U fokusu

Miroslav Lazanski

TAKO TO RADE BUGARI

Bugarska je nedavno, u skladu s planovima o transformaciji oružanih snaga do 2015. godine ukinula Komandu operativnih snaga, Komandu za specijalne operacije, Istočnu i Zapadnu komandu kopnenih snaga, kao i Taktičku avijacijsku komandu i Komandu vazdušne odbrane, i sve kopnene i vazduhoplovne jedinice direktno podredila glavnom štabu. Novi načelnik Generalštaba bugarske vojske, general Zlatan Stojkov, izjavio je da se Sofija neće oslanjati na NATO zahteve daljeg redukovanja brojnog stanja vojske sa 45.000 na 19.500 pripadnika, odnosno da Bugarska neće ići ispod broja od 45.000 vojnika.

Bugarska je članica NATO, u Bugarskoj Amerikanci imaju dve vojne baze i koriste jedan vojni poligon. Bugarski vojni avioni čuvaju vazdušni prostor Albanije i Makedonije, o čemu su potpisani i međudržavni sporazumi. Sofija unutar i izvan svojih granica, dakle, nema bezbednosnih izazova, pa ipak Bugarska je još prošle godine potpisala sa ruskom kompanijom RSK MIG ugovor vredan 48 miliona američkih dolara o servisiranju 16 aviona tipa mig-29. Istovremeno sa kompanijom „Aero Vodokhodi” potpisan je ugovor o servisiranju 12 aviona L-39 za obuku. Ministarstvo odbrane u Sofiji zatražilo je od kompanije „Lokid Martin” podatke o ceni i uslovima isporuke američkih aviona F-16, to isto je zatraženo još 2005. godine od Šveđana za avion JAS-39 i kompanije „Boing” za američki aparat FA-18EF. U igri je i francuski avion „rafal”.

„Boing” je Bugarima u martu 2006. ponudio 16 aviona FA-18EF po ceni od 54 miliona dolara po avionu, a u tu cenu ulazi i 12 letelica F-5EF koje su korišćene za obuku. Kao alternativa ponuđeno je i 12 polovnih FA-18EF i 12 F-5EF. Bugarska vlada je zatražila da investicije u početne programe budu bar 80 odsto vrednosti od budućeg ugovora za koji se očekuje da košta između jedne i 1,4 milijarde dolara.

Bugarska je još 2005. godine sklopila ugovor o kupovini 12 novih helikoptera AS-532 „kugar” i šest novih helikoptera AS-556 „panter” što je deo njene obaveze posle ulaska u NATO. Krajem 2005. Sofija je potpisala i ugovor sa kompanijom „Elbit”, vredan 70 miliona dolara, oko modernizacije 12 helikoptera „mi-24” i šest helikoptera „mi-17” na standarde NATO-a. Skupi vojni projekti zahtevaju i autoritativne lidere koji mogu da se za njih i izbore...

Bugarska ima oko osam miliona stanovnika i vojni budžet od oko 650 miliona dolara.

Približan broj stanovnika i vojni budžet ima i Srbija, ali sa skoro dvostruko manjim brojem pripadnika oružanih snaga. Naravno, bezbednosni izazovi Bugarske i Srbije ne mogu se ni porediti. Naime, Sofija je uspešno valorizovala članstvo u NATO-u, koji je u međuvremenu zaboravio na građane Bugarske, inače muslimanske veroispovesti, koji su u prethodnom socijalističkom sistemu morali u masovni egzodus u Tursku. Srbija, i pored svih potpisanih vojnih sporazuma sa SAD, te sporazume na strateškom političkom planu nije „naplatila”. Barem ne kada je reč o Kosmetu.

Da li je to strategijski diletantizam politike, ili, zapravo, nedostatak strategijske volje guši potencijale Srbije. Naime, Srbija i pored jačanja privrede nije uspela da na prostoru bivše SFRJ, o Balkanu da i ne govorimo, ostvari neku vidljivu stratešku prednost, pa ni lidersku poziciju. Odsustvo samopouzdanja u političkom i vojnom sistemu, oklevanje u donošenju strateških odluka, nepostojanje institucionalnog okvira za sprovođenje strateških ciljeva, sve to doprinosi sveukupnoj strateškoj nedoslednosti. I sve to guši potencijale države na početku 21. veka. I pored određenih inicijativa, plašljivost u geostrateškom scenariju, koji se na Balkanu brzo menja, dovodi nas u stanje određene pasivnosti. Drugi oko nas ne čekaju i znaju kako brzo da popune taj vojnostrateški vakuum.

[objavljeno: 27.01.2007.]