo ponašanje očekujete od država koje brane stav da je nužno da rešenje prihvati Beograd, a koje predvodi Rusija?
     - Na Savet bezbednosti neće doći nikakav predlog ukoliko se prethodno ne obezbedi minimalan konsenzus članica, posebno iz sastava stalnih članica, oko njegovog prihvatanja i izglasavanja nove rezolucije. Ahtisarijev papir nepodoban je za tako nešto.

* Zvanični Beograd priželjkuje početak pravih pregovora, ukoliko Ahtisarijev predlog ne “preživi” Njujork. Koliko je izvesno da taj novi proces, sa novim međunarodnim posrednicima, započne?
     - O tome je još rano govoriti. U ponašanju Rusije i Kine sadržana je, ne samo principijelnost, već i postupnost, kao i određena smirenost. Treba najpre očekivati nešto intenzivirane konsultacije, koje bi započele onda kada sasvim bude jasno da ove dve države nisu spremne da ovako složenu temu, sa izvesno rđavim širim posledicama, prelome preko kolena. Tek će u tim konsultacijama predlozi srpske strane dobiti političko pravo građanstva. Njih će tada morati da uzmu u obzir i ostale članice Kontakt-grupe. To je otprilike sve što je moguće zasada predvideti.

* Sprema li se Srbija za nastavak pregovora?
     - Razume se, mi smo spremni za nastavak pregovora i to su Tadić, Koštunica i ostali članovi našeg tima snažno istakli na poslednjem sastanku u Beču. Ali, teško je sa sigurnošću reći kako će se stvar dalje razvijati.

* Koliko je realna opasnost od bilateralnog priznanja Kosova od pojedinih zemalja ukoliko nezavisnost ne prođe SB UN?
     - To bi bilo najgori ishod, koji ne treba sasvim odbaciti. Ipak, realno su male šanse da se tako nešto dogodi. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog teškoće da Evropska unija preuzme svoj deo posla bez podloge rezolucije SB UN. U takvom scenariju stvar bi sasvim iskočila iz koloseka međunarodnog prava i poretka. Mislim da bi države članice EU u tom slučaju jedna po jedna počele da otkazuju poslušnost, pri čemu mislim i na mali broj onih koje danas aktivno podržavaju ideju nezavisnosti Kosova.
     
* Da li su se šanse da se dođe do kompromisnog rešenje, u stvari, povećale, posle Ahtisarijevih “potrošenih šansi za razgovor“?
     - Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim sa "da" ili "ne". Kompromisno rešenje je samo optimalno dobro rešenje i zasada, nažalost, ništa više. Ali, ko zna zašto je Ahtisarijev eksperiment eventualno dobar. U njemu se ogleda jedan krajnji politički apsurd i kroz njega upozorenje kako ne treba raditi.
     
* Da li će to shvatiti i priznati i države koje su podržavale Ahtisarija?
     - Mi ne treba da očekujemo da će zemlje, koje su Ahtisariju davale podršku, ikada priznati da je reč upravo o apsurdnom predlogu. Ono što je potrebno jeste otvoreno suočenje sa složenom i opasnom realnošću koja se zove Kosovo i Metohija. A to je najmanje prosta činjenica da Albanci prete nasiljem ako ne dobiju nezavisnost Kosova. Ako neko danas ne vidi da je i međunarodno pravo realnost, i da su legitimni interesi Srbije realnost, moguće je da će to videti sutra. U svakom slučaju, predstoji nam dug i neizvestan put do kompromisnog rešenja. 

     ALBANCE NIJE BOLELO
     * KAKO ocenjujete to što i kosovski Albanci poručuju da su i oni morali da “progutaju” mnoge bolne kompromise?
     - To je najobičnija dimna zavesa, koju su u Beču pravili gotovo svi članovi albanske delegacije. Ali to je bila i prilika, koju smo u Beču iskoristili, da ih pitamo sa kim su to napravili taj tzv. bolan kompromis. Sa nama svakako ne. Ili, preciznije, nikakav kompromis nije bio napravljen.
     * Možda su ga napravili sa Ahtisarijem?
     - Možda sa njim i njegovim timom, ali to se nas ne tiče, jer smo mi zapravo bili druga pregovaračka strana, a ne UNOSEK.

      REČ NIJE VAŽNA
     * NAJAVLJENO je da će, u završnom predlogu, biti uneta reč za status. Kakva su vaša očekivanja - da li iz ovakvog sadržaja predloga proizlazi samo reč - nezavisnost?
     - Nezavisnost Kosova viri iz gotovo svake odredbe u Ahtisarijevom dokumentu. O tome nema dileme. Stoga je sasvim svejedno da li će on tu reč uneti u verziju teksta koju namerava da preda generalnom sekretaru UN.

V.Novosti 14. mart 2007