Suzan Sajmon

„Naši političari treba da otpišu Kosovo“

Tek svaki deseti Srbin podržava rat za pokrajinu

Beograd – Sa suzama u očima stotinak žena stoji u beogradskom Pionirskom prarku preko puta rezidencije predsednika Srbije, Borisa Tadića. Milka Jakovljević (56) prislanja usne na blago požutelu fotografiju svog sina Siniše, kojeg su u avgustu 2000. oteli kosovski Albanci. Tada je imao 18 godina. Ona se samo još nada da će naći njegove kosti, ne bi li mogla da sahrani posmrtne ostatke svog sina.

Kada Karla Del Ponte, glavna tužiteljka Tribunala za ratne zločine, dolazi u Beograd, Milka Jakovljević uvek stoji na ivici trotoara. „Treba da zna da smo mi Srbi žrtve“, kaže. Srpski ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, nedavno je iznova podsetio na 200.000 prognanika sa Kosova otkako je ono pod upravom UN. U prvom redu Srba, ali i Roma i drugih manjina. Na Kosovo su se vratili samo pojedinci. U poslednjih osam godina uništeno je čak 150 srpskih pravoslavnih crkava. U Vladinim krugovima u Beogradu trenutno je u izradi poslednji plan evakuacije za još stotinak hiljada preostalih Srba na Kosovu. Jer, Priština i Beograd treba da postignu dogovor oko budućeg statusa pokrajine do 10. decembra. No, u krugovima kosovskih Albanaca to znači: „Nakon isteka pregovora proglašavamo nezavisnost Kosova.“

Priča se da je srpski premijer, Vojislav Koštunica, zavrteo glavom kada je čuo da će se najmanje 25 od 27 članica EU složiti sa jednostranom nezavisnošću Kosova. „Kosovo pripada Srbiji“, kazao je srpskim medijima, „jednostrano proglašenje nezavisnosti u suprotnosti je sa međunarodnim pravom“.

Trenutno oko 37 posto Srba smatra da treba prekinuti diplomatske odnose sa zemljama koje prihvate jednostrano proglašenje nezavisnosti .

Koštunica u svakom slučaju dve stvari hoće da proglasi ključnim: očuvanje Kosova u granicama Srbije i očuvanje bosanske Republike Srpske.

„Šta me se tiču Kosovo i Republika Srpska?“, pita Ksenija Šarančić (23), studentkinja filmske umetnosti u Beogradu. Ksenija želi u Berlin, London i Amsterdam. Ali joj za vizu treba pozivno pismo i zdravstveno osiguranje koje važi u inostranstvu. Sve je to košta najmanje 150 evra. Za mladu Srpkinju Evropa leži na popriličnoj udaljenosti. „Naši političari bi trebalo da se potrude oko ulaska u EU“, kaže, „i da otpišu Kosovo“. Ksenija je simpatizerka liberalno-demokratske partije nekadašnjeg učenika Zorana Đinđića i studentskog vođe, Čedomira Jovanovića. „Kosovom se već više od osam godina upravlja nezavisno od Beograda“, kaže Jovanović. On u Srbiji važi za izdajnika. Nedavno je pod njegovim automobilom pronađena eksplozivna naprava.

Ksenijin dečko Nebojša (27) bavi se umetničkom video-produkcijom. „Srbija je oduvek bila igračka velikih sila. Pod Turcima, Habsburzima, a sada nam sudbinu određuju Amerikanci i Evropljani“, kaže on. Nebojša želi da Srbija bude država poput Švajcarske – sa različitim nacionalnostima koje zajedno žive u miru, nezavisno od toga šta nameću EU i NATO-a.

Na osnovu ankete koju je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), u ovom trenutku 41 posto Srba bi se odreklo ulaska u EU ako bi time mogli da sačuvaju Kosovo u granicama Srbije. „Na Kosovu su naši manastiri“, keže Nebojša, „niko nema pravo da nam ih oduzme“. No, on odlučno odbija novi rat. Trenutno samo 10 procenata Srba zagovara rat za pokrajinu.

Da bi postojeći Ugovor o asocijaciji i stabilizaciji sa EU mogao da stupi na snagu, u Briselu se čeka na pozitivan izveštaj Karle Del Ponte, koji treba da potvrdi kako Beograd u potpunosti sarađuje sa Tribunalom. A u to u prvom redu spada hapšenje Ratka Mladića koji je još u bekstvu. Protiv nekadašnjeg komandanta vojske bosanskih Srba, Haški tribunal je podigao optužnicu 1995. Srpska Vlada do danas nije uspela da ga uhapsi. No, od pre nekoliko nedelja u Srbiji je otvorena posebna telefonska linija za informacije u vezi sa ratnim zločincima. Tu se anonimno mogu dati podaci koji ukazuju na boravište generala.

Vladimir Vukčević, koordinator za saradnju sa Haškim truibunalom, kaže da svakodnevno dobijaju pozive. No, milion evra za informaciju koja će zaista dovesti do hapšenja Ratka Mladića, još nije isplaćeno. Jedan od saradnika direktora srpske policije, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da „u tajnoj službi nažalost i dalje cure informacije, u policiji i u vojsci“. Mnogi Srbi Ratka Mladića i dalje vide kao srpskog heroja. Smatra se da je do 2004. vojska pomagala Mladićevo skrivanje. „Ni jedan Srbin neće prodati Ratka Mladića za novac“, kaže jedan beogradski policajac čiji se otac borio u Bosni, a pre deset godina je ubijen na Kosovu. Ukoliko ta pokrajina dobije nezavisnost, mladi policajac kaže da će se boriti za Srbiju sa dobrovoljačkom grupom „svetog Lazara“.

Predsednički izbori u Srbiji trebalo bi da se održe do kraja godine, verovatno 9. decembra. Premijer Koštunica i njegov koalicioni partner su nagovestili da će bojkotovati izbore, jer im nerazjašnjeno pitanje Kosova oduzima dragoceno vreme. „Samo je Amerikancima i kosovskim Albancima u interesu da se izbori održe u tom periodu“, rekao je jedan Koštuničin savetnik.

Zapadne diplomate se nadaju da će Predsednik Tadić preuzeti još jedan mandat. No, njegov protivnik, Tomislav Nikolić iz ekstremno nacionalističke Srpske radikalne stranke, ima dobru šansu da razočarane Koštuničine birače privuče na svoju stranu.

URL:  http://www.welt.de/welt_print/article1308004/

Unsere_Politiker_sollten_das_Kosovo_abschreiben.html

Objavljeno u Die Welt, 29. oktobar 2007.