Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

03. april 2007

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE SAVETU BEZBEDNOSTI UN

Poštovani gospodine Predsedniče, poštovani predstavnici zemalja članica SB, gospođe i gospodo, Želim pre svega da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom telu svetske organizacije. Verujem da je prisutnim uvaženim predstavnicima država članica Saveta bezbednosti dobro poznata činjenica da je Srbija stara evropska država. Ona je, pored ostalog, bila član još Lige naroda, a jedna je od zemalja-osnivača Ujedinjenih nacija. Sa svojom viševekovnom državnom tradicijom, Srbija je učestvovala u izgradnji evropske istorije i izgradnji trajnih i univerzalnih vrednosti sveta u kojem živimo. Tu pre svega mislim na suštinske vrednosti kao što su vladavina prava i pravda.

Siguran sam da delimo zajedničko uverenje da svaka država ima neprikosnoveno pravo, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe opšta načela međunarodnog prava i elementarna pravda. Do danas niko nije pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip nepovredivosti međunarodno priznatih granica. Naglašavam da je to tako bilo sve do predloga Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski presedan.

Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik Ahtisari - suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano prekroje međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim pokušajem gaženja prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja pouzdano znaju i najdublje osećaju da je u samim temeljima ugroženo njihovo državno i nacionalno dostojanstvo.

Zato Srbija, gospodine predsedniče, odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije. Nikada i niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice Srbije. Istina je da je Generalni sekretar UN Martiju Ahtisariju poverio mandat da bude posrednik u razgovorima za određivanje budućeg statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Kao što je i istina da SB nije, niti je mogao, dati Ahtisariju mandat da otvori pitanje državnog statusa Srbije, zato što to ne dozvoljava Povelja UN.

Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije. Pošto Specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč, krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga. Naravno, gospođe i gospodo, da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja UN, za ovakav predlog ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne može nikakvim objašnjenjem postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom može pravno nasilje da pretvori u pravo.

Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno mandatu koji je dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se morali kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim važećim međunarodnim normama.

Onog trenutka kada se Specijalni izaslanik odlučio da radi suprotno Povelji UN, pokazalo se da on i nema za cilj da pomogne da dve strane postignu kompromisno rešenje. Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila.

Srbija je, gospodine predsedniče, to hoću posebno da naglasim, od samog početka veoma strpljivo pokušavala da Specijalnom izaslaniku ukaže da je za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne obaveze. Prva je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači puno poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je obaveze bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske strane. Očigledno je da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u potpunosti oglušio o ove dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i nelegitiman.

Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se Srbiji otme njena teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, pribeći masovnom nasilju. Srbija pita da li Savet bezbednosti može da pređe preko otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem bude argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i međunarodno priznate države. Srbija je uverena da je autoritet Saveta bezbednosti neprikosnoven u odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo najodlučnije suprotstaviti posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja kosovskog pitanja, kao što bi to učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog problema.

Koristim ovu priliku, gospodine predsedniče, da ponovo nedvosmisleno ukažem svim uvaženim državam članicama Saveta bezbednosti da je Srbija potpuno opredeljena da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je važnosti da se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se novi međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.

Srbija je potpuno uverena da je moguće pronaći takvo kompromisno i istorijski pravično rešenje. Srbi i Albanci vekovima žive zajedno i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji. Srbija ispoljava čvrstu i dobru volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.

Koliko je ispravan ovaj pristup koji predlaže Srbija najbolje se može videti ako postavimo pitanje, koja bi se nacionalna manjina danas u svetu usudila da odbaci ovako definisanu suštinsku autonomiju. Verujem da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.

Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu. Ponavljam da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da je nedopustiv zaključak albanskih separatista da je nemoguć zajednički život. Istinska demokratska načela i opšteprihvaćeni princip multietničnosti podrazumevaju podelu odgovornosti za zajednički život. U toj podeli odgovornosti albanska strana bi preuzela sve nadležnosti iz dogovorene suštinske autonomije. Širom sveta su pronalažena različita rešenja za ostvarivanje autonomije nacionalnih manjina i nedopustivo je da, samo u jednom slučaju, samo jedna manjina dobije ekskluzivno pravo da stvori državu, i da samo za tu manjinu ne bude dovoljan ni najviši oblik autonomije.

Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da započnemo neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta je ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti Ahtisari, pre nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan sastanak na kojem je razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo da je kosovski problem složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može razrešiti na jednom jedinom sastanku. Zato je potrebno iskazati čvrsto opredeljenje da kontinuirani dijalog dve strane do postizanja obostrano prihvatljivog sporazuma bude jedini način utvrđivanja budućeg uređenja Pokrajine, i - što je posebno važno - da to bude put koji je obavezujući za sve strane. Ako jedna strana ne želi dijalogom da dođe do rešenja, već preti nasiljem, moraju se definisati jasni mehanizmi da se teror onemogući, odnosno sankcioniše.

Poštovani gospodine predsedniče, Srbija danas konkretno predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovođenju važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda. Na prvom mestu bi misija SB mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je poznato da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine. Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je prognano više od 40. 000 Srba i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta zapravo znači da u glavni grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Da oni ne mogu da se vrate u neke krajnje nepristupačne sredine, možda bi neko i mogao da pronađe neki logičan razlog. Ali činjenica da prognanici ne mogu da se vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244.

Uoči ove sednice SB teroristi su raketama gađali srpski manastir Dečani koji potiče iz 14 veka, i koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. A Dečani nisu jedini manastir koji se našao na udaru terorista. Za poslednjih nepunih osam godina teroristi su srušili preko 150 takođe drevnih manastira i crkava, od kojih mnogi predstavljaju vredno srpsko i evropsko kulturno nasleđe.

Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi biti utvrđivanje stvarnog stanja u sprovođenju Rezolucije 1244, i Srbija je uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora. Posebno naglašavam da Rezolucija 1244 eksplicitno potvrđuje državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i zahteva da se obezbedi suštinska autonomija za Pokrajinu. To omogućava da ova važeća Rezolucija Saveta bezbednosti zauzme centralno mesto u budućim razgovorima o uređenju Pokrajine.

Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i Povelja UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. Podrazumeva se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, jer bi to predstavljalo direktno mešanje tih država u unutrašnje stvari Srbije. U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu Rezoluciju 1244 zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica.

Želim posebno da vas upoznam da je Srbija krajem prošle godine donela novi Ustav. Mora se uvažiti činjenica da je na referendumu više od polovine ukupnog broja punoletnih građana iskazalo svoju slobodnu volju, ponovno utvrđujući kao ustavnu kategoriju da je pokrajina Kosovo i Metohija neotuđivi deo teritorije Srbije. Pitanje teritorijalne celovitosti Srbije u potpunoj je nadležnosti suverene volje naroda Srbije, a donošenjem novog Ustava nedvosmisleno i izričito su potvrđene sadašnje međunarodne državne granice Srbije.

Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i da ona ne dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije. Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju.

Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.

Na samom kraju, gospodine predsedniče, zahvaljujem Vam na prilici da izložim stavove Srbije, da obavestim Savet bezbednosti da je Srbija odbacila Ahtisarijev predlog, i da zatražim od Saveta bezbednosti da, uz novog međunarodnog posrednika, pokrene nove pregovore, koji će ovoga puta važeću Rezoluciju 1244 uzeti za jasan i čvrst okvir pronalaženja sporazumnog rešenja.

Hvala vam na pažnji.

 

 
 
Copyright by NSPM