Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

   

 

Nikolas K. Gvozdev

Kosovska veza?

Kako bi trebalo da reagujemo na vest da su od zaverenika identifikovanih kao “islamski militanti” koji su pripremali napad na Fort Diks u Nju Džersiju, četvorica bili Albanci iz bivše Jugoslavije, iz grada na granici Makedonije i Kosova, i da je jedan od njih bio snajperista OVK u sukobima sa srpskim snagama bezbednosti 1990-ih?

Plašeći se eksplozije negativnog publiciteta (posebno zato što su u Fort Diksu bile smeštene kosovske albanske izbeglice, raseljene kao rezultat intervencije NATO na Kosovu 1999. godine pod vođstvom SAD), zagovornici trenutne nezavisnosti ove pokrajine hitro su naglasili snažna proamerička osećanja kod velike većine Albanaca na Kosovu i u Makedoniji. Neki u regionu, u skladu sa dugom tradicijom karakterističnom za celi širi Bliski istok, čak su se zapitali da li su optuženi uopšte imali ikakve veze sa zaverom; jedan od rođaka tri brata koja su sada u zatvoru na osnovu optužbi za terorizam izjavio je “Ovo su prosti, obični ljudi i nemaju nikakve veze sa terorizmom. Očekujem da budu pušteni i očekujem izvinjenje."

Pred nama nije pitanje da li su ili ne većina kosovskih Albanaca radikalni islamisti koji mrze SAD - velika većina njih nije. Prisustvo jednog Jordanca i Turčina u ovoj ćeliji potvrđuje činjenicu da čak i kada jedna zemlja predstavlja bliskog saveznika SAD, takva osećanja možda neće deliti i svaki pojedinačni član te nacionalne zajednice.

Ali ne treba da idemo iz jedne u drugu krajnost i da sad zadovoljno pretpostavimo kako pretnja ne postoji. Još od početka jugoslovenskih ratova, Al-Kaida i druge radikalne organizacije radile su na stvaranju i razvijanju uporišta na Balkanu, kao i među stanovništvom koje je napustilo zemlju. Leta 2005. godine tadašnji šef bugarske obaveštajne službe, Kirčo Kirov, upozorio je da će Kosovo postati “direktan izvor regionalne nestabilnosti i čvorište međunarodnog terorizma” ukoliko se po ovom pitanju ne preduzme organizovana akcija.

Upravo to je ono zbog čega je argument “standardi pre statusa” važan. Vlada koja nije voljna da se obračuna sa organizovanim kriminalom, lokalnim gospodarima rata i mafiozama takođe neće preduzeti energičnu akciju ni u pogledu terorizma. Leta 2002. godine, Rej Takej ( Ray Takeyh) i ja smo zaključili :

“...i nadalje ista situaciji u Bosni, Albaniji i Kosovu stvorila je pogodne uslove za trgovinu ljudima, krijumčarenje oružja i distribuciju narkotika - sve oblasti u kojima je Bin Laden, po opštem mišljenju, bio “tihi investitor” … “

Međunarodna zajednica je “obasipala” Kosovo sredstvima, resursima i personalom i pokrajina je tako de facto odvojena od Srbije od 1999. godine. A ipak, Fridom Haus je izvestio:

„Kosovu nedostaje funkcionalan krivično-pravni sistem. Izveštaj Kai Eidea, specijalnog izaslanika GS UN, podnet Savetu bezbednosti UN juna 2005. godine, navodi da je pravosudni sistem najslabija od kosovskih institucija. I kosovski Vrhovni sud i lokalni sudovi predmet su političkog uticaja i zastrašivanja. Etničke albanske sudije generalno nisu voljne da procesuiraju slučajeve koji uključuju albanske napade na nealbance, a fizičku bezbednost nealbanskih sudija koji su dovedeni na Kosovo da vode postupke teško je garantovati. Osumnjičeni za krivična dela koji su uhapšeni na osnovu ovlašćenja specijalnog predstavnika GS UN da izdaje naredbu o “izvršnom pritvoru”, često se puštaju na osnovu naređenja lokalnih sudija. Eideov izveštaj navodi da se "svojinska prava niti poštuju niti su garantovana.”... Trgovina ljudima je veliki problem na Kosovu, koje služi kao mesto tranzita, odredišna tačka, i kao izvor žena i dece koji su predmet trafikinga iz istočne u zapadnu Evropu u svrhu prostitucije...”

Ranije sam pisao da oni koji se zalažu za trenutnu nezavisnost Kosova moraju da odgovore na neka pitanja. Prvo je da objasne zašto su tako uvereni da će lokalna vlast koja pod nadzorom UN i NATO-a nije bila sposobna da se izbori sa kriminalom i trgovinom ljudima ili da obezbedi adekvatne garancije etničkim manjinama, odjednom biti mnogo efikasnija ako im se da nezavisnost. Ja ne mogu da progutam argument da "nedefinisan status" pokrajine sprečava efikasnu upravu. Ilustrativan primer: Tajvan. (Još jedan primer, ma koliko mi nije prijatno što ga navodim je taj da nema nikakvih dokaza da su teroristički kampovi ili organizovane kriminalne bande pustili koren u nepriznatoj turskoj Republici Severni Kipar).

Bilo je dobro što je politika "standardi pre statusa" usvojena i trebalo bi da i dalje ostane vodeći princip. A kao što smo videli na primeru Istočnog Timora, davanje nezavisnosti ne predstavlja čarobni lek i sam po sebi ne garantuje stabilnost. Incident u Fort Diksu treba da predstavlja opomenu da se u vezi sa finalnim statusom Kosova mora pažljivo postupati.

Naslov originala: “The Kosovo Connection?” by Nikolas K. Gvosdev, May 9, 2007 The Washington Realist

 

 

 
 
Copyright by NSPM