Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Crkva i politika

   

 

Mladen Đorđević

Kontroverza oko vladike Nikolaja Velimirovića

Teško da u srpskoj istoriji postoji ličnost koja je izazivala i izaziva toliko oprečne sudove i reakcije poput vladike Nikolaja Velimirovića. Za jedne nacionalni svetitelj i putovođa, drugi Sveti Sava i čovek koji je u svojim delima izrazio srpsko nacionalno biće, za druge je antikomunista, antisemita, idejni mentor Ljotića i Mihajlovića, saradnik okupatora, verski fanatik, inspirator srpskog nacionalizma i jedna od najkonzerativnijih ličnosti u istoriji srpskog naroda. U situaciji toliko suprotstavljenih stavova, tribina održana u subotu 9. juna u prostorijama Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka zaista bi se mogla smatrati malim čudom. Skup koji su organozovali NSPM i Udruženje za političke nauke bio je naime posvećen knjizi ''Srpska pravoslavna crkva i tajna Dahaua'' autora Predraga Ilića (1), čije su teze izazvale oštre reakcije iz redova SPC.

Tribina je okupila ljude koji u dosadašnjim reagovanjima oko ovog veoma osetljivog pitanja drastično razlikovali, a neki pokazali otvoreno neprijateljstvo prema neistomišljenicima. Ipak, upkos ranijim oštrim napadima, bliski susret idejnih neprijatelja koji je trajao čitavih pet sati, ne samo da je prošao u miru, već je na njemu dogovoreno da se, najverovatnije na jesen, organizuje široka naučna rasprava, koja bi trebala da da odgovor na pitanje ratnih godina vladike Nikolaja, koje je aktuelizovala Ilićeva knjiga.

Predrag Ilić, dugogodišnji radnik srpske policije (SDB), sada radi kao docent na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu, na predmetu Međunarodno javno pravo i međunarodni odnosi. Svoje delo je namenio, kako je više puta navodio, pre svega razjašnjenju pitanja boravka i tretmana vladike Nikolaja i patrijarha Gavrila Dožića u nacističkom logoru Dahau. Prema njegovim navodima, autori iz SPC i srpske emigracije su često pominjali deportaciju i boravak u logoru, ali su ih tendenciozno predstavljali kao mučeništvo i vrhunac njihove stradalničke sudbine tokom II svetskog rata, što je doprinelo stvaranju mita o mučeništvu, koji je bio jedan od ključnih razloga za kanonizaciju vladike Nikolaja.

Prema Ilićevim tvrdnjama, njegovo dugogodišnje istraživanje pokazalo je da su ova dva velikodostojnika SPC u logoru boravili vrlo kratko vreme, nešto više od jednog meseca u drugoj polovini 1944. a da su uslovi u kojima su oni bili zatočeni u logoru bili znatno bolji od uslova u kojima su živeli ostali obični logoraši. Kako je on u svojoj knjizi naveo, a što je izazvalo burna reagovanja, vladika Nikolaj Velimirović i patrijarh Gavrilo Dožić za vreme svog boravka u Dahauu nisu bili mučeni, maltretirani ni terani na prisilan rad, već su u logoru boravili u tzv. Bunkeru, odnosno posebnom ''počasnom'' zatvoru u krugu logora, u kome su bili zatvoreni još neki crkveni velikodostojnici drugih konfesija i različite ugledne ličnosti iz Evrope važne za Treći rajh. Prema Ilićevim navodima, oni su u Bunkeru uživali status ''počasnih zatvorenika'' i bili privilegovani ne samo u odnosu na obične logoraše, već i na ostale zatvorenike Bunkera. Ilić je takođe naveo da su posle Dahaua, vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo Dožić bili smešteni u hotel u mestu Šlirze, a krajem januara 1945. su dovedeni u Beč, gde su, prema njegovim tvrdnjama, pristali da sarađuju sa ostacima četničkih i ljotićevskih formacija u Sloveniji u borbi protiv NOVJ i KPJ. (2)

Ilić je takođe, između ostalog, naveo da su vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo Dožić poslednje dane rata proveli u uslovima počasnog tretmana u austrijskom gradu Kicbilu u hotelu ''Grand'', gde su ih zatekle američke trupe. (3) Ilić je takođe zaključio da odgovornost zbog nejasnog prikazivanja ovih događaja pada pre svega na same aktere kao i na istaknute istoričare i velikodostojnike SPC, koji su prema njegovim tvrdnjama, (4) svesno obmanjivali širu javnost sa namerom da stvore mit o njihovom teškom stradalništvu i mučeništvu u Dahauu. Po njemu, ta odgovornost u izvesnoj meri pada i na svetovne istoričare koji su propuštali da istražuju ovo pitanje.

Tvrdnje iznete u knjizi Tajna Dahaua, njihovo publikovanje i intervjui autora u pojedinim listovima izazvale su oštre reakcije iz redova SPC, poput prote Dragana Terzića i arhijereja Velibora Džomića, koji su Iliću najpre spočitavali njegovu pripadnost SDB-u (ili UDB-i) zlu nameru, klevetanje, krađu tuđih zaključaka, nekorektne relativizacije i drugo. Doskorašnji generalni inspektor Vladimir Božović napao je Ilića u listu Pravoslavlje, s časopis Dveri srpske izdao je poseban temat, koji predstavlja opširan odgovor na Ilićevu knjigu. (5) U tematu naslovljenom ''Zašto je oklevetan Sveti Nikolaj Srpski'' objavljeni su brojni članci autora iz redova SPC vezani upravo za teme koje je u svojoj knjizi obrađivao i Predrag Ilić, i u kojima se između ostalog, odlučno demantuju njegove teze, a posebno onu o tendencioznom stvaranju mita o mučeništvu.

Debata o knjizi Predraga Ilića suprotstavila je dva mišljenja, ali istovremeno i pokazala da je jaz oko određenih pitanja unutar srpske javnosti isuviše veliki a da netolerancija preti da neprijateljstva pojača do kritične tačke. Tribina priređena 9. juna pokušala je stoga da započne dijalog sukobljenih strana, i da pokaže da je on u neposrednom kontaktu ostvariv. Iako je trajala pet sati, ona nije mogla da da odgovor, niti da promeni nečije mišljenje, ali, kako su to mnogi učesnici rekli, njen uspeh sastoji se pre svega u tom što je uspela da okupi suprotstavljene, pokrene raspravu i umanji dosadašnje tenzije.

– Knjiga Predraga Ilića predstavlja povod za ozbiljnu raspravu. Teško se može tolerantno razgovarati o ovoj temi, ali pre svega je bilo važno istaći važnost dijaloga. U suprotnom, postoji opasnost da se, ako se nastavi sa netolerancijom, politička zajednica vrati u prirodno stanje – rekao je tim povodom Đorđe Vukadinović, glavni urednik NSPM.

Sam autor je na tribini izneo stav da knjiga predstavlja njegov pokušaj da utvrdi istinu. On je naveo da je nastojao da ne politizuje svoj rad i da je njegov jedini cilj bio da utvrdi šta se, kada i kako desilo, pošto su, po njegovom mišljenju, autori iz SPC, i ne samo iz njenih redova, do sada davali različite izjave o njihovom zatočeništvu i pribegli namernoj mitologizaciji.

– Nisam neprijatelj crkve i nisam ovo istraživanje radio iz bilo kakve zle namere, naprotiv, smatrao sam da će moj rad biti koristan i za istoriju crkve. Kritikovao sam mit o stradanju dvojice velikodostojnika SPC u Dahauu, i bio sam svestan da se to mnogima neće dopasti. Ipak, od pojave knjige do danas, došlo je do brojnih napada na mene iz redova SPC. Njihova reagovanja su neprijateljska i bila su usmerena više na mene kao ličnost i kao naučnika, nego na moju knjigu. Ipak sam bio zgranut jezikom i stilom episkopa SPC Atanasija Jevtića. Takođe, pismo Vladimira Božovića koje je prepuno laži i insinuacija bilo je objavljeno u listu ''Pravoslavlje'' sa blagoslovom Sinoda SPC, što mi je govorilo da je to zvaničan stav crkve. Već osam meseci bezuspešno čekam da se objavi moj odgovor epsikopu Atanasiju Jevtiću u tom listu – rekao je na tribini autor sporne knjige Predrag Ilić.

U kasnijem komentaru posle završetka razgovora, Ilić je dodao da je na tribini ipak očekivao više razumevanja od protivnika, pošto je i na njoj bilo puno paušalnih kritika ličnosti autora, a da se nada da će konferencija o Vladici Nikolaju biti uskoro održana.

– Veoma mi je drago što je ovaj razgovor upriličen. Treba dati mesta kritičkoj reči, i dobro je što su na njoj bile prisutne obe strane, videli i upoznali ljudi koji su o ovoj temi različito pisali – zaključio je Ilić za NSPM.

Prisutni istoričari, pored primedbi na metodu rada, istakli su Ilićev doprinos pronalaženju istorijske istine, što je posebno istakao dr. Đorđe Borozan.

Docent dr. Slobodan Marković analizirao je Ilićev metod, a jedan od recenzenata knjige akademik prof.dr. Momčilo Zečević na tribini je pročitao izvode iz svoje recenzije, i naveo da je delo naučno utemeljeno, da Predrag Ilić ima sve kvalifikacije za pisanje ovakvog rada, i da je, pored određenih slabosti, korektno obavio svoj posao.

– Delo je pogrešno interpretirano i ne smatram da ono predstavlja blaćenje SPC. Dosadašnja konfrontacija je nije utemeljena u činjenicama i treba prihvatiti raspravu. U pitanju je istraživanje istorijske istine, koje doprinosi boljim odnosima u društvu, a autor je ustvrdio da oni nisu pristali na saradnju sa okupatorom – naglasio je dr. Zečević za NSPM.

S druge strane, prisutni autori iz redova SPC, ili oni bliski crkvi, bili su prilično oštri u svojim osudama. Posebno su isticali Ilićev dugogodišnji rad u SDB-u, koji je kako su rekli bio jedan od razloga za oštro reagovanje. Profesor Budimir Aleksić, profesor Cetinjske bogoslovije, izneo je stav da u Ilićevom delu nema originalnosti i negirao njen naučni pristup, istakavši da je u Ilićevoj knjizi originalno samo oko 20 strana i da je nije trebalo ni pisati. S tim u vezi on je pomenuo i odgovornost recenzenata, koji nisu skrenuli pažnju na ozbiljne metodološke propuste i Ilićevu selektivnost u radu.

Boško Obradović, glavni i odgovorni urednik lista Dveri srpske na tribini je pročitao svoju oštru kritiku na račun Ilića i njegovog rada i izneo stav da bi reagovanja na knjigu bila mnogo blaža da joj je dat drugi naslov.

– Nema razloga da se ne otvore sporna pitanja, ali, knjizi je radi tiraža dat senzacionalistički naslov, čime je autor napustio teren nauke, prešao u marketing u stilu Da Vinčijevog koda i započeo kulturni rat. Neozbiljno je stoga da on u tom slučaju nije očekivao takvu reakciju. Da je Ilić svom delu dao naslov ''Sudbina srpskog sveštenstva u Dahauu'' reakcija bi bila mnogo blaža – rekao je Obradović za NSPM.

Ipak i pored oštrih kritika koje je na tribini uputio Iliću, Obradović je naveo da je u svakom slučaju potrebno i moguće prevazilaženje akutelnog sukoba dve strane, a da je tribina iskorak u pravcu pokretanja javnih rasprava u Srbiji.

Najžešće kritike na račun Ilića izneo je jerej mr.Velibor Džomić, koji ga je pored ostalog, optužio da je svoje glavne teze preuzeo od hrvatske istoričarke Ljubice Štefan. On je na tribini naglasio da protiv Ilića ne postoji orkestrirana kampanja iz jednog centra i da je on bio više prisutan u medijima od crkvenih ljudi. Džomić je napomenuo da se sporna knjiga čak može kupiti u crkvenim prodavnicama, a da je neraspoloženje crkve pre svega izazvala Ilićeva pripadnost SDB-u. Džomić, zbog čijeg je temperamenta u jednom trenutku došlo do opasnosti od prekida skupa, kasnije je za NSPM izjavio da smatra da je izuzetno važno da se ovakvi skupovi nastave.

- Skup je značajan iz više razloga, pre svega što su se sreli i kulturno razgovarali ljudi koji različito misle. Nedvosmisleno je da je Sveti vladika Nikolaj značajna ličost istorije SPC. Pored teme, na tribini je neminovno otvoreno veoma značajno pitanje šta je naučni rad, a takođe i koja je uloga recenzenata i značaj njihovih recenzija. Naučni radovi iz oblasti društvenih nauka ne mogu da počivaju na principima koji su protiv logike, a posedovanje aparature koja prati rad ne mora nužno da znači da je tekst naučan. Smatram da je izuzetno važno da UPN i NSPM nastave sa organizovanjem ovakvih susreta i objavljivanjem tematskog broja kao svojevrsnog zapisnika. Mislim da je potrebo da danas u ovom vremenu kada je potreban duh i svekoliko jedinstvo našeg naroda sakupljati istorodne neistomišljenike koji će uz međusobno uvažavanje doći do istine, ako je to moguće - rekao je jerej Džomić za NSPM.

Na tribini pod koordinacijom Slobodana Antonića i Đorđa Vukadinovića, govorili su i publicista, i jedan od urednika lista Republika Zlatoje Martinov, direktor Arhiva Crne Gore Đorđe Borozan, predsednik Uduženja političkih nauka prof dr. Čedomir Čupić, publicista Vladimir Dimitrijević, dr. Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Dr. Venceslav Glišić.Važno je napomenuti da su svi prisutni naglasili da govore u svoje ime, što je verovatno i doprinelo uspostavljanju dijaloga, koji budi nadu da se razlike ipak mogu prevazići direktnim dijalogom i tolerancijom. Kao prvi rezultat ovog susreta, neki od najžešćih Ilićevih kritičara su obećali da će se u budućim sporenjima uzdržati od napada na ličnost protivnika, dok se širi skup o ovoj temi očekuje na jesen.

Fusnote:

1. Predrag Ilić - Srpska pravoslavna crkva i tajna Dahaua – Mit i istina o zatočeništvu patrijarha Gavrila Dožića i episkopa Nikolaja Velimirovića u Dahauu – samostalno izdanje autora, Beograd 2006.

2. nav. delo, strana 267

3. nav. delo, strana 267

4. nav. delo, strana 268

5. Dveri srpske, godina VIII, broj 32, 4/2006 – Zašto je oklevetan Sveti Nikolaj Srpski

 

 
 
Copyright by NSPM