Jelena Tasić

Intervju sa Dušanom T. Batakovićem

članom beogradskog pregovaračkog tima i savetnikom predsednika Srbije

NEMA RAZLOGA DA SE DANAŠNJI BEČKI RAZGOVORI SMATRAJU FINALNIM

Beograd - Državni tim Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije za nastavak bečkih pregovora pripremio je veliki broj amandmana na ceo plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, od opšteg dela do aneksa, u kojima će insistirati da se Ahtisarijevi predlozi usaglase s autonomnim pravima Pokrajine, odnosno sa suštinskom autonomijom koju sugeriše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Istovremeno, kao jasan odgovor na pojedine diskriminišuće elemente Ahtisarijevog predloga predložićemo ojačane nadležnosti za srpsku zajednicu da bi se na dužu stazu sprečilo osipanje i nestanak nealbanskog stanovništva. Naši su predlozi u potpunosti usaglašeni s važećim evropskim standardima u ovim domenima, uz pomenute određene pojačane nadležnosti, kao opravdano reagovanje na nepromenjeno stanje diskriminacije, imovinske i lične nesigurnosti na terenu - objašnjava Dušan T. Bataković, uoči današnjeg nastavaka bečkih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu KiM.

  Ako Marti Ahtisari i njegov zamenik Alber Roan unapred kažu da je "kompromis vrlo malo moguć", šta očekujete od predstojećih pregovora?

- To je nekakav novi pristup pregovaračkom procesu, kakav dosad nigde nisam zapazio, a koji nesumnjivo prevazilazi moja skromna praktična iskustva i nešto ekstenzivnija teorijska znanja o međunarodnom posredovanju. Ljudi bez diplomatskog takta bi verovatno na to rekli - nečuveno.

  Da li je, bez obzira na jasan stav Rezolucije usvojene u Skupštini Srbije, odlazak i učešće na bečkim konsultacijama u neku ruku "šminkanje" i u krajnoj liniji prihvatanje Ahtisarijevog dokumenta?

- Kod nas postoji potpuno nerazumevanje koncepta konstruktivnog traženja kompromisa. Nema nikakvog razloga da se predstojeći razgovori smatraju finalnim, već samo jednom prelaznom fazom u traženju optimalnih rešenja, prihvatljivih podjednako za Beograd i Prištinu. U suprotnom, nema konstruktivnog rešenja, a dalja odlaganja nikome nisu od koristi.

  Kako komentarišete ocene analitičara da je skupštinska Rezolucija više namenjena "kućnoj upotrebi" i za pokriće pregovaračkom timu, nego što može da utiče na pregovore? Tvrdi se da je, recimo, nemoguće brisanje Ahtisarijeve odredbe kojom se KiM daje pravo da traži prijem u međunarodne organizacije.

- U našoj državnoj platformi postoji predlog da KiM dobije pravo da, uz saglasnost Beograda, bude primljeno u međunarodne, ali samo finansijske organizacije, jer takvih primera već ima drugde u svetu. Naravno da je u tom smislu, bez obzira na kućnu ili spoljnu upotrebu, neprihvatljiv prijem u UN.

  Šta je odgovor na pitanje koje se više puta čulo sa skupštinske govornice prošle nedelje, šta će Srbija uraditi ukoliko dođe do unilateralnog priznavanja KiM kao nezavisne države? Platforma DSS za pregovore o vladi koja je nudila neka rešenja nije ušla u Rezoluciju.

- Čini mi se da je ta nesrećna platforma već posle prve konsultacije o novoj vladi bila hitro napuštena. Unilateralno priznanje, s druge strane, nije isključeno, kao ni bilo šta drugo u životu, ali je malo verovatno da postoji pretežna spremnost u Savetu bezbednosti i u Generalnoj skupštini UN za takve riskantne i dalekosežne štetne odluke. Prema signalima koje dobijamo raspoloženje je upravo suprotno. Čak ni među muslimanskim zemljama, poput Turske, nema spremnosti za jednostrano priznanje KiM kao novog državnog prostora koji pretežno naseljavaju građani muslimanske veroispovesti, kako se pogrešno spekulisalo. Siguran sam da su protiv takvog nepromišljenog političkog gesta ne samo ugledne evropske države poput Španije, Grčke, Rumunije, Poljske, Slovačke, ili Italije, nego i sve druge među nestalnim članicama SB, kao što su veoma važna i uticajna država poput Južne Afrike ili Grupe 77 zemalja i par ekselans evropska država poput Belgije. Zbog toga od naše diplomatije, pre svega od multilaterale i naše misije u Njujorku, očekujemo da neumorno radi s državama u SB, kako stalnim tako i s nestalnim članicama. Da proaktivno afirmiše naše stavove i dnevno brifuje sve značajne i uticajne, manje ili više dobronamerne ili nedobronamerne članice UN koje ozbiljno brine budući status KiM.

  Bez obzira na razne spekulacije Zapada o ponašanju Moskve poslednjih nedelja, da li je zaista moguće izbeći Rusiju u rešavanju kosovskog pitanja?

- Rusija je veoma važna sila, s rastućim uticajem u svetu koji je ponovo multipolaran, a što se kod nas, obrvanih nasleđem nedavne prošlosti, još uvek nedovoljno opaža. Upravo zbog toga moramo raditi sa svim partnerima iz Kontakt grupe koja svojim sastavom reljefno izražava tu novu multipolarnost. Srbija je danas demokratska zemlja. Ne treba očekivati ponavljanje pokušaja da se, kako je to neuspešno, kratkovido i po državne i nacionalne interese katastrofalno svojevremeno nastojao Milošević, igra na kartu podele među silama koje donose važne međunarodne odluke.

  Predlog da se parlamentarni izbori u Srbiji održe uoči početka pregovora odbačeni su, između ostalog, zbog toga što je procenjeno da bi to vodilo u uslovnu nezavisnost KiM, jer međunarodna zajednica ne bi čekala na konstituisanje vlade. Da li sada postoji ista opasnost? Koliko je samo Ahtisari kriv što je došao s predlogom rešenja nepozvan i u nevreme, ili Beogradu možda fali politička dalekovidost, ili je nešto treće u pitanju?
- Podsetio bih da je Marti Ahtisari u ranu jesen prošle godine, kada još nije bilo nagoveštaja skorih izbora u Srbiji, iznenada prekinuo pregovore i zatim najavio povremene, malo obavezujuće konsultacije s Beogradom i Prištinom. Pri tom su izostali pregovori o suštinski važnom pitanju bezbednosti, pregovori koji su upravo iz Unoseka u Beču bili više puta prethodno najavljivani.

  Ukoliko Unosek odluči da se pregovori 10. marta vode na najvišem nivou, ko će u ime Beograda da pregovara?
- Delegaciju će, verovatno, u konsultaciji s Narodnom skupštinom odrediti predsednik Srbije.

  Koliko su tačne priče da, iako podela KiM zvanično nije tema, pojedini međunarodni krugovi Beogradu nude i do 30 odsto teritorije Pokrajine?

- To su zaista samo spekulacije, iako ima uticajnih ljudi iz međunarodne zajednice koji su povremeno, uglavnom veoma oprezno, pokretali tu temu. Činjenica jeste da Srbi na KiM naseljavaju bar 33 odsto teritorije i da imaju legitimna prava da na tim prostorima, saglasno važećim evropskim standardima i pojedinim direktnim ili posrednim preporukama proizašlim iz zabrinjavajuće loših i za Evropu neprihvatljivih uslova života (što se videlo i iz Preporuke jednog od prethodnih izvestilaca UN ambasadora Kaia Ejdea), organizuju svoj život uz poštovanje njihovih ljudskih, građanskih i vlasničkih prava, uz nedvosmislena autonomna prava koja nisu ni etnički niti verski, već pre svega kulturno i lingvistički motivisana. Suprotstavljene zajednice na KiM oštro razdvajaju upravo jezičke barijere. Pravo na vlastitu kulturu i jezik je, prema međunarodnim standardima, jedno od osnovnih, neotuđivih ljudskih prava, a iz toga proističu i mnoge druge kulturne i političke potrebe. Kada se tome dodaju na KiM neprevaziđeni, već samo privremeno primireni bezbednosni rizici s prikriveno institucionalizovanom diskriminacijom, kakav je i nametnuto svođenje Srba na manjinu premda su oni konstitutivan narod jer taj status nikako ne zavisi samo od brojčane snage određene zajednice, onda ni mnoge druge sada odsutne političke opcije kod određenih međunarodnih činilaca nisu do kraja isključene. Mi smo, međutim, obavezni da se držimo usvojene Platforme pregovaračkog tima i Rezolucije Skupštine Srbije u predstojećim razgovorima.

Antrfile

Ispunjenje zahteva i besa

  U delu stručne javnosti izazvali ste nezadovoljstvo kada ste u Beču dali "besu" da će Beograd vratiti Prištini arheološke eksponate, što se našlo i u Ahtisarijevom predlogu. O čemu je reč i šta su glavne primedbe Beograda na Aneks plana koji se tiče zaštite crkvene i kulturne baštine?

- Mi smo jasno stavili do znanja albanskim partnerima u Beču da smo spremni da vratimo pozajmljene arheološke artefakte muzejima u Pokrajini pod jasno definisanim uslovima. To znači nedvosmislenim prihvatanjem potpisivanja sporazuma koji se tiče zaštićenih zona za crkve, manastire i pojedine objekte kulturne baštine, zatim oko restitucije imovine i niza drugih preduslova koji Aneksom Ahtisarijevog predloga o zaštiti crkvene baštine nisu ispunjeni. Ovaj naš predlog i dalje važi, ali samo u slučaju da albanska strana potpuno prihvati naše javno iznete i u Beču diskutovane zahteve. Ahtisarijev plan, međutim, nudi mnogo manje od onoga što je UNMIK garantovao Visokim Dečanima kada je za njih uspostavio posebnu zaštićenu zonu, uz mnoge dodatne uslove koji, recimo, dozvoljavaju izgradnju objekata u blizini manastira, pod uslovom da su manje visine od samih zaštićenih objekata crkvene i kulturne baštine. Manastir Visoki Dečani ima visinu od blizu 40 metara. Znači li to da će, čitanjem relativizujućih članova Ahtisarijevog aneksa o baštini, moći da se u neposrednoj blizini ove svetinje podigne objekat visok 39 ili 38 metara, a da bude kazino, kockarnica, hotel, fabrika, restoran, kamenolom... Zastrašujuće. Šta onda sleduje drugim manje značajnim verskim, duhovnim i kulturnim središtima.

(Objavljeno u listu Danas od 21.02.2007.)