Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

Koha ditore - Pristina

Sami Kastrati

KOSOVO NE TREBA DA BUDE DRUGA BOSNA

Pristina, 15. oktobar - "Buduća misija međunarodne zajednice na Kosovu ne treba da ima neograničenu i neoročenu vlast, a stvaranje druge Bosne na Kosovu bilo bi protiv interesa Kosova, ali i same Evrope".

Tako je u ekskluzivnom intervjuu za list "Koha ditore" rekao šef Evropske inicijative za stabilnost (ESI) za Balkan, Gerald Knaus.

Da bi se izbegla aspolutna vlast međunarodne zajednice i da bi se zemlja spasla toga da postane propala država, Knaus, koji se inače dosta bavio analizom situacije i političkih tokova u Bosni i u zemljama Jugoistočne Evrope, kaže da na Kosovu treba da postoji politički konsenzus među domaćim političarima, a da bi međunarodnim predstavnicima trebalo da se pokažu "crvene linije", da im se kaže da je Kosovo spremno, da ima viziju, da ima plan za ekonomski razvoj i da zna da implementira Ahtisarijev plan.

"Mislim da nije ni u interesu Kosova ni u ineteresu Evrope da ovde bude druga Bosna, stvaranjem međunarodnih institucija koje će i vremenski i uopšte uzev imati neograničenu vlast. Još jedna kancelarija specijalnog predstavnika, poput one u Bosni, nije u interesu Kosova, jer će biti sukoba kakav vi imate sada, a to neće biti sada ni u interesu Evrope. Vi možete da iskoristite ovu priliku u Evropi, a političari Kosova to treba jasno da iznesu Evropi", rekao je Knaus.

Po mišljenju šefa ESI-a, političari Kosova i civilno društvo, izuzev usresređenosti na status Kosova, trebalo bi da imaju u vidu i ovaj element koji spada među najznačajnije u funkcionisanju buduće države Kosovo.

"Veoma je značajno da se ima jasna strategija za dan posle nezavisnosti i da bude jasne misije međunarodnog prisustva. Da li će to prisustvo biti poput onog u Bosni? Rezultat koji je do sada proistekao u Bosni bio je propala država, jer je međunarodna zajednica imala previše vlasti. Kako ćete to izbeći na Kosovu"? - upitao je Knaus.

Zbog toga, izuzev političara, on je rekao da bi i uloga civilnog društva mogla da bude velika.

"Civilno društvo treba to da uradi. I oni treba da iskoriste ovu priliku i da steknu saveznike u Evropi, sa evropskim parlamentarcima, sa evropskim medijima. Dakle, vi treba da pokažete i da ovom prilikom konstruktivno argumentujete, zašto Kosovo treba da bude tretirano kao druge evropske zemlje ili pak i kao Makedonija. Dakle, uprkos tome što ste tamo (u Makedoniji) imali veliku krizu i etnički sukob, vi nikada niste imali protektorat. Vi to treba da uradite ubedljivo, koristeći prilike i pokazujuci da to ne minira evropske vrednosti, već se to čini zasnovano na zajedničkim evropskim vrednostima, da kosovsko društvo i politički sistem žele da budu tretirani kao i druge države u Evropi".

On poručuje da na Kosovu treba da bude više javne debate u pogledu međunarodnog prisustva ubuduće.

"Jedna od debata koja bi, razume se, trebalo da bude vođena, a koje nije bilo do sada, to je kakvu će vlast imati buduća misija. Vi treba da budete veoma odlučni u pogledu toga da bude ograničena misija međunarodne zajednice i ne treba da dozvolite da buduće međunarodno prisustvo bude, jednostavno rečeno, naslednik UNMIK-a i da ima iste kompetencije. To treba da bude neprihvatljivo. Vi treba da pronađete puteve da to sprečite. Vaš glavni saveznik je javnost u Evropi i u Americi. Dakle, izazovi će biti da pronađete put za glavna načela", rekao je on.

Po mišljenju analitičara Knausa, Ahtisarijev plan je još uvek fundamentalan i svako kašnjenje statusa ima svoju cenu.

"Razumem zabrinutost građana Kosova u pogledu neprekidnih odlaganja rešavanja statusa. Mislim da će Kosovci moći da proglase jednostranu nezavisnost, ali šta ako ona ne bude toliko priznata"? - izrazio je svoje dileme Knaus.

U pogledu delovanja EU oko priznanja nezavisnosti Kosova, on kaže da je veoma kritično ukoliko nema rezolucije SB OUN, ali ipak izražava nadu da zemlje koje su izrazile skepsu neće blokirati proces i spoljnu politiku EU.

"Imamo zemlje koje su skeptične kao što su Kipar, Rumunija... Mislim da je, napokon, najznačajnija stvar to da će većina zemalja EU priznati nezavisnost, a ostale neće blokirati misiju EU na Kosovu. Za EU će biti veoma teško ukoliko bude paralisana od Rusije samo zato što unutar nje postoje neke države koje ne učestvuju u donošenju odluka. Mislim da bi visoki prioritet EU trebalo da bude njena efikasnost, a ne da ona po svaku cenu bude ujedinjena", rekao je Knaus.

Govoreći o odnosima Rusija-Zapad u pogledu statusa Kosova, on misli da tu postoji sukob vizija.

"Što se tiče Rusije, on (pristup u slučaju Kosova, prim.autora) nije bio samo igra političke elite, već je to i opšte uverenje koje deli većina Rusa. Evropljani ne dele takvu viziju i to je sukob vizija. Glavno pitanje je da je Kosovo u Evropi i od velikog je interesa za EU i SAD. Oni su mnogo investirali i opravdano kažu 'Vidite, mi postujemo osetljivost Rusije, međutim, nećemo delovati na taj način, jer je to u našem interesu i to je naša odgovornost'".

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM