Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

   

 

Jovo Bakić

KOSOVO – PARADOKS NACIONALIZMA

Šta je to što političare goni da sve ostale probleme zanemare i da se posvete gotovo isključivo Kosovu

U istraživanju javnog mnjenja Srbije iz decembra 2006. (izvor: Strateški marketing) pokazalo se da građani Srbije Kosovo ne vide kao ključni nacionalni problem. Naime, on deli treće i četvrto mesto na rang-listi problema s kojima je suočeno društvo Srbije. Ključni društveni problem Srbije jeste nezaposlenost, bar tako smatraju građani Srbije u 60 odsto slučajeva. Drugi veliki problem jeste nizak životni standard, što smatra 38 odsto ispitanika. Korupciju i Kosovo njih po 21 odsto, pak, smatra glavnim problemom.

Šta je onda to što političare goni da sve ostale probleme zanemare i da se posvete gotovo isključivo Kosovu? Razume se, radi se o simboličkom značaju ove teritorije, jer je ona vezana za nastanak mita o etničkoj katastrofi. Ovaj mit se, pak, nalazi u temelju srpskog nacionalnog identiteta. Tome se dodaje i argument da bi Srbija izgubila 15 odsto svoje teritorije, te da to nijedna država ne bi mogla dozvoliti. Naposletku, navodi se da je međunarodno pravo na strani Srbije, jer Rezolucija 1244 UN jasno određuje da je suverenitet nad Kosovom poveren SR Jugoslaviji, a Srbija je njena legitimna naslednica.

Sve što je gore navedeno je tačno. Nezavisnost Kosova će predstavljati presedan. Svi secesionisti ovoga sveta će se legitimno pozivati na njega. Osim toga, simbolički značaj Kosova za Srbe je ogroman i neporeciv. Pa ipak, taj značaj nije isto što i teritorijalni. Naime, na Kosovu živi dva miliona ljudi koji ne žele da žive u Srbiji, čak iako bi imali stvarnu samostalnost, i tek formalno bili pod suverenitetom Srbije. Iako Kosovo za Srbe predstavlja zamišljenu zemlju, ono odavno u stvari nije srpsko. Albanci su tamo velika većina, a Srbi manjina.

Nijedna teritorija nema takav značaj u kolektivnom sećanju Srba. Ipak, i Hilandar se smatra srpskom svetinjom, a nije na teritoriji Srbije, jednako kao i Sent Andreja. Po istoj logici, iako Kosovo ne bude bilo u Srbiji, ono neće nestati iz naših srca. Moguće je, čak, da će mu biti pridavan još veći značaj no dosad. Trenutno, ono se zloupotrebljava u ideološkim pregnućima desničarskih političara i njima sklonih političkih analitičara kako bi se zamaglio značaj svakodnevnih problema građana.

„Nema veze što nemate posla, sada je najbitnije što hoće da nam otmu Kosovo”, vele nam oni. Kao da se nekome može oteti ono što nema? Naime, Kosovo je oteto još 1999, jer od tada Srbija nema faktički suverenitet nad Kosovom. Sada je reč samo o tome da se takav faktički status koji traje već osam godina formalizuje. Tome se zvanična Srbija odupire, a SAD se trude da otpor slome. Da li iko sumnja u ishod ove neravnopravne borbe?

Pisac ovih redova, međutim, želi da skrene pažnju čitalaca na drugo pitanje: da li je poželjno da Kosovo ostane u Srbiji? Nije, iz nekoliko razloga:

1. demografski – Srbi u Srbiji će biti manjina najverovatnije oko polovine ovog veka pod uslovom da Kosovo bude u sastavu Srbije i pod uslovom zadržavanja visine prirodnog priraštaja Srba i Albanaca; to će značiti da je ustavna proklamacija da je Srbija država srpskog naroda sasvim besmislena, jednako kao što je to i preambula u kojoj se tvrdi da je Kosovo deo Srbije; imajući u vidu ovakve demografske trendove, jasno je da bi s demografske tačke gledišta Kosovo preraslo u grobnicu srpske državnosti i nacije;

2. ekonomski – Srbija nema novaca za izdržavanje više no duplo većeg broja nezaposlenih nego u samoj Srbiji; rudno bogatstvo Kosova niukoliko to ne bi moglo nadomestiti; ako imamo u vidu da građani Srbije upravo nezaposlenost smatraju glavnim problemom, onda je jasno da bi Kosovo označilo grobnicu srpske privrede i vere u bolju budućnost;

3. politički – ako bi nekim nesrećnim slučajem Albanci odlučili da šalju poslanike u parlament Srbije, onda bismo se suočili s činjenicom da bi trenutno oko trećine poslanika poticalo iz redova albanske nacionalne manjine, a tendencija bi bila da se vremenom taj procenat uvećava; prema tome, ostanak Kosova u Srbiji bi označilo postepeni nestanak Srbije kao srpske države ili građanski rat s etničkom pozadinom sa vrlo neizvesnim ishodom, jer bi se sukobljavalo staro srpsko sa mladim albanskim stanovništvom;

4. bezbednosno – albanski nacionalizam ne bi prihvatio ostanak Kosova u Srbiji, a mnogi nezaposleni mladi Albanci bi se našli pritisnuti da se pridruže bandama koje bi terorističke akcije izvodile ne samo na Kosovu, već i diljem Srbije; to bi unosilo osećanje nesigurnosti u građane Srbije, a opšta nestabilnost bi mogla imati i privredne posledice, jer bi se na udaru mogle naći i međunarodne kompanije sa sedištem u Srbiji; opšta bezbednosna klima bila bi očajna sa katastrofalnim posledicama po privrednu i političku situaciju u Srbiji.

Ovo su razlozi koji nedvosmisleno govore da je razborito da Srbija pokuša da izdejstvuje dve stvari od međunarodne zajednice: a) promena granica, kako bi Srbi sa severa Kosova ušli u sastav Srbije; b) potražnja za materijalnom naknadom koja bi ublažila duševni bol koji Srbi nesumnjivo osećaju kada je Kosovo u pitanju, a ona bi mogla, recimo, na godišnjem nivou po glavi stanovnika iznositi isto kao i pomoć koja se po glavi stanovnika daje Kosovu, i to sve dotle dok Kosovo takvu pomoć dobija.

Elem, nacionalizam vodi neočekivanim rezultatima: insistiranjem na Kosovu u Srbiji srpski nacionalisti na dugi rok rade u albanskom interesu; a albanski nacionalisti, vođeni željom za nezavisnim Kosovom, propuštaju šansu da na dugi rok ostvare albansku državu koja bi zacelo bila veća od Kosova.

Filozofski fakultet u Beogradu

[objavljeno: 15.05.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM