Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Danas

   

 

Gordana Logar

Kosovo na dnevnom redu američkog Kongresa

Udruženi republikanci i demokrate 

Izgleda pomalo bizarno, ali poslednje nedelje Ahtisarijev plan za nadgledanu nezavisnost Kosova, ujedinio je krajnje podeljenu američku političku scenu. Administracija predsednika Buša koja svakodnevno trpi ozbiljne udarce - ne samo zbog rata u Iraku - iz oba doma Kongresa SAD sa opozicionom većinom Demokratske stranke dobija takoreći nepodeljenu podršku kongresmena kad je reč o Ahtisarijevom planu za Kosovo.
Ni u jednom trenutku dosad zvanični Vašington nije javno doveo u pitanje rešenja koja nudi finski diplomata, zvanični predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Najpre je još početkom januara Predstavnički dom Kongresa usvojio rezoluciju kojom "podržava nezavisnost Kosova", da bi pre nekoliko dana po poruci sličan, mada neuporedivo oštriji, tekst bio ponuđen i Senatu, gornjem domu Kongresa. Učinila su to četiri ugledna senatora: Džozef Bajden, Džon Mekkejn, Džozef Liberman i Gordon Smit. I ovog puta na istoj strani našli su se jedan demokrata, jedan nezavisni senator i dva republikanska. Zanimljivo je da su Bajden, demokrata iz države Delaver i Mekejn, republikanac iz Arizone, u svemu drugom apsolutno suprotnih stanovišta. Pre svega kad je reč o iračkom ratu koji Mekkejn podržava u svakom detalju, a Bajden kritikuje na svakom koraku. Obojica su inače u trci za predsedničkog kandidata na demokratskoj (Bajden) i republikanskoj (Mekkejn) listi.
Njihovo "ujedinjenje" na kosovskom pitanju potiče još iz 1999. godine kad su Senatu nudili rezoluciju o učešću i pešadije u NATO bombardovanju Srbije čemu se predsednik Klinton protivio. U junu te godine Bajden je u Institutu Vudro Vilson veoma detaljno, analitički govorio o Balkanu, posebno o raspadu Jugoslavije, o ratu u Bosni, o tadašnjoj politici Srbije i o Kosovu, predviđajući da će "Slobodan Milošević pasti za godinu dana". Tada je bio predsednik Komiteta za spoljne poslove Senata, a u toj fukciji je i sada posle pobede Demokratske stranke na izborima prošlog novembra.

RADIKALNE PREPORUKE

Predlog rezolucije o Kosovu četvorice senatora mogao bi uskoro da bude predmet rasprave upravo u tom Komitetu kada će biti mogućno stavljati amandmane pre nego, ako uopšte bude tekst ponuđen na usvajanje Senatu. U predlogu se podržva nezavisnost Kosova i zahteva od administracije da u saradnji sa saveznicima u Savetu bezbednostu UN što pre bude usvojena rezolucija koja će potvrditi Ahtisarijev plan. Štaviše odlazi se i tako daleko da se preporučuje, ukoliko Savet bezbednosti ne deluje brzo i odlučno, da zajedno sa saveznicima "kao i 1999" (NATO intervencija) dilomatski priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.
Ovaj poslednji stav će najverovatnije, kao krajnje radikalna, biti osporavan u raspravi, bilo u Komitetu ili na zasedanju Senata. Ova celokupna platforma će, kako se očekuje, biti kritikovana pre svega od članova Predstavničkog doma i senatora u takozvanom Srpskom kokusu. Rezolucija, kao dokument, ovde inače nije obavezujuća, ali jeste nešto što šalje poruke zvaničnog Vašingtona i utiče na politička opredeljenja.
U Srpskom kokusu su tri senatora - Džordž Vojnovič, republikanac iz Ohaja, Džejms Ajnhof, republikanc iz Oklahome i Dejvid Viter, republikanac iz Lujzijane i 23 člana Predstavničkog doma koji su bili zatečeni predlogom rezolucije četvorice senatora, predatom neposredno pred uskršnji odmor.

OFANZIVA PREMA RUSIMA

Istovremeno, vidljiva je i pojačana aktivnost odgovarajućeg dela Stejt dipartmenta. Posle sednice Saveta bezbednosti početkom aprila moglo bi se čak govoriti o nekoj vrsti "male ofanzive" Vašingtona u korist Ahtisarijevog plana izazvane i ruskom kritikom ponuđenog dokumenta. Na istoj strani sa SAD su Velika Britanija i Francuska mada se, ako se izuzme Rusija, ne bi moglo govoriti o nekom javnom većem protivljenju stalnih članica Saveta bezbednosti. Svi istupi su izbalansirani, a po pravilu se svi služe opreznim jezikom diplomatije. Ovo se podjednako odnosi i na nestalne članice Saveta bezbednosti (Belgija, Kongo, Gana, Indonezija, Italija , Panama , Peru , Katar, Slovačka i Južna Afrika). U razgovorima sa ovdašnjim zvaničnicima se zato mogu čuti najčešće dva upozorenja. Prvo je da bi ozbiljni analitičari morali tačno da znaju kakve odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Rusijom i Kinom imaju nestalne članice Saveta bezbednosti, pa prema tome videti šta je sadašnja retorika, a šta mogućno opredeljenje u krajnjem ishodu kad se dođe do trenutka izjašnjavanja o Ahtisarijevom planu i rezoluciji koja bi ga potvrdila. Ruski veto je inače i dalje krajnje neizvestan. Drugo je upozorenje - da se zvanični Beograd stalno, zapravo, obraća samo domaćoj javnosti, posebno u tumačenju sednice Saveta bezbednosti. Za to se uzima primer prvog susreta premijera Koštunice sa novinarima kad je rekao da je zadovoljan što nije usvojen Ahtisarijev plan. Činjenica je, međutim, da nije uopšte bilo predviđeno da plan bude usvajan na sednici, na šta su svojim primedbama i pitanjima novinari reagovali.
Vašingtonska ofanziva je najviše usmerena ka Moskvi. Odnosi između dve zemlje su inače zategnuti. Moskvu iritira širenje NATO pakta što nije sprečilo predsednika Buša da prošle srede potpiše dokument kojim SAD daje "vojnu pomoć" od 42 miliona dolara za buduće stalne članice Alijanse: Albaniju, Hrvatsku, Makedoniju, Ukrajinu i Gruziju. Rusi se protive i mogućem postavljanju američkim raketnih, odbrambenih sistema u Češkoj i Poljskoj, pa sada Vašington, uz pomoć nekih evropskih zemalja pokušava da u celu ideju uključi, preko NATO saradnje i Rusiju.
Što se Kosova tiče, najčešće se govori da rešenje u obliku nadgledane nezavisnosti nije formula koja bi mogla da bude primenjivana i u drugim međunarodnim konflktima, jer nigde nije prošlo osam godina "vladavine UN" i 15 meseci pregovaranja. Prošle srede se Kondoliza Rajs odgovarajući na pitanja novinara dotakla, i sudbine Južne Osetije i Abhazije, naglašavajući da je normalno da Moskva ima uticaja na svoje susede, ali da se uvek mora poštovati nezavisnost drugih. Ove godine se inače obeležava 200 godina od diplomatskih odnosa Amerike i Rusije.

 

 

 
 
Copyright by NSPM