Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Danas

   

Šta posle još jednog neuspešnog susreta srpskih i albanskih pregovora

Tim Džuda

Odlaganje kosovske nezavisnosti do izbora srpskog predsednika

Čini se da je uzdanje Srbije u to da će joj Rusija sačuvati Kosovo proizvelo suprotan efekat, jer su na taj način zemlje članice EU podstaknute da zauzmu jedinstven stav u zalaganju za nezavisnost ne bi li tako demonstrirale svoje jedinstvo

Pošto problem Kosova datira još iz 1912, 1981, 1989. ili 1998, (izaberite sami...), niko neće biti - niti bi trebalo da bude - dovoljno naivan da tvrdi da sada ulazimo u završnu fazu kosovskog problema. Ipak, jasno je da se jedno poglavlje ove mučne priče privodi kraju i da će se u nekoliko narednih meseci otvoriti novo.

Ove nedelje u austrijskoj banji Baden, po poslednji put sastali su se lideri Srba i kosovskih Albanaca uz posredovanje trojke koju čine predstavnici SAD, Rusije i EU. Niko nije ni očekivao nikakve značajne rezultate. Kosovski Albanci se čvrsto drže zahteva da im se odobri nezavisnost, a Srbija tvrdi da neće dati više od autonomije. Čak je i Volfgang Išinger, predstavnik EU u "trojci", pre skupa izjavio da su izgledi za ostvarivanje proboja praktično ravni nuli. "Naravno, sporazum o statusu bi predstavljao idealan ishod", rekao je on, "ali, nažalost, to nije nešto što bi se moglo očekivati."

Šta dalje? Prema diplomatskim izvorima, negde početkom sledeće godine biće organizovana međunarodna konferencija o Kosovu. Ipak, ništa još nije precizirano, pa čak ni to šta bi bio cilj ove konferencije, ako do toga uopšte dođe.

U diplomatskim krugovima u opticaju je nekoliko ideja. Jedna je da sada treba izvršiti pritisak na kosovske Albance da odlože proglašenje nezavisnosti dok nova godina dobro ne odmakne. To bi se relativno lako moglo postići, ali razlozi za to još nisu jasni kosovskoj javnosti koja traži objašnjenje. Hasim Tači, čija je stranka pobedila na kosovskim izborima 17. novembra, izjavio je da će Kosovo proglasiti nezavisnost odmah posle 10. decembra, datuma do kada trojka mora predati izveštaj o svojoj misiji Ban Ki-Munu, generalnom sekretaru UN. Ipak, u privatnim razgovorima sa diplomatama je prihvatao mogućnost da sve odloži do proleća.

Vesti o mogućem odlaganju brzo su procurele do štampe, ali jasni razlozi koji stoje iza takvog postupka su izostali, reklo bi se sasvim opravdano. Ono što diplomate pokušavaju da postignu odlaganjem nezavisnosti Kosova jeste to da Boris Tadić bude ponovo izabran za predsednika Srbije. Logika je jednostavna. Za sada postoje samo dva ozbiljna kandidata za funkciju predsednika, Boris Tadić i Tomislav Nikolić, vršilac dužnosti lidera Srpske radikalne stranke, čiji se osnivač, Vojislav Šešelj, nalazi na suđenju pred UN tribunalom za ratne zločine u Hagu. Zapadne diplomate strahuju da će u slučaju da Nikolić pobedi na predsedničkim izborima u februaru nastupiti ozbiljan rizik da se "Srbija izgubi". Ako Tadić uspe da obezbedi drugi mandat, onda postoje znatno veći izgledi da će se Srbija, posle perioda ljutnje zbog gubitka Kosova, vratiti na put evro-atlantskih integracija.

Ako Tadić zaista može da pobedi, onda bi trebalo da ima dovoljno snažnu poziciju da može izvršiti pritisak na vladu (što prošle godine nije učinio), imajući u vidu sadašnji loš rejting Vojislava Koštunice, premijera za koga se prvo smatralo da je izgubio Crnu Goru, a sada će se smatrati da je izgubio Kosovo. Jedan od načina da se ovo izvede jeste iznošenje tvrdnje, uprkos prijateljskim rečima nedavno upućenim Tadiću iz Moskve, da je Koštuničina procena da Moskva može sačuvati Kosovo bila promašena i kontraproduktivna. Koštuničina stranka je čak i formalno u savezništvu sa partijom Jedinstvena Rusija ruskog predsednika Vladimira Putina.

Do samo pre nekoliko sedmica činilo se da će EU ostati tužno podeljena oko pitanja Kosova. Sada se čini da se samo još Kipar protivi priznavanju nezavisnosti Kosova od strane EU. U novom dokumentu Evropskog saveta o inostranim odnosima, Kipar i Grčka su dobili nezavidnu titulu ruskih "trojanskih konja" unutar EU. Ali, sada čak i Grčka tiho signalizira da možda neće odmah priznati Kosovo, ali će to učiniti posle izvesnog vremena. Zapravo, kada se u Srbiji bude analiziralo "ko je izgubio Kosovo", što je debata koja više nije tako daleko, možda će se pokazati da je pokušaj okretanja Rusiji bio strateška greška. Pokazalo se da je veliki broj zemalja koje su bile neodlučne ili su se čak protivile nezavisnosti Kosova reagovao zbog načina na koji je Rusija, kako se činilo, koristila ovaj problem kao sredstvo da izazove podele u EU u okviru svoje kampanje da oslabi Uniju. Jednostavno rečeno, uspravljeni ruski medved koji riče: "Vratio sam se..." dok ga Srbija razdražuje, uplašio je neodlučni deo EU stada, a pre svih Nemačku, da požure u zabrane "EU jedinstva".

Prošlog marta, Marti Ahtisari, bivši predsednik Finske, predstavio je u UN svoj plan za nadgledanu nezavisnost Kosova. Rusija sa pobrinula da plan ne dobije podršku Saveta bezbednosti. Sada, nakon što je postalo jasno da će ruska politika doživeti neuspeh kada je u pitanju Kosovu, Ahtisari komentariše, uz blage naznake ironije u glasu, da je "ruski stav učvrstio jedinstvo EU. A to verovatno nije bila prvobitna namera". Da bi se razumelo zašto je to tako, dovoljno je pogledati mapu. Kosovo, kao i ostatak zapadnog Balkana, sada predstavlja enklavu duboko unutar teritorije EU i NATO. Pokušaj Rusije da ovde vodi politiku koja je protivna onome što želi većina evropskih lidera pokazao se kao nedobrodošao i kontraproduktivan.

Ukoliko zaista bude organizovana međunarodna konferencija u Njujorku, jedan mogući scenario jeste taj da bi se na njoj mogli precizirati uslovi za priznavanje nove države. Glavni među njima biće verovatno implementacija onih delova Ahtisarijevog plana koji se mogu realizovati i bez saradnje Srba. Tu će verovatno biti uključen i zahtev da se na adresu EU uputi poziv da pošalje misije za policiju i pravosuđe i takozvani Internacionalnu civilnu službu koja bi imala značajna ovlašćenja i zamenila bi sadašnju Misiju UN. Na taj način bi se zaključilo poglavlje koje je počelo neredima u martu 2004. i nastavilo se angažovanjem Ahtisarija i "trojke", i otvorilo novo poglavlje, sa mnoštvom novih problema. Gotovo je sigurno da će ovo biti još jedan zamrznuti sukob u Evropi, što može uključivati blokiranje nove države od strane Beograda i realnost otcepljenja severnog dela Kosova koji je pod kontrolom Srba. (Birn)

 

 

 
 
Copyright by NSPM