Miroslav Lazanski

Da li Srbija želi da bude „siva zona” između Moskve i Vašingtona na Balkanu, poput nekadašnje Jugoslavije? Jer, Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije u tački šest kaže da je Narodna skupština donela odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi bila doneta konačna odluka o tom pitanju. To je, zapravo, i najkonkretniji deo Rezolucije, koja će uz tačku pet, koja govori o modalitetima eventualne misije EU na Kosmetu i stavove tačke sedam pod „b” i pod „đ”, izazvati i najveću pažnju stranih posmatrača. Naravno, pod uslovom da skupština danas na raspravi o Kosmetu ne promeni nešto od svega toga, što je malo moguće, jer su ovom rezolucijom zadovoljeni zahtevi svih zainteresovanih.

Za narodnjačku koaliciju predvođenu DSS-om, ali i za SRS i SPS vojna neutralnost Srbije u odnosu na NATO i vojnu strukturu EU, jer drugih vojnih saveza i nema u Evropi, predstavlja manifestaciju otpora prema namerama SAD i EU da i bez odluke UN priznaju nezavisnost Kosmeta. Strankama kao što su DS i G17 plus, vojna neutralnost Srbije za sada uopšte i ne smeta, jer i statusno međunarodno priznate neutralne države, poput Austrije, Švedske, Finske i Švajcarske, članice su procesa Partnerstvo za mir, imaju svoje mirovne vojne snage u raznim misijama širom sveta i usko sarađuju sa NATO-om. Uostalom, poslednjih meseci, da li zbog izbora ili ne, tek DS i G17 plus malo spominju ulazak Srbije u NATO.

Neutralnost je političko-pravni status države koja nije u ratu ni sa jednom zaraćenom stranom, što znači da pretpostavlja postojanje međunarodnog oružanog sukoba. Status stalno neutralne države, odnosno neutralizovane države stiče se, dakle, na osnovu međunarodnog ugovora, što znači da bi odluka Narodne skupštine o neutralnosti Srbije bila više deklarativno-političkog karaktera, zapravo neka vrsta poslednjeg apela Zapadu da ne podržava secesiju Kosmeta.

Ipak, proglašena vojna neutralnost Srbije najviše će zadati problema Ministarstvu odbrane Srbije, čiji će svaki korak u saradnji sa NATO-om i SAD sada biti podvrgnut detaljnoj analizi svih „zaintersovanih”. Naravno da će u Ministarstvu odbrane nastojati da prikupe sve primere iz prakse armijske saradnje Austrije, Finske, Švedske i Švajcarske sa NATO i SAD, ali je problem što sve te neutralne države nemaju problem Kosmeta kojeg NATO i SAD žele da reše na štetu Srbije.

Smisao i zadatak bezbednosnih integracija jeste bezbednost država članica. Kako onda tretirati američke vojne snage koje bi poželele da koriste drumove Srbije, na osnovu ranije potpisanih bilateralnih ugovora o vojnoj saradnji, dakle, kako gledati na te jedinice na njihovom putu ka nezavisnom Kosmetu preko uže Srbije? Kako spojiti eventualni gubitak Kosmeta, što podržavaju NATO i EU, sa članstvom Srbije u NATO-u?

To nije pitanje za političare, već za alhemičare.
[objavljeno: 26.12.2007.]