Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Express

 

 

Tihomir Loza

Dolina neizvesnosti

Mala oblast Srbije ostaje značajan deo – i moguće žarište – u debati o Kosovu.

Malo je potrebno da bi Preševska dolina postala značajno pitanje regionalne bezbednosti.

Međutim, u tom južnom delu Srbije živi 60 hiljada Albanaca u državi od 7,5 miliona stanovnika. Iako Srbija ne može da se pohvali svojim ponašanjem prema manjinama, stvari su polako počele da napreduju tokom poslednjih sedam godina, posebno u Preševskoj dolini. Srpski i međunarodni zvaničnici su povremeno uveravali javnost da je u regionu mirno.

Bilo je nemoguće ignorisati činjenicu da je 2000. godine Oslobodilačka vojska Kosova odlučila da organizuje ograničen ustanak u Preševskoj dolini.

U pograničnoj dolini istočnog Kosova, albanska manjina se nada da će dobiti potpunu nezavisnost od Srbije. Ona se graniči sa severnim delom Makedonije, u kojoj živi veliki broj etnički albanskog stanovništva.

Albanski političari ovog regiona na dolinu gledaju kao na ‘'šahovsku figuru u velikoj igri'', piše u novom izveštaju Međunarodne krizne grupe.

Kao nešto idealno, oni bi želeti da se ova dolina udruži sa nezavisnim Kosovom. Ali većina prihvata da se to ne može učiniti i da bi dolina ušla u igru, na dnevnom redu prvo mora biti podela Kosova. Pošto srpska Vlada nikad nije zadavala bol Preševskoj dolini kao što je to radila Kosovcima, može se pretpostaviti da je ustanak iz 2000. bio organizovan sa ciljem da ovaj deo zemlje bude uključen u poslednju fazu odlučivanja o budućnosti Kosova.

Ni jedna strana za sada nije zainteresovana za podelu Kosova na dva dela. Južni deo na granici sa Srbijom je tradicionalno naseljen srpskom većinom, dok je drugi deo naseljen albanskom većinom. Ipak, malo je razloga da ova podela bude ispisana u kamenu.

Ako je Kosovo ime igre, najbolja stvar kojoj Beograd može da se nada je međuvremeno rešenje, po kome međunarodno nadgledano Kosovo postaje nezavisno. Srpski lideri znaju da je zbog dugoročnih dobrih odnosa nemoguće da Priština bude podređena strana, kao što je i nemoguće da ponovo dođe do uspostavljanja fizičkog prisustva srpske države u pokrajini. Mnogi Srbi misle da je podela realističnija opcija.

Da je Beograd Prištini ponudio nešto delimično slično korektnoj podeli pre jedne dekade, velike su šanse da bi Kosovci to uzeli u obzir. To nije više slučaj. Javno su izbegavali podelu zato što ju je NATO odbacio posle proterivanja Srbije iz većeg dela Kosova 1999. Na podelu se gledalo kao na donosioca nestabilnosti, sa potencijalom da izazove neželjeni trend u zemljama kao što su Makedonija i Bosna.

Dvoumljenja

Dok danas nema znakova da međunarodni zvaničnici smatraju da je podela željeni put napred, mnogi se dvoume oko obećanja datih etničkim Albancima posle intervencije 1999. godine.

Godine 1999. NATO nije napao Slobodana Miloševića zbog onoga što je učinio na Kosovu već zbog onoga što su se zapadni lideri plašili da će eventualno učiniti. Početkom 1998. godine kada su Albanci započeli sa ustankom, državni sekretar SAD-a, Medlin Olbrajt, tvrdila je da Zapad ne treba da ponovi svoje greške koje je napravio ne intervenišući ranije u Bosni. Ovaj stav su delili mnogi saveznici NATO-a.

Dok je suprotstavljanje Miloševiću bilo motivisano humanitarnim razlozima, intervencija je imala i šire geopolitičke implikacije. Jednostavno rečeno, NATO nije udaljio Srbiju sa Kosova da bi joj dozvolio da se jednog dana vrati. Nezavisnost je proistekla kao jedino logično rešenje.

Osim što su rezolucije retko logične. Teško da je bilo potrebno opravdanje za kažnjavanje Miloševićeve Srbije. Ali ono što sada uznemirava zapadne lidere je to da posle osam godina oduzmu nešto od Srbije koja se nasumljivo popravlja. I neki oklevaju u kažnjavanju srpskih političara koji su pomogli da se Milošević skine sa vlasti.

Zbog toga retko čujemo da se o nezavisnosti detaljnije govori. Ako ikada izgovore reč nezavisnost, zapadni lideri sada preferiraju da svoj stav iskažu bez objašnjenja, brzo prelazeći na iskazivanje nade da će na pregovorima između Beograda i Prištine doći do uspeha.

Strategija međunarodne zajednice – izuzev Sjedinjenih Država koje žele da požure sa nezavisnošću – verovatno se može najbolje opisati nadom da će se pojaviti bolje rešenje. Tako podela neizbežno ulazi u igru, jer jedina moguća alternativa za stvaranje celog Kosova nezavisnim je da veći deo njega postane nezavisan, a da ostatak ostane deo Srbije.

Neki zapadni zvaničnici su nagoveštavali da bi prihvatili bilo kakvo rešenje oko koga se slože Beograd i Priština, uključujući i podelu. Problem je u tome što nema izgleda da će se dve strane složiti oko bilo čega vezanog za status Kosova, pogotovu ne o podeli.

Često se misli da bi Srbi želeli da dobiju sam sever Kosova. Ali teško da će ih to zadovoljiti, s obzirom na to da je taj deo pokrajine već pod kontrolom Srbije. Izgleda da bi oni želeli malo više – možda deo teritorije na kojoj se nalaze značajni manastiri, što bi im sačuvalo prestiž – ali Albanci bi verovatno ratovali da bi se ovo sprečilo.

Jedini scenario podele o kome bi Albanci bili spremni da diskutuju uključuje zamenu severa Kosova za Preševsku dolinu. Ali to se neće dogoditi.

Najverovatniji scenarijo je onaj po kom kosovska Vlada proglašava nezavisnost, dok Srbija zadržava kontrolu nad severnim Kosovom i otvorenije integriše ovu teritoriju. Ovo bi verovatno dovelo do novog ustanka u Preševskoj dolini, do izbeglica i nestabilnosti u regionu.

Zbog toga je opravdana pažnja posvećena Preševskoj dolini.

(ovaj tekst je preuzet se TOL-a)

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM