Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Pjotr ISKENDEROV

Putinovih “14 tačaka”

Rusija polako ali sigurno nastavlja da vrši pritisak na Zapad u vezi sa kosovskim pitanjem. Rezultati runde pregovora između Beograda i Prištine, održane 22. oktobra 2007, predstavljali su poslednji klin zabijen u poklopac kovčega komemorativnom „Ahtisarijevom planu“. Novi dokument sa svojih 14 tačaka našao se na stolu posrednika i direktnih učesnika pregovora. U njemu nema ni reči o nezavisnosti Kosova.

Bivši finski predsednik, Marti Ahtisari 18 meseci je vršio pripreme pre nego što će se popeti na međunarodnu govornicu i izneti svoj plan koji Kosovu, srpskoj pokrajini, garantuje „nadziranu nezavisnost“ neovisno o volji Srba. Nadgledanost o kojoj je on govorio trebalo je da usledi angažovanjem NATO-a, vojnog i političkog bloka koji je 1999. bombardovao Jugoslaviju, i EU, što je mesecima blokirala pregovore o produbljivanju saradnje sa Srbijom, pre nego Beograd, ili čak i same UN.

Nakon što je Rusija – prvi put u poslednjih 15 godina – u Savetu bezbednosti UN jula meseca izjavila kako se odlučno protivi pokušajima Zapada da prekroji balkansku mapu mimo njegovih planova, političari u Vašingtonu i Briselu napravili su pauzu, koju je Ban Ki Mun, Generalni sekretar UN, iskoristio dajući u avgustu mandat za ugovaranje novih razgovora „Trojci“ pregovarača, sa predstavnicima iz Rusije, SAD i EU.

Ni Vašington ni Brisel nisu se trudili da prikriju svoju posvećenost Ahtisarijevoj ideji. Američki i evropski pregovarači nastavili su da naglašavaju svoju nameru da, u slučaju da pregovori propadnu, zaigraju po scenariju nadgledane nezavisnosti. Međutim, dve runde pregovora između srpskih i albanskih lidera sa Kosova pokazale su da su takvi pokušaji osuđeni na propast. Ne uzimajući u obzir činjenicu da je ideja nezavisnog Kosova podelila EU, što je za organizaciju koja nema ni Ustav niti obuhvatnu politiku na području bezbednosti i odbrane, odista ravno smrti.

Nakon pojavljivanja „14 tačaka“, albanski separatisti su se momentalno – i primetno – uplašili. Skender Huseni, jedan od članova prištinske delegacije, izjavio je da će Albanci nastaviti da zahtevaju nezavisnost Kosova. „Želimo da budemo nezavisni i da imamo svoje mesto u UN“, kazao je.

Međutim, može se reći da su međunarodni posrednici, bez obzira na samouverenu retoriku albanskih ekstremista i nedvosmislene pretnje njihovih boraca što Srbima što mirotvorcima, kudikamo prešli određenu granicu. Odustajući od rasprave o ideji kosovske nezavisnosti, posrednici se sada usredsređuju na raspodelu moći između Beograda i Prištine. Pitanja koja treba rešiti zajedno uključuju povratak raseljenih lica, istrage o sudbinama nestalih lica, zaštitu nacionalnih manjina, zaštitu objekata kulturne baštine, rešavanje ekonomskih problema (uključujući slobodno kretanje radne snage, dobara, kapitala i usluga, kao i rad na obezbeđivanju udruženog ekonomskog rasta i strategije za razvoj zasnovane na regionalnim ekonomskim inicijativama), problema energetske industrije, trgovine, infrastrukture, transporta i komunikacija, bankarskog sektora i poreske politike, usaglašavanje standarda sa standardima EU, zaštitu životne sredine, borbu protiv organizovanog kriminala, osobito protiv terorizma, trgovine ljudima, prodaje oružja i krijumčarenja droge. Tačka broj 10 naglašava da će Beograd i Priština ustanoviti „zajednička radna tela za izvršavanje aktivnosti od zajedničkog interesa u navedenim oblastima“.

Što se tiče karakteristika statusa, tačka broj 12 kaže da će Kosovo „imati potpunu kontrolu nad svojim finansijama (oporezivanjem, javnim prihodima, itd.)“, dok tačka 12 glasi: „izuzev međunarodnih obaveza, kao sastavni deo međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama“.

To je glavni deo nacrta tog dokumenta. Za razliku od „Ahtisarijevog plana“, on albanskim separatistima na Kosovu ne obećava nezavisnu državu, već isključivo finansijsku nezavisnost do stepena koji ne bi bio „u suprotnosti sa međunarodno priznatim pravima Beograda.“ Što se tiče 4. i 5. tačke, za koje su Albanci hteli da se uhvate, u njima se samo kaže da se Kosovo „neće vratiti na status koje je imalo pre 1999.“ i da „Beograd neće kontrolisati Kosovo“. Taj iskaz nikako se ne može posmatrati kao podrška ideji nezavisnosti, jer, iako je u vreme Slobodana Miloševića Kosovo smatrano autonomnom pokrajinom unutar države Srbije, Kosovo je zapravo bilo pod stiktnom vojnom i policijskom kontrolom Beograda, a današnja Srbija nije voljna da ponovi takav scenario.

„14 tačaka“ za sada dakako predstavljaju samo osnovu za nastavak pregovora. Ni srpska strana nije u potpunosti zadovoljna tim dokumentom. Osobito što se u njemu ne pominje rezolucija SB 1244 od 10. juna 1999, osnovni garant državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. No, novi trend je očigledan. Zahvaljujući nepopustljivom stavu Rusije, koji su ljudi na Balkanu – ruku na srce – počeli da zaboravljaju, obuhvatni scenario Velike Albanije, pripremljen na Zapadu, počinje da puca po šavovima.

Istovremeno, predsednik Vladimir Putin dobio je priliku da uđe u istoriju kao arhitekta Novog Balkana i novog svetskog poretka, kao što je to učinio njegov kolega Vudro Vilson pre devedesetak godina. Vilsonovih „14 tačaka“ iz 1918. godine, otvorile su novo razdoblje u evropskoj istoriji. Putinovih „14 tačaka“ (kojima ruska diplomatija nastavlja da bude nepopustljiva u finalnoj fazi pregovora o Kosovu) može odigrati još važniju ulogu na početku 21. veka, naime, položiti kamen temeljac u nastajuću uniju država i ljudi koji se suprotstavljaju hegemoniji SAD i političkoj i duhovnoj nemoći EU.

26.10.2007.

http://en.fondsk.ru/article.php?id=1034

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM