Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Baton Hadžiu

5. januar 2020.

Ovaj naslov, 5. januar 2020. nije izmišljotina, niti je nedavno objavljeno književno delo. Ovaj naslov je zasnovan na jednoj ideji, čiji datum govori o finalu rešavanja statusa Kosova - ideju koju ćete danas, kao predlog, pročitati u novinama Express . To je američka ideja kao tačka preokreta, oko koje bi svi međunarodni i regionalni parteri mogli da se slože.

Nastojim da uporedim dobar deo sa lošim delom ovog još neformalizovanog predloga, koji je Express imao priliku da vidi. Analizirajući i mogućnosti naše nacije u slučaju svega što nam se ponudi, snaga Tima jedinstva će odlučiti o danu kada će moći da proglasi nezavisnost i tada ćemo se orijentisati ka unilateralnom proglašenju nezavisnosti.

Polazeći od mnogih političkih parametara koji nas okružuju, ne bi bilo dobro da ovu ideju a priori odbijemo, tj. ne treba zauzimati stav „za ili protiv“ bez analiziranja naše pozicije, pozicije naših međunarodnih partnera i posebno pozicije SAD, kao našeg strateškog partnera.

5. januar 2020. godine deluje veoma daleko kao broj i kao period čekanja, ali analizirajući godine koje su prošle, izgleda da datum 5. januar 2020. godine, kada se predviđaju tri pitanja na referendumu za Kosovo, sadrži dovoljno elemenata za pažljivo analiziranje.

Da razjasnimo prošlih 20 godina.

Marta 26. 1989. godine Srbija je okupirala Kosovo. Od te okupacije se Kosovo oslobodilo 12. juna 1999. godine, deset godina kasnije. Izgubljeno je deset godina paralelnog života zbog ideje da će nezavisnost doći i da će je Amerika proglasiti. To se nije dogodilo. Amerika nam je, zajedno sa svojim evropskim partnerima, i posebno Velikom Britanijom, donela slobodu.

Od 12. juna Kosovo ima potpunu slobodu, ali nije odlučeno o njegovom pravnom suverenitetu. S jedne strane uspostavljena je sloboda, a sa druge strane je strah od budućnosti bio najstrašniji deo ovog procesa. Nema ništa od entuzijazma posleratnih godina. Niti od naivnih laži Tima jedinstva.

U 2007. godini smo. Predviđeno je da se pregovori završe 10. decembra. Imamo izjavu Trojke da neće biti dogovora i da ne postoji mogućnost povratka u 1999. ali je potreban 50%-tni kompromis; imamo drugu izjavu kosovske strane da ne postoji ništa drugo osim nezavisnosti i njenog proglašenja, i imamo izjavu Srbije i Rusije da ne postoji mogućnost da se u Savetu bezbednosti odluči o dokumentu u kome se ostavlja mogućnost za proglašenje nezavisnosti Kosova.

Pored ovih političkih dilema i postavljenih strategija - zbog kojih je sve uhvatio grč, čak i Amerikance - pred nama je mogućnost da se izađe iz krize i straha za budućnost. Pre nego što razjasnim dve ključne stvari i postanem đavolji advokat, postavljam pitanje o našim mogućnostima koje imamo kao nacija i kao društvo.

Pomenuću dva elementa koja zahtevaju odgovor: Prvi je da li smo u stanju da posle proglašenja nezavisnosti očuvamo teritorijalni integritet i političku i etničku stabilnost na Kosovu? I drugi je da li se možemo ekonomski razviti ako smo u političkoj krizi i, u najgorem slučaju, u ratu?

Iza ova dva pitanja krije se i koncep uspeha kosovske i američke politike. Ako nismo u stanju da oslobodimo Kosovo od straha za budućnost, da oslobodimo Kosovo od ideje povratka Srbije sa vojskom, i od ideje da smo spremni da, kao nacija, čuvamo Kosovo, treba da pripazimo na sva odbijanja koja su učinjena bez prethodnog analiziranja situacije.

Sa druge strane, američka ideja – koja nije jedina u ovom trenutku – nudi dve stvari: kupovinu mira do 2020. godine i referendum.

Ako smo izgubili deset godina sa paralelnim sistemom i nismo postigli nezavisnost već samo slobodu, drugih deset provedenih u pregovorima i institucionalnoj izgradnji pod protektoratom, drugih deset radi zamrzavanja procesa nezavisnosti do 2020., trebalo bi u svakom slučaju prihvatiti, samo pod jednim uslovom - da sve bude jasno ispisano bez ekvivoka i do detalja, tako da ništa ne ostane nejasno. Tako da ćemo u ekonomskom i političkom smislu imati definitivnu nezavisnost 2020.

Pitanje je šta bi mogli da dobijemo do 2020. godine ako danas proglasimo nezavisnost: možemo da izgubimo sever, možemo da uđemo u proces priznavanja koji može trajati godinama, bićemo zatvoreni sa svih strana, ekonomija se neće razvijati, bićemo u totalnoj nesigurnosti i postojaće mogućnost izbijanja međuetničkih konflikata.

Nećemo imati mogućnost izgradnje procesa asocijacije sa EU-om.

Sa druge strane, ako dobijemo garancije, kao što je opisano u dokumentu o zamrzavanju procesa, po kom će se održati referendum 5. januara 2020, po kom će Kosovo imati svež priliv dolara za razvoj, sve će biti razjašnjeno do 2020. i sa nas će se ukloniti strah, i po kom (dokumentu) ćemo se razvijeni pripremiti za ulazak u Evropu, ne vidim razlog zašto se ova mogućnost ne bi analizirala. Naravno, sve to sa jasnim garancijama i međunarodnim dokumentom potpisanim od strane SAD, EU, Rusije, Kine, posebno Britanije, Kosova i Srbije, plus država iz regiona, Makedonije, Crne Gore i Albanije.

Neko misli da možemo sada dobiti nezavisnost, i zatim bi mogli da izgubimo sever i da se ujedinimo sa Albanijom. Na ovu ideju treba gledati sa manje entuzijazma. Albanija nije spremna da pokvari politički balans i stvori nesigurnost unutar sebe, sa strahom da će je udruživanje sa Kosovom politički destabilizovati i da će izgubiti privilegije stečene tokom godina. Za dodatnih deset godina mnogo toga će se razjasniti. Naročito posle izgradnje puta Drač-Kosovo.

Treba dobro razmisliti pre nego što se kaže da ili ne. Sebičnu nezavisnost možemo proglasiti kad hoćemo, i ne poštujući eventualni dogovor. Činjenica je da li to možemo učiniti bez ostalih. Jednostavno, pitanje je koji je sledeći korak. Ne zaboravite da ćemo za 12 godina i biologiju i ekonomsku snagu Albanaca imati na našoj strani.

Express, 30.10.2007.

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM