Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Srbija i NATO - prenosimo Glas javnosti

   

 

Vjekoslav Radović

Otvoreno pismo američkom ambasadoru Majklu Poltu

Dragi Majkl!

Obraćam Vam se kao Amerikanac - Amerikancu, ganut Vašim pismom u Glasu javnosti od 10. februara, kao odgovor na tekst g. Ivana Koprivice. I razočaran što ništa niste demantovali. Ali ste, ekselencijo, ušli u istoriju kao prvi ambasador najveće svetske sile, koji se bezuspešno upustio u polemiku sa građaninom jedne male i obespravljene zemlje, i to u listu koji nije ni "najstariji" ni "najuticajniji" na Balkanu.

Vaš napor je, u marketinškom smislu, zaista šarmantan poduhvat u borbi da se preokrene javno mnjenje u Srbiji u korist nezavisnosti Kosmeta, da bi otimačina delovala "demokratskije". Ispada da ste nas i bombardovali samo zato što nas volite! Vaš pretpostavljeni gospodin Danijel Frid prethodno je izjavio da se javno mnjenje u Srbiji menja u Vašu korist. Zaključio je to samo na osnovu jednog teksta u "najstarijem" i "najuticajnijem" listu na Balkanu. Zar dan u Stejt departmentu, zaista, počinje sa Politikom, a Vaš čitanjem pisama u Glasu javnosti? Svaka čast!

Međutim, brine me što vi formirate svoje stavove na procenama dece komunističkih generala, poput kolege iz Politike, a ignorišete poruke poput onog ispruženog srednjeg prsta u jednom beogradskom tabloidu. Vi bi makar trebalo da znate da komunistima ništa nije sveto i da iver ne pada daleko od klade. A, Vaši glavni miljenici i uzdanice u Srbiji upravo su deca komunizma, prerušena u demokrate!

Vidim, obojica smo naturalizovani Amerikanci, samo što ste Vi rođeni u Austriji, a ja u Hrvatskoj. Ali, verujte, g. Polt, čak i da sam Papuanac, gledajući šta radite ovom narodu - postao bih Srbin! Jer ako su to što Vi ovde radite ideje Vašingtona, Džefersona i Linkolna, onda neko od nas nije Amerikanac. I ne dozvoljavam da ste Vi to više nego ja. Da Vas možda nije spopao žal za Austrougarskom monarhijom?

Vi Srbima predlažete da se odreknu kolevke svoje duhovnosti, istorije, vere i države. Razumem da su to za Vas nepojmljive kategorije. Ali, da li biste se Vi, zaista, tek tako, odrekli južne Kalifornije, Novog Meksika ili delova Teksasa? Znam, reći ćete - to je nešto drugo, a Kosovo je presedan. Vi se rukovodite pragmatičnim razlozima: s jedne strane imate ratoborne Albance, koji prete novim nasiljem i krvoprolićem, ako se ne udovolji njihovim zahtevima, a s druge razjedinjene, dezorijentisane, ponižene, ogorčene, obespravljene i bezopasne Srbe, pa Vam izbor, uz pomoć ovdašnjih generalskih sinova i kćeri, izgleda lak. Ali, nemojte da se saomoobmanjujete.

I još nešto: prestanite da sadašnje stanje na Kosmetu pripisujete politici Slobodana Miloševića. U julu 1999, u Prištini, imao sam u ruci, i objavio letak u kojem Ibrahim Rugova i UČK pozivaju Albance da se isele i insceniraju "humanitarnu katastrofu", da bi se vratili pod okriljem NATO. Rado ću Vam ustupiti taj dokument. Obratite pažnju i na svedočenje bivšeg oficira UČK Bislima Zirapija pred Haškim tribunalom prošlog novembra. A Jugoslaviju, Vi to najbolje znate, nije srušio srpski nego hrvatski, slovenački i muslimanski separatizam. Uz Vašu svesrdnu pomoć.

Umesto da se suočite sa istinom, Vi Srbima ultimativno poručujete: "Možete prihvatiti našu ruku i izabrati uspešan put, ili se povući u prošlost ispunjenu besom, koja ne nudi budućnost..." Zar ne shvatate da je ruka koja im otima Kosovo za Srbe ruka lopova i džeparoša? Nadam se, ekselencijo, da Vam nije dosadno u Beogradu. Vi definitivno ne ličite na onog Markesovog junaka kome nije imao ko da piše! I, manite se usluga dece komunističkih generala. Nije reč o parama, ali ne zaboravite, ekselencijo, da su ta deca izdala i sopstvene roditelje.

Glas 13 2 2007

 

 

 
 
Copyright by NSPM